Prof. dr Oliver Anti\u0107<\/p>\n
Vi\u0161i sud u Beogradu<\/p>\n
12. maj 2015.<\/p>\n
Zavr\u0161na re\u010d u postupku rehabilitacije \u0110enerala Dragoljuba Dra\u017ee Mihailovi\u0107a (12. maj 2015.)<\/p>\n
<\/p>\n
Pripadnici Udru\u017eenja Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini 1941-1945 iz Beograda, na osnovu \u010dijeg punomo\u0107ja ovde istupam, obratili su mi se svojevremeno slede\u0107im re\u010dima: \u201dVratili ste nam Vrhovnog komandanta, kralja Petra II u zemlju, vratite nam i komandanta Dra\u017eu\u201d! Tom prilikom se, najmla\u0111i me\u0111u njima koji je u\u0161ao u 90-te godine \u017eivota, ponudio da li\u010dno donese zvani\u010dan poziv. Ta \u010destita starina bio je mladi kurir kod \u0111enerala Dra\u017ee Mihailovi\u0107a i najve\u0107a su mu \u017eelja i \u010dast bili da ispuni svoj poslednji zadatak. Parafraziraju\u0107i, sudije, najve\u0107eg pravnika antike: njihove \u017eelje nisam mogao da pre\u010dujem, patnje i stradanja pripadnika Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini, na \u010delu sa \u0111eneralom Mihailovi\u0107em, nisam mogao da ignori\u0161em, ali ni golgotu srpskog naroda, Srpske Pravoslavne Crkve, kao i mnogih \u010destitih jugoslovena, nisam mogao ni da zaboravim, niti da pre\u0107utim.<\/p>\n
Povodom ovoga postupka rehabilitacije postoji biblioteka \u010dinjenica u na\u0161im i inostranim arhivama, odnedavno dostupna i una\u0161oj zemlji, koja izvan svake sumnje, ne samo razumne, ide u korist \u0111enerala Dragoljuba Mihailovi\u0107a, ali moram ve\u0107 na samom po\u010detku da konstatujem da su u konkretnom slu\u010daju \u010dinjeni\u010dna pitanja, dakle razna tzv. svedo\u010denja i tzv. ekspertska mi\u0161ljenja o njima, koja su ovde izno\u0161ena bezmalo u \u010ditavoj deceniji,\u00a0pravno irelevantna, dakle nebitna u ovom postupku<\/strong>. Ovaj sud, ali objektivnosti radi treba re\u0107i \u2013 ne i ovo izmenjeno Ve\u0107e, izgubio je apsolutno nepotrebno godine i godine dragocenog vremena raspravljaju\u0107i o \u010dinjeni\u010dnom pitanju, ignori\u0161u\u0107i pravo, svesno ili nesvesno, u to ne ulazim. A\u00a0questo facti<\/em>\u00a0je\u00a0in concreto<\/em>, podvla\u010dim, pravno irelevantno. Razume se, ovo ne treba shvatiti u najbukvalnijem smislu re\u010di, jer je i pitanje da li je u konkretnom slu\u010daju postojalo pravo na \u017ealbu ili nije \u2013 jedna \u010dinjenica, ali takvih pravno relevantnih \u010dinjenica za ovaj postupak je vrlo malo i one nisu sporne, otuda i gore izneta tvrdnja o godinama koje su protra\u0107ene u ovom postupku ima puni smisao. Postupak je, dakle, uz konstataciju nekoliko bitnih \u010dinjenica i odgovaraju\u0107u pravnu analizu, mogao da se zavr\u0161i na dva ro\u010di\u0161ta. Ovaj pravni stav \u0107u sada i da doka\u017eem.<\/p>\n U ovom slu\u010daju se, naime, primenjuje\u00a0Zakon o rehabilitaciji od 17. aprila 2006. g.