Po konačnom povratku u otadžbinu u leto 2001, prestolonaslednik Aleksandar je, kao starešnna Doma Karađođevića, dobio pravo boravka u dvorskom kompleksu na Dedinju, Belom i Starom dvoru koje je podigao njegov deda kralj Aleksandar Ujedinitelj. Premda su oba Dvora  konfiskovana imovina Karađorđevića, prestolonalsednik je u zapuštena i oronula zdanja ― koja sa blizu 7.000 kvm, a oko 135 hektara parkova predstavljaju srpski Versaj ―  uložio ogromna lična sredstva. Za manje od godinu dana  oba dvorska zdanja osposobljena su za svečane prijeme, humanitarne akcije, dobrotvorne večeri. Za tri godine samostalnog finansiranja dvorova, prestolonalednik Aleksandar i princeza Katarina organizovali su, osim za domaće zvanice, seriju prijema za visoke delegacije iz inostranstva, diplomatski kor i njihove zvanice, za Srpsku pravoslavnu crkvu i druge verske zajednice, primili niz krunisanih glava, bivših i sadašnjih predsednika i premijera, bili s podjednakim uvažavanjem primani od najviših zvaničnika u Londonu, Vašingtonu, Parizu i Moskvi, i tako značajno uticali na poboljšanje ugleda Srbije u međunarodnoj javnosti.

Nedovoljno je poznato da su NjKV Aleksandar i princeza Katarina, godnama istrajno pomažu hiljade dece, ratnih siročadi, bez roditelja, deleći im vredne božićne i uskršnje poklone. U bezbroj humanitarnih akcija sakupljena su značajna sredstva koja su potom dodeljena dečjim ustanovama, a staranjem princeze, deca besplatno upućivana u letnje kampove u Grčkoj. Uporedo sa brigom za decu, Fondacija prestolonaslednika za obrazovanje i kulturu dodeljuje naročite stipendije najboljim studentima sa srpskih univerziteta, i obezbeđuje više desetina besplatnih stipendija na više evropskih i američkih univerziteta, ukučujući i 40 školarnina za master studije u Engleskoj, na univerzitetu u Notingemu.   Prestolonaslednikova fondacija organizovala je učešće naših studenata na brojnim letnjim školama, pomogla osnivanje Centra za razvoj karijere. Svakoga juna, oko 600 „vukovaca“ najboljih đaka, iz Srbije i Republike srpske dolaze sa svojim porodicama u Beli dvor gde dobijaju javna priznanja sa svoje školske uspehe.

U Srbiji gde su svi veliki muzeji zavoreni već duže od jedne decenije Beli i Stari dvor, koji su već po arhitektonskoj vrednosti spomenici visoke kategorije, sa svojom reprezentativnom kolekcijom slika stranih i domaćih autora ― od od Nikole Pusena, Palma VekieKanaleta and Rubensove škole do Aivazovskog, Ežena DelakroaPaje JovanovićaVlaha Bukovca, Špire Bocarića, sve do niza skulptura Ivana Meštrovića u otvorenom prostoru ― danas najbolji srpski muzej dostupan širokoj publici. Na inicijativu princa Aleksandra restaurisana su mnoga vredna umetnička dela iz Dvorova, o trošku prijateljskih država.

Do povrata NjKV Aleksandra u otadžbinu, Dvorski kompleks je bio „zabranjena zona“ za srpsku javnost. Uz podršku  Ministarstva kulture Srbije, NjKV Aleksandar je organizovao i posete Dvorskom kompleksu koje su, uglavnom besplatno (deca, studenti, penzioneri, itd), u protekloj deceniji, a uz pratnju dvorskog vodiča, obišli brojni posetioci, njih oko 330.000 iz Srbije. Brojne strane goste, blizu 30.000, dovodi tokom većeg dela godine, Turistička organizacija Beograda.

Prestolonaslednikova supruga, NjKV princeza Katarina je na humanitarnom polju ostvarila izvanredne rezultate: za 14 godina, svake godine je u Srbiji stizalo medicinske i druge opreme za naše bolnice i domove zdravlja u vrednosti od milion evra, ukupno 14 miliona evra! Princezina humanitarna organizacija donirala je srpskim medicinskim ustanovama preko 200 inkubatora, mamografe i druge neophodne, skupe aparate, organizovala besplatne operacije za bolesnu decu i dovodila strane hirurge da u Beogradu operišu najteže bolesnike.  Uz podršku NjKV Aleksandra održano je šest  kongresa lekara, uključujući i skup za oko 500 onkologa, uspostavljena besplatna praksa za srpske lekare na najboljim evropskim i američkim klinikama (Mejo, MD Anderson, Sloan Ketering, Harvard), itd. Humanitarnim aktivnostima, koje traju neprestano od povratka NjKV Aleksandra u Otadžbinu, spaseno je hiljade života i pomognut veliki broj obolelih, siromašnih, kao i osoba sa invaliditetom.

Da bi se ogromni troškovi koje, ni uz godišnju podršku države,  nije moguće pokriti, Prestolonalsednik i princeza su prodali svoju veliku kuću u Londonu, stečenu decenijama dugim radom i novac uložili u održavanje Dvorova, imovine koja nije u njihovom nego u državnom vlasništvu. Stoga nema smisla ni odgovarati na ružne, tabloidne naslove u našoj štampi o finansijskim teškoćama u održavanju Dvorskog kompleksa, nego samo nabrojati  brojne aktivnosti NjKV Aleksandra i NjKV Katarine koji su, do kraja predani potrebama građana Srbije, u potpunosti u službi Otadžbine