Milovan Danojlić (Ivanovci, 3. jul 1937 – 23. novembar 2022.) je srpski pisac koji je od 1984. godine živeo i radio u Francuskoj. Veliku maturu položio je 1957. u Beogradu, gde je 1973. na Filološkom fakultetu diplomirao Odsek za romanistiku. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima. U dva navrata je radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.
Član je SANU od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član i od 8. novembra 2018. godine kao redovni član. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989.
Objavio je više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Piše poeziju, prozu, esejistiku i književnu kritiku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu; preveo je i prepevao dela poznatih pisaca (V. Šekspir, Š. Bodler, J. Brodski, E. Sioran, L. Aragon, E. Paund, V. B. Jejts, E. Jonesko, P. Klodel), pisana na francuskom i engleskom jeziku. Najpoznatije Danojlićeve knjige su „Neka vrsta cirkusa“, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.
Dobitnik je više književnih nagrada od kojih su najpoznatije:
· NIN-ova nagrada za delo „Oslobodioci i izdajnici“ 1997.
· Oktobarska nagrada Beograda, Zmajeva nagrada, Nagrada Branko Ćopić, Nagrada Isidora Sekulić, Nagrada Desanka Maksimović, Mladost, Mlado pokoljenje, Neven, Vitalova nagrada “Zlatni suncokret”, Žička hrisovulja, Nagrada Miloš Đurić za prevodilaštvo, Nagrada Pečat vremena za književnost.