<\/strong>, (datum je simboli\u010dan: poklapa se sa 65. godi\u0161njicom ustanka koji je Dra\u017ea Mihailovi\u0107 podigao protiv naci-fa\u0161isti\u010dkog okupatora), koji je iako sumaran, sasvim jasan. Prema tom zakonu rehabilitacija se vr\u0161i prema licima koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom\u00a0li\u0161ena, iz politi\u010dkih ili ideolo\u0161kih razloga, \u017eivota, slobode ili nekih drugih prava<\/strong>\u00a0(\u010dl. 1). U postupku rehabilitacije, prema slovu Zakona, treba izneti dokaze o opravdanosti zahteva za rehabilitaciju (\u010dl. 3 st. 2). Me\u0111utim, ukoliko podnosilac zahteva nije u mogu\u0107nosti da podnese dokaze,\u00a0dovoljno je da podnese opis progona ili nasilja sa podacima koji mogu da poslu\u017ee za bli\u017eu identifikaciju \u017ertve i doga\u0111aja<\/strong>\u00a0(\u010dl. 3 st. 3). Iz navedenih odredbi sledi da je u postupku bitno\u00a0questo iuris<\/em>, jer je ocena da li je lice li\u0161eno \u017eivota, slobode ili nekih drugih prava iz politi\u010dkih ili ideolo\u0161kih razloga\u00a0pravno, a ne \u010dinjeni\u010dno pitanje<\/strong>. Zato je mogu\u0107e da bude rehabilitovano i lice iako nisu podneti dokazi o opravdanosti zahteva, ve\u0107 samo opis progona ili nasilja u konkretnom slu\u010daju. Pored toga, o zahtevu, prema Zakonu, odlu\u010duje ve\u0107e Okru\u017enog, odn. sada Vi\u0161eg suda, u sastavu od tri sudije (\u010dl. 3 st 1 i \u010dl. 4 st. 1), iz \u010dega tako\u0111e proizlazi da je odlu\u010duju\u0107e pravno pitanje, jer da je bitno utvr\u0111ivanje \u010dinjenica onda bi bio nadle\u017ean op\u0161tinski (odn. osnovni) sud, uz u\u010de\u0161\u0107e sudija porotnika. Isto proizlazi i iz odredbe da u slu\u010daju kada sudska ili administrativna odluka nije ni doneta, kada je npr. \u017ertva \u010dak i bez privida bilo kakvog postupka, jednostavno likvidirana, sud re\u0161enjem o rehabilitaciji utvr\u0111uje da je rehabilitovano lice bilo \u017ertva progona i nasilja iz politi\u010dkih ili ideolo\u0161kih razloga (\u010dl. 5 st. 3). Postupak je\u00a0jednostrana\u010dki<\/strong>, dakle u postupku u\u010destvuju samo sud i predlaga\u010d, odn. predlaga\u010di (ume\u0161a\u010d se mo\u017ee javiti isklju\u010divo na strani predlaga\u010da i to ako ima pravni interes, npr. tu\u017eila\u0161tvo da bi se ogradilo od nezakonitog postupanja tu\u017eila\u0161tva iz 1946. \u010diji je sukcesor, da ne ka\u017eem da se i samo rehabilituje), svi ostali su javnost, odn. posmatra\u010di. U ovakvom postupku predlaga\u010d samo predo\u010dava sudu u \u010demu se sastoji povreda prava, materijalnog ili procesnog, ili i jednog i drugog, ili povreda op\u0161tepriznatih, civilizacijskih pravnih principa sadr\u017eanih u relevantnim izvorima me\u0111unarodnog prava, ili naravno, sve to u celini. I ovo tako\u0111e svedo\u010di da je bitno samo pravno pitanje, odn. pravna pitanja. Da je u pitanju jednostrana\u010dki postupak proizlazi i iz odredbe da je pravni lek dopu\u0161ten isklju\u010divo u slu\u010daju odbijanja zahteva za rehabilitaciju. Zakon u \u010dl. 6, naime, propisuje da je \u017ealba dopu\u0161tena samo u slu\u010daju dono\u0161enja re\u0161enja o odbijanju zahteva za rehabilitaciju.