Љубица-Зорка Карађорђевић (девојачко Петровић; 1864-1890) била је најстарија кћерка црногорског Књаза, касније Краља Николе I Петровића и супруга Петра I Карађорђевића (Краља Србије од 1903. до 1918. и Краља Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године.).

Рођена је 11/23. децембра 1864. године на Цетињу. На крштењу на дан Светог Саве кум јој је био српски кнез Михаило Обреновић кога је у Цетињу на крштењу заступао државни саветник Ђорђе Ђоша Миловановић (1813-1885). Ради успостављања добросуседских односа Србије и Црне горе и остварења народног јединства, дато јој је име Љубица-Зорка, да буде симбол љубави и зоре новог времена. Била је прво од укупно дванаесторо деце црногорског Кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене.

Детињство до 11 године провела је на Цетињу, где су је образовали цетињски учитељи и Швајцаркиња, госпођа Најком. Кнегињу Зорку су 1875. године послали у Русију да у Смољнском Институту (где су се васпитавале девојке из најугледнијих породица руске аристократије) настави своје школовање. По завршетку школовања вратила се на Цетиње. Почетком 1883. на Цетиње долази Кнез Петар Карађорђевић. Намера му је била да се на Цетињу ожени, зближи са Црногорцима и да се ту досели и живи са породицом. Запросио је младу и лепу Кнегињу. Долазак Петра Карађорђевћа на Цетиње и његова веридба с Кнегињом Зорком Петровић-Његош није била по вољи противницима ових двеју династија, али је зато тај чин с радошћу прихватио српски и црногорски народ који је у крвном сродству гледао потврду за будућу заједницу. У Цетињском манастиру 30. јула 1883. године обављено је венчање Кнегиње Зорке (19 година) и Петра Карађорђевића (39 година). Свадбено весеље, као и претходна веридба, приређено је по народној традицији, с многобројним гостима који су једва могли да се сместе на мали простор Цетиња.

Кнез Петар и Кнегиња Зорка отпутовали су на дан венчања, по подне, за Париз, на свадбени пут. По повратку с пута, кнежевски пар настанио се на Цетињу. Ту, у цетињском миру, подизали су децу. Кнегиња Зорка је Петру I Карађорђевићу родила петоро деце:

· Јелену, рођену 23. октобра (4. новембра) 1884. године. Била је супруга Великог Кнеза Ивана Константиновича. Са децом је 1917. године срећно избегла судбину царске породице захваљујући својој храбрости и сналажљивости, као и помоћи српског посланика у Санкт Петерсбургу г. Мирослава Спалајковића, док је њен супруг, као најближи рођак царске породице Романов, стрељан. Умрла је 1962. године.

· Милену, рођену 26. априла 1886, умрлу као дете 22. децембра 1887.

· Ђорђа, рођеног 27. августа (8. септембра) 1887. године. Одустао је од свог права на престо 1909. године у корист млађег брата Александра. Умро је 1972. године.

· Александра, рођеног 4. децембра (16. децембра) 1888. године. Био је други Краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921-1929), а касније Краљ Југославије (1929-1934). Убијен је у Марсеју, 1934. године.

· Андрију, рођеног и умрлог 1890. године.

Карађорђевићи су живели на Цетињу док им тамошња резиденција није постала тесна. Тада су одлучили да саграде нову, на барској обали. Названа је Тополица, по Петровом родном месту Топола у Србији и иста се налази на барској риви. На два висока јарбола, у угловима дворишта, вијориле су се српска и црногорска застава.

Главна преокупација Кнегиње Зорке била је да њен супруг постане Краљ Србије, те је стално била трудна у намери да претенденту на српски престо остави што више потомака. Умрла је 4/16. марта 1890. године, убрзо после порођаја и рођења последњег сина Андрије, који је такође преминуо неколико дана после своје мајке. У жељи да помогне својој супрузи, Петар I позвао је лекаре из Беча, али несретној Кнегињи није било помоћи. Умрла је са речима: „Биће Краљ!“, мислећи на Петра Карађорђевића, што се и остварило 13 година касније након Мајског преврата. Сахрањена је на Цетињу, код манастира Свети Петар, али када је изграђена Задужбина краља Петра I на Опленцу, пренета је тамо 15. марта 1912. године. Иако је кратко живела, Кнегиња Зорка је оставила велики траг у историји као спона Србије и Црне Горе и као мајка југословенског краља Александра I Карађорђевића.

Тринаест година после њене смрти, њен отац, Никола I, честитао је 6. јуна 1903. године своме зету Петру Карађорђевићу долазак на престо Србије овом депешом: „Наше једномишљење и крвна веза која нас спаја јемство је Српству за вечито и нераздјељиво братство Србије и Црне Горе. То ће братство остати на вијекове свијетло, свето, непомућено и спасавајуће за наш народ. За то се братство за престолом Вишњега моле душе наших српских мученика; томе братству и слози српској бдиће и анђеоска душа моје Зорке, твоје супруге, чија крв и љубав везаће навијек твоје и моје синове“.