Душан Ковачевић, КС, САНУ, писац БСц (Одсек за драматургију Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду), добитник бројних награда: Награде Јоаким Вујић, Стеријине награде (неколико), Награде Марин Држић, Милош Црњански, Бранко Ћопић (два пута), такође Златне палме Канског Филмског Фестивала (1995. за сценарио филма “Подземље”), награде Интернационалног Филмског Фестивала у Валенсији, Марсеју, Бечу, такође на немачким, чешким, пољским и другим филмским фестивалима укључујући Прву награду Канског телевизијског фестивала, награду фестивала у Монтреалу (за “Урнебесну трагедију”) 1995. и за “Балканског шпијуна” на истом фестивалу. Прву Чаплинову награду у Вевеју (за филм “Ко то тамо пева”) Рођен 1948. у Мрђановцима (Шабац). Ожењен, син и кћерка. Настањен у Београду (Србија, Југославија).

Аутор многих позоришних и филмских комада, ТВ и радио дела и књига. Комади: Маратонци трче почасни круг (1973.), Радован III (1973.), Шта је то у људском бићу што га води према пићу? (1976.), Пролеће у јануару (1977.), Свемирски змај (1977.), Сеоска лимунација (1978.), Сабирни центар (1982.), Балкански шпијун (1983.), Свети Георгије убива аждаху (1986.), Клаустофобична комедија (1987.), Професионалац (1990.), Урнебесна трагедија (1991.), Ларио Томпсон – трагедија једне младости (1996.); Филмски сценарији: Бештије (1976), Посебан третман (1978), Ко то тамо пева? (1980.), Маратонци трче почасни круг (1981.), Балкански шпијун (1984.), Сабирни центар (1990), Подземље (1995.), Урнебесна трагедија (1995.); ТВ драме: Повратак лопова (1974.), Двособна кафана (1975.), Звездана прашина (1976.); ТВ серије: Дуго коначиште, (13 епизода 1973/4.), Чардак ни на небу ни на земљи (13 епизода, 1976.), Била једном једна земља (6 епизода, 1996.), итд. Његова дела су преведена на 17 језика, комади се изводе у Европи, Великој Британији и Америци у више од 100 професионалних позоришта.