<\/p>\n U prilog ovom tuma\u010denju nesumnjivo ide i Zakon o rehabilitaciji od 7. decembra 2011. g. Taj zakon je, naime, donet jer prethodni, merodavan u ovom slu\u010daju, nije ulazio u detelje ve\u0107 je regulisao samo su\u0161tinu, tako da je zakonodavac doneo novi zakon kako bi neke situacije pojasnio, ali i pro\u0161irio mogu\u0107nosti za rehabilitaciju. To je naro\u010dito vidljivo iz odredbi sadr\u017eanih u \u010dlanovima 1, 4, 10, 14. Iako Zakon o rehabilitaciji od 7. decembra 2011. g. nema retroaktivno dejstvo (\u010dl. 30), on ima pravni zna\u010daj zbog tuma\u010denja prethodnog, za ovaj slu\u010daj merodavnog Zakona, a u skladu sa op\u0161tim pravilima tuma\u010denja prava. Iz navedenih normi Zakona o rehabilitaciji od 7. decembra 2011. g. tako\u0111e proizlazi da je u postupku rehabilitacije pravno pitanje od presudnog zna\u010daja (odlu\u010duje sudija pojedinac, poja\u0161njeno i istaknuto pravilo da se radi o jednostrana\u010dkom postupku, pravila o rehabilitaciji primenjuju se\u00a0ex lege<\/em>i dr.).\u00a0Ergo, questo facti<\/em>, ako se uop\u0161te i pominje, samo je u funkciji poja\u0161njenja pravnog pitanja kao odlu\u010duju\u0107eg.<\/p>\n U ovom postupku, dakle, naro\u010dito su pravno relevantne slede\u0107e okolnosti:<\/p>\n <\/p>\n Dopustite mi da zbog izuzetne va\u017enosti prava na \u017ealbu dodam i ovo: Postupak u kome je izre\u010dena smrtna kazna, bez mogu\u0107nosti njenog preispitivanja u drugom stepenu, protivan je elementarnim ljudskim pravima, jer pravo na \u017eivot i jeste najosnovnije ljudsko pravo, iz koga proizlaze i ostala poznata i priznata ljudska prava. To su, kao \u0161to je op\u0161te poznato, po\u0161tovali jo\u0161 stari rimljani, jer je\u00a0lex Sempronia<\/em>\u00a0davala svakom rimskom gra\u0111aninu\u00a0ius provocationis<\/em>\u00a0tj. pravo \u017ealbe na sve odluke magistrata, pa i na svaku odluku kojom je izre\u010dena smrtna kazna. Samo je u srednjovekovnim apsolutnim monarhijama postojalo jedno para pravno stanje kada su kraljevska ve\u0107a, kao neka vrsta kvazi suda, bez porote, bez utvr\u0111enih pravila procedure i bez prava na \u017ealbu \u201dsudila\u201d politi\u010dkim protivnicima re\u017eima. Upravo zbog takve nepravde i zloupotreba engleski parlament 1679. g. usvaja\u00a0Habeas Corpus Act<\/em>, kada otpo\u010dinje ere po\u0161tovanja ljudske li\u010dnosti i pravnom postupku na evropskom Zapadu. Me\u0111utim, valja i ovom prilikom ista\u0107i da je vi\u0161e od dvestotine godina pre navedenog engleskog zakona, u Srbiji bilo druga\u010dije, jer je Du\u0161anov zakonik predvi\u0111ao, u savremenom smislu,\u00a0pravo<\/strong>\u00a0su\u0111enje, uz u\u010de\u0161\u0107e, u zavisnosti od te\u017eine optu\u017ebe, male ili velike u crkvi zaklete porote, male sa dvanaest i velike sa dvadeset\u010detiri porotnika.<\/p>\n Na ovom mestu podse\u0107am tako\u0111e na \u010dinjenicu da je od 1846. g., kada je u Srbiji osnovan Vrhovni sud, Apelacioni sud bio obavezan da, po slu\u017ebenoj du\u017enosti, svaku presudu kojom se okrivljeni osu\u0111uje na smrtnu kaznu, podnese Vrhovnom sudu, a u slu\u010daju da i Vrhovni sud takvu kaznu potvrdi, morao je, tako\u0111e\u00a0ex officio<\/em>, da je prosledi, preko Ministarstva pravosu\u0111a, knjazu na potvr\u0111ivanje! Dakle, ta\u010dno 100 godina pre