https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:859837-Aleksandar-Karadjordjevic-Vreme-je-za-mudrost-i-blagost

NJ. K. V. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, ove dane provodi u Beogradu, deleći sudbinu kako ističe svoga naroda.

NJ. K. V. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i njegova supruga NJ. K. V.Princeza Katarina su kao i drugi građani njihovih godina u svom domu.

Kako provodite ovo vreme?

U Beogradu sam, sa svojim narodom. Veoma se sve razlikuje od prethodnih godina. Moja supruga i ja sledimo uputstva predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić i zaista se nadam da svi drugi rade isto.

Kako ćete obeležiti Uskrs?

Onako kako je to u ovim uslovima jedino moguće. Mirno uz gledanje crkvene službe na televiziji kao i svi drugi. Moja supruga i ja spadamo u rizičnu grupu i ostaćemo kod kuće. Moja supruga i ja imali smo divan razgovor prošle nedelje sa patrijarhom Irinejom kada smo mu poželeli srećnu krsnu slavu – Lazarevu subotu.

Sećate li se nekih neobičnih uskršnjih događaja kada ste bili u egzilu?

Ne baš, izuzev tužne udaljenosti od domovine i svojih korena.

Da li je u vašem životu bilo lepšeg Uskrsa?

Najlepši Uskrs u mom životu bio je onaj prvi u mojoj Srbiji 2002. godine i to u Hramu Svetoga Save, a liturgiju je služio počivši patrijarh Pavle.  Bilo je to veoma lepo duhovno iskustvo.

Da li su naši ljudi dovoljno odgovorni i solidarni u ovim teškim vremenima?

Naši ljudi su sjajni. Prošli su kroz mnogo bola i užasno teških vremena. Naši ljudi uvek izlaze kao pobednici, to će biti i sada slučaj. Mi smo ponosni i odgovorni ljudi, a potrebno nam je samo da nas svet bolje razume.

Da li je Evropa pokazala solidarnost ili se svaka država bavila sama sa sobom?

Izgleda da je u Evropskoj uniji došlo do konfuzije, niko nije bio spreman na ono što se dogodilo. Međutim, zahvalni smo na medicinskoj pomoći ne samo iz Evrope, već posebno iz Kine, Rusije i drugih država. S druge strane, veoma sam ponosan na rad našeg predsednika, premijerke, Vlade Srbije, lekara, medicinskih sestara, medicinskog osoblja koji odlično sarađuju u vreme ove pandemije. I naša vojska i policija su takođe bili odlični svi zaslužuju pohvale, ali nikako ne smemo zaboraviti ni sve one druge koji omogućavaju da život ide dalje, prodavce, komunalne službe, poštanske službinike I mnoge druge.

Ako se ovaj put jedan od najvećih hrišćanskih praznika ne proslavi u Crkvi, šta vi predlažete, kako da to obeležimo?

Već sam odgovorio na to pitanje. Bićemo uz televizijske prijemnike. Srećni smo što imamo televiziju da gledamo crkvenu službu i da tako, u srcu obeležimo Uskrs, jer Bogu je ugodan svaki čovek koji iskreno veruje i koji traga za smislom, pravdom, istinom.

POKS je oštro osudio hapšenje mitropolita Amfilohija kakav je Vaš stav o tome?

Mislim da to nije dobra poruka. Treba da ostavimo naše crkvene oce da rade svoj posao I da budu uz narod. Oštra dela vode ka oštrim rečima i obrnuto. Smatram da je ovo vreme kada svi moramo da ispoljimo mudrost i blagost.

Kada sve ovo prođe uslediće velika ekonomska kriza I biće još više onih kojima je potrebna pomoć. Da li verujete da će humanitarni rad po kome su poznata Vaša baka, Kraljica Marija i supruga Princeza Katarina biti još važniji?

– Da, ekonomska situacija će biti veoma teška i ozbiljna kao što je to već sada. Moja supruga je već bila vrlo aktivna i pruža pomoć kroz svoje fondacije. Ostvarila je nekoliko donacija koje uključuju medicinsku opremu i računare bolnicama u Srbiji. Jako sam ponosan na ono što je uradila moja baka majka kraljica Marija. Tokom svojih putovanja svuda smo nailazili na svedočanstva njenog neverovatnog humanitarnog rada.

Šta možemo naučiti iz iskustva Kralja Petra I tadašnjeg regenta   Aleksandra koji se takođe borio sa ratnim epidemijama?

– Mislim da je najvažnija lekcija koju iz toga možemo naučiti je ta da se držimo zajedno, da budemo disciplinovani i da najkompetentniji treba da ukazuju na pravac delovanja. Da samo zajedno i sa odgovornim ponašanjem možemo sve pobediti.

O atentatu na kralja Aleksandra ispisane su stranice i stranice knjiga, čini se da, ipak, neke nedostaju. Da li vi znate šta nedostaje?

– Znam, nedostaje veliki spomenik kralju Aleksandru u Beogradu, ali   nadam se da će uskoro i to doći na red.

Pre trideset godina u jednom intervjuu ste rekli da ste Jugosloven, i ako je vasa porodica Srpska. Da li bi ste I sada to rekli?

– Moram istaći pre svega da sam šokiran etničkim čišćenjima i potpunim ludilom devedesetih godina prošlog veka. Toliko sam tužan zbog ljudi koji su izgubili svoje voljene i sav njihov materijalni imetak. Ne smemo zaboraviti operaciju “Oluja”. Bio sam šokiran upotrebom negativnog nacionalizma i zloupotrebom religije. Svi naši ljudi su tada povređeni i još uvek se oporavljaju od svog tog zla. Ja sam starešina Kraljevske porodice Srbije i tu nema nikakve dileme, sve je lepo objašnjeno na našem vebsajtu.

Kako se sećate svog oca kralja Petra?

– Moj otac bio je sjajan čovek koji je voleo svoju otadžbinu i bio je veliki mučenik. Diktatura i političke igre velikih sila nanele su veliku štetu mom ocu, kao i mnogim našim građanima, pa i čitavoj zemlji. Zar nismo zaboravili šta je urađeno “u ime naroda”?

Da li je porodica najbolje utočište u teškim vremenima i da li je Vama Vaša porodica uvek bila sigurna luka?

– Nema srećne i uspešne osobe a da iza njega ne stoji njegova porodica. Porodica je stub svega I po tome je naš narod poznat. Mi čuvamo naše porodice I kada smo zajedno onda smo najjači. Ja se najlepše osećam kada sam u društvu svojih najmilijih. Ljudi, čuvajte vaše najmilije.