ovog sramnog antipravnog i anticivilizacijskog procesa u kome je \u0111eneral Mihailovi\u0107 u stvari bio objekt, a ne subjet, u Srbiji je postojao pravni sistem koji je, kada je u pitanju smrtna kazna, predvi\u0111ao obaveznu trostepenost! \u010cak i ako uzmemo da obavezno razmatranje predmeta od strane knjaza, prema savremenim standardima, nije sudska instanca, ostaje \u010dinjenica da je u to vreme pravo na \u017eivot bilo garantovano obaveznom sudskom dvostepeno\u0161\u0107u i, uz to i potom, obaveznim preispitivanjem sudske odluke od strane \u0161efa dr\u017eave, dakle vrha piramide tada\u0161nje dr\u017eavne vlasti.<\/p>\n Isklju\u010denje dvostepenosti u slu\u010daju \u0111enerala Mihailovi\u0107a maskirano je pravom na tra\u017eenje pomilovanja, ali taj postupak, kao \u0161to je poznato, uop\u0161te nije sudski, jo\u0161 manje krivi\u010dnopravni. Pomilovanje je nadpravni akt nosioca najvi\u0161e vlasti koji simbolizuje samu dr\u017eavu, naravno sa pravnom posledicom, ali to je akt milosr\u0111a, kao jedne od vrlina koja treba da krasi vladara i posebno modernu dr\u017eavu. Razume se da samo laici mogu da pome\u0161aju ova dva postupka. I kada sam ve\u0107 istakao ovaj \u201dperemptorni\u201d prigovor, neka bude re\u010deno i ovo, u na\u0161oj nedavnoj sudskoj praksi bilo je slu\u010dajeva da se rehabilitacija usvaja sa obrazlo\u017eenjem koje prakti\u010dno sadr\u017ei samo jednu bitnu re\u010denicu:\u00a0postupak nije bio dvostepen<\/strong>! Dodajmo ovome i frapantnu \u010dinjenicu da od izricanja \u201dpresude\u201d u postupku koji se meri jednim mesecom, do likvidacije \u0111enerala Mihajlovi\u0107a nije proteklo ni\u00a048 sati! Sudije mesec dana \u201dsu\u0111enja\u201d sa masom raznorodno okrivljenih i potom likvidacijom tako \u201dosu\u0111enih\u201d u roku od 48 sati!<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u010casne sudije, na osnovu re\u010denog i svih dostavljenih podnesaka, koji se ve\u0107 nalaze u spisima, jasno proizlazi, i to do stepena evidentnosti, da je osporena odluka br. 1\/46, od 15. jula 1946. g. kojom je \u0111eneral Mihajlovi\u0107 osu\u0111en na smrt, uz trajni gubitak politi\u010dkih i, zvu\u010di ironi\u010dno i groteskno ali tako stoji, \u201dpojedinih\u201d gra\u0111anskih prava i konfiskaciju celokupne imovine,\u00a0doneta iz politi\u010dkih i ideolo\u0161kih razloga<\/strong>, da u tom procesu\u00a0nisu po\u0161tovana osnovna ljudska prava<\/strong>,\u00a0naro\u010dito pravo na odbranu i pravi\u010dno su\u0111enje<\/strong>,da nije bilo dvostepenosti<\/strong>, pa je zato navedena\u00a0odluka doneta i izvr\u0161ena protivno bitnim na\u010delima pravne dr\u017eave, odn. vladavine prava, i op\u0161teprihva\u0107enim standardima ljudskih prava i sloboda<\/strong>, koju je i tada\u0161nja vlast morala da po\u0161tuje, a ne treba zaboraviti da je ta ista vlast prihvatila i povelju UN, tako da je morala znati da je postupak koji je sprovela nad \u0111eneralom Mihailovi\u0107em bio u celini protivpravan i nepravedan, da se stavlja u red najsramnijih procesa u istoriji, kao \u0161to su bili pariski i moskovski procesi.<\/p>\n Ovo je u postupku rehabilitacije \u0111enerala Mihailovi\u0107a i vi\u0161e nego dovoljno re\u0107i sa stanovi\u0161ta prava, ali ne i sa stanovi\u0161ta pravde, koja je na ovo \u010dekala 70 godina! Zato mi dopustite da ka\u017eem i ono o \u010demu se jednostavno vi\u0161e ne mo\u017ee \u0107utati.<\/p>\n Za zasluge u borbi protiv okupatora, 2. februara 1943., \u0111enerala Mihailovi\u0107a odlikuje\u00a0ratnim krstom, najvi\u0161im francuskim vojnim odli\u010djem, general \u0160arl de Gol<\/strong>, glavnokomanduju\u0107i svih francuskih trupa i pokreta otpora isti\u010du\u0107i da je Mihailovi\u0107\u201dlegendarni heroj koji nikada nije prestao da se bori protiv zajedni\u010dkog neprijatelja\u201d<\/strong>.<\/p>\n Ratni predsednik SAD Hari Truman i to na predlog glavnokomanduju\u0107eg savezni\u010dkih snaga na Zapadnom frontu i potonjeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, odlikovao je \u0111enerala Mihailovi\u0107a najvi\u0161im ordenom koji stranac mo\u017ee dobiti. Obrazlo\u017eenje viskog odlikovanja kojim je nagradio \u0111enerala Mihailovi\u0107a, govori samo za sebe:\u00a0\u201dGeneral Dragoljub Mihailovi\u0107 istakao se na izvanredan na\u010din kao glavnokomanduju\u0107i Jugoslovenske vojske i kasnije kao ministar vojni, organizuju\u0107i i predvode\u0107i zna\u010dajne snage otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju\u2026 Kroz neustra\u0161ive napore njegovih trupa, mnogi su ameri\u010dki vazduhoplovci spaseni i bezbedno vra\u0107eni pod savezni\u010dku kontrolu. General Mihailovi\u0107 i njegove snage, i pored nedovoljnog snabdevanja, bore\u0107i se pod ekstremnim te\u0161ko\u0107ama, substancijalno je doprineo Savezni\u010dkom cilju i bio nezaobilazan faktor u postizanju kona\u010dne pobede Saveznika\u201d<\/strong>! Tako doslovno stoji u ukazu ameri\u010dkog predsednika Trumana.<\/p>\n Sva\u0161ta se mo\u017ee pretpostaviti u ratnim prilikama, osim da ameri\u010dki predsednik nije podrobno obave\u0161ten o stanju na terenu.<\/p>\n O tome svedo\u010di i izaslanik generala Donovana, \u0161efa OSS-a (glavne ameri\u010dke vojne obave\u0161tajne slu\u017ebe), pukovnik Albert Sajc koji \u0111eneralu pripisuje posebnu zaslugu \u0161to Romel nije uspeo da u\u0111e u Aleksandriju, i to, kako veli, zbog Mihailovi\u0107evog sjajno vo\u0111enog gerilskog rata kojim je uspeo da bitno poremeti snabdevanje Romelovih trupa svojim sabota\u017eama u Moravskoj dolini ka Solunu, smatraju\u0107i ga\u00a0\u201cravnim Lorensu od Arabije\u201d<\/strong>!<\/p>\n Mnogo godina kasnije, 8. septembra 1979. g.,\u00a0Ronald Regan<\/strong>\u00a0guverner Kalifornije i ameri\u010dki predsednik (od 1981. do 1989.), koji je ina\u010de imao \u010din kapetana ameri\u010dke avijacije, izme\u0111u ostalog, pi\u0161e:<\/p>\n \u201dKona\u010dna tragedija Dra\u017ee Mihailovi\u0107a ne mo\u017ee da izbri\u0161e iz se\u0107anja njegovu herojsku i \u010desto puta usamljenu borbu protiv dvostruke tiranije koje su savladale njegov narod \u2013 nacizma i komunizma.<\/strong><\/p>\n On je znao da totalitarizam, ma pod kojim imenom, predstavlja smrt za slobodu. Na taj na\u010din on je postao simbol otpora svima onima u celom svetu koji su bili primorani da se upu\u0161taju u sli\u010dnu herojsku i \u010desto puta usamljenu borbu protiv totalitarizma. Mihailovi\u0107 je pripadao Jugoslaviji, njegov duh sada pripada svima onima koji su spremni da se bore za slobodu.<\/strong><\/p>\n \u017deleo bih da mo\u017ee da se konstatuje da je ovaj veliki heroj bio poslednja \u017ertva konfuzne i besmislene politike zapadnih vlada u odnosu prema komunizmu\u2026<\/strong><\/p>\n Otuda, sudbina \u0111enerala Mihailovi\u0107a jednostavno nije samo od istorijskog zna\u010daja \u2013 ona nas tako\u0111e u\u010di i ne\u010demu va\u017enom i sada. Ni jedna zapadna nacija, uklju\u010duju\u0107i i SAD, ne mo\u017ee da se nada da dobije sopstvenu bitku za slobodu i pre\u017eivljavanje \u017ertvovanjem hrabrih saboraca politici me\u0111unarodne efikasnosti<\/strong><\/p>\n Vi podse\u0107ate na\u0161u naciju da napu\u0161tanje saveznika nikada ne mo\u017ee da kupi bezbednost ili slobodu.\u201d<\/strong><\/p>\n Dakle vi\u0161e od trideset godina kasnije ameri\u010dki predsednik potvr\u0111uje ocenu svog prethodnika iz ratnih dana. Da li Vam, sudije, uop\u0161te izgleda imalo verovatno da dva ameri\u010dka predsednika u razmaku od 30 godina mogu tako grubo da pogre\u0161e? Dodajmo jo\u0161 jednog ameri\u010dkog predsednika \u2013\u00a0Franklina Delano Ruzvelta<\/strong>\u00a0koji je zaslu\u017enim pojedincima poklanjao luksuznu knjigu pod naslovom \u201d\u010cetiri slobode\u201d. Jednu takvu knjigu Ruzvelt je poklonio \u0111eneralu Mihajlovi\u0107u<\/strong>\u00a0i ona se \u010duva ovde u Beogradu, u Arhivu SANU. Da li je pogre\u0161io Ruzvelt? Da li je pogre\u0161io De Gol? Da li je pogre\u0161io Truman? Da li je pogre\u0161io Ajzenhauer? Da li je pogre\u0161io Regan? Mo\u017eda je u zabludi bio i\u00a0Tom Bredli<\/strong>, gradona\u010delnik Los An\u0111elesa, koji je ukazom\u00a0proglasio 17. juli 1986. za \u201dDan se\u0107anja na generala Dra\u017eu Mihailovi\u0107a\u201d<\/strong>? U tolike zablude, uveren sam, ne bi poverovao \u010dak ni neki aktivista Brozovog Agit-propa!<\/p>\n A jedina \u201dgre\u0161ka\u201d \u0111enerala Mihailovi\u0107a je, kako bi to rekao akademik\u00a0Slobodan Jovanovi\u0107 \u201d\u0161to nije postigao uspeh, ali je svoju du\u017enost ispunio\u201d<\/strong>, a tome bih dodao re\u010di\u00a0Isidore Sekuli\u0107 da \u201dnije sramota biti pora\u017een, ako je \u010dovek \u010dinio sve da zaslu\u017ei pobedu\u201d<\/strong>.<\/p>\n Ne zaboravimo ni to, \u010dasne sudije, da je jedan od najve\u0107ih srpskih intelektualaca, predsednik Kraljevske akademije nauka i umetnosti, ve\u0107 pomenuti prof. dr Slobodan Jovanovi\u0107, kao predsednik izbegli\u010dke vlade, dakle po definiciji nadre\u0111en ministru vojnom \u0111eneralu Mihailovi\u0107u, bio tako\u0111e progla\u0161en ratnim zlo\u010dincem i izdajnikom, da je rehabilitovan odlukom ovog suda, da mnoge ulice i trgovi u Srbiji nose njegovo ime, kao i da se upravo on nalazi na na\u0161oj nov\u010danici koja ima najvi\u0161u nominalnu vrednost! Sudije, nauka i knji\u017eevnost su odavno i istovremeno rehabilitovali i Slobodana Jovanovi\u0107a i Dragoljuba Mihailovi\u0107a i mnoge druge koje je Brozova vlast li\u0161ila minimuma prava, materijalnog i procesnog, koji se podrazumevaju u bilo kojoj i zahtevaju od bilo koje civilizovane dr\u017eave. To je u\u010dinio i narodni pesnik, guslar, \u010dak je to u\u010dinila i likovna umetnost \u2013 treba se samo setiti jednog od primera \u2013 \u010duvene slike akademika Mi\u0107e Popovi\u0107a \u201dPrizor\u201d 83\/I.<\/p>\n U Stendalovom romanu \u201dParmski kartuzijanski manastir\u201d, koji je \u0111eneral Mihailovi\u0107 \u010ditao do poslednjeg dana, pored ostalog, stoji:\u00a0\u201dDa bi \u010dovek bio sre\u0107an, uvidelo se da, posle \u010ditavih vekova otu\u017enih ose\u0107anja, treba voleti otad\u017ebinu stvarnom ljubavlju i \u010diniti velika dela\u201d<\/strong>. U tom smislu Dragoljub Mihailovi\u0107 je bio sre\u0107an \u010dovek. To je dokazao njegov narod koji mu je posvetio pesme i stihove uz gusle, svoju ljubav i nezaborav, a mnogi inostrani zvani\u010dnici svoja priznanja i odlikovanja. U beogradskom naselju Medakovi\u0107 podignuta je crkva na \u010dijem svodu je oslikana \u201dNebeska Srbija\u201d i me\u0111u najznamenitijim Srbima stoji i \u0111eneral Dragoljub Dra\u017ea Mihailovi\u0107, a njegov lik stoji i u crkvi u Kraljevu. \u0110eneral Dragoljub Mihailovi\u0107 je odavno fakti\u010dki rehabilitovan. Ljudi od duha znaju da je ubica Dra\u017eu o\u017eiveo i proslavio u vjek i vjekova, iz generacije u generaciju, a sebe samoga ubio i \u017eigosao u ve\u010dnosti. Sada je potrebno da se pravo upodobi faktu, da se ne bi dogodila \u201dpobuna fakta protiv prava\u201d, a tada, u takvom nesre\u0107nom slu\u010daju, istorija u\u010di, pravo se uvek na\u0111e na gubitni\u010dkoj strani.<\/p>\n Sudije, kucnuo je najzad \u010das u kome vam se pru\u017ea jedinstvena prilika, a ta se \u010dast pru\u017ea zaista retko kad i retko kome, da u\u0111ete u anale ne samo na\u0161eg, ve\u0107 i evropskog i svetskog pravosu\u0111a kao primer \u010dasnih sudija koji su izrekli pravdu. A pravda u ovom slu\u010daju bi\u0107e ujedno i istorijska pouka. Vi, sudije, sada imate privilegiju da ispravite\u00a0reviziju<\/strong>\u00a0prave istorijske istine koja je u\u010dinjena u sramnom Beogradskom procesu 1946. godine! Vi svojom odlukom mo\u017eete i formalno da vratite \u010dast, dostojanstvo, rodoljublje i moral na\u0161em pravosu\u0111u, na\u0161im precima, na\u0161oj istoriji, na\u0161oj dr\u017eavi. I stari Grci su osudili Sokrata na smrt, ali su smogli snagu da ga rehabilituju, njegovog glavnog tu\u017eioca Mileta (\u010dije je ime obele\u017eeno bes\u010da\u0161\u0107em u ve\u010dnosti) da pogube, a njemu, prvaku umnosti i heroju eti\u010dnosti, da podignu dostojan spomenik. Tako i Vi, sudije, mo\u017eete i morate da nas vratite na\u0161im korenima, da nam vratite dostojanstvo na\u0161ih predaka \u2013 a \u0111eneral Mihailovi\u0107, najmanje, upravo tu zaslu\u017euje \u2013 da bismo i mi bili njihovi dostojni naslednici. Kada su ga poveli na egzeguciju \u0111eneral Mihailovi\u0107 je odlo\u017eio Stendalov roman, koji je \u010ditao u originalu. Mo\u017eda ba\u0161 na mestu gde sve\u0161tenik ka\u017ee: \u2026\u201dumre\u0107e\u0161 kao ja, sine moj\u201d\u2026\u201ddaleko od svake rasko\u0161i i oslobo\u0111en zablude o rasko\u0161i, i, kao ja, nemaju\u0107i ni\u0161ta ozbiljno sebi da prebaci\u0161\u201d<\/strong>. Sudbina Stendalovog glavnog junaka Fabrisa, \u010dije ime jo\u0161 simboli\u0161e \u010doveka kao kova\u010da svoje sre\u0107e, a \u010dija sudbina puna obrta, neizvesnosti, la\u017enih optu\u017ebi koje kulminiraju \u010dak do mogu\u0107nosti izricanja smrtne kazne, umnogome li\u010di na sudbinu \u0111enerala Mihailovi\u0107a. I, zaista,\u00a0\u0111eneral nije imao \u0161ta sebi da prebaci<\/strong>. Sebi su mogli da prebace samo oni koji su ga la\u017eno optu\u017eili, obmanuli i izdali. U njegovom slu\u010daju, \u010dak je nacisti\u010dki neprijatelj postupio \u010dasnije, jer ga nisu obmanjivali, ve\u0107 su raspisali nagradu za njegovu glavu, a od po\u010detka pa do kraja rata nagradu su uve\u0107ali, isto kao i napore da ga uhvate ili likvidiraju. Mo\u017ee se i mora, tako\u0111e, sudije, postaviti pitanje: gde je danas ta ideologija u \u010dije ime su komunisti ubijali, utamni\u010davali i konfiskovali u svojim i tu\u0111im zemljama? Od nje, odn. posle nje su ostale samo rehabilitacije i restitucije!<\/p>\n Jugoslovenski i savezni\u010dki \u0111eneral, heroj i mu\u010denik, \u010diju su egzekuciju, u njegovoj 53-\u0107oj godini \u017eivota, bes\u010dasnici sproveli u tajnosti, a grob sakrili tako da do danas nije otkriven!, koji je zaslu\u017eio\u00a0gradus honoris<\/em>, nije dobio ni\u00a0<\/em>sepulchrum!<\/em>, dakle ni pravo za koje se borio najve\u0107i tragi\u010dar antike kroz lik Antigone. \u010cak i u njegovom pogubljenju ima ideologije: ubijen je istog dana 17. jula, kao i ruska carska porodica dvadesetosam godina ranije, a njegovi zemni ostaci su uni\u0161teni, isto kao i tela Romanovih, svi oni li\u0161eni su, kao u gr\u010dkoj tragediji, \u010dak i prava na sahranu.\u00a0Damnatio memoriae<\/em>\u00a0je stari oprobani metod svake tiranske vlasti. Koliko je tek takvih slu\u010dajeva bilo u naci-fa\u0161isti\u010dkim tvorevinama koje su sledile Hitlerov model i metod, kao \u0161to je to npr. bio slu\u010daj sa ND Hrvatskom, ni broja se na zna. Vrsta ideologije tiranske, zlo\u010dina\u010dke vlasti, dakle, zaista nije bitna, ali su efekti nesumnjivo istovetni.<\/p>\n Broz, austro-ugarski kaplar (zbog svojih zasluga u Prvom svetskom ratu protiv Srbije bio je odlikovan, a drugo austro-ugarsko odlikovanje dobio na ruskom frontu i na kraju je unapre\u0111en u starijeg vodnika), bio je pripadnik 29 zagreba\u010dke pukovnije \u201dslavne\u201d 42 \u201dpje\u0161a\u010dke\u201d domobranske \u2013 \u201dvra\u017eije\u201d divizije (Teufels-Division), koja je u\u010destvovala u bitkama u Sremu, na Ceru i Kolubari i zlo\u010dinima naro\u010dito u Ma\u010dvi, nije iskoristio prvu priliku na Ceru, ali je iskoristio drugu u Beogradu: ubio je neprijateljskog oficira, sada \u010dak \u0111enerala i li\u0161io ga prava na bilo kakvo pravo, \u010dak i na opelo i grob! Ni posmrtni ostaci \u0111enerala Mihajlovi\u0107a nikada nisu prona\u0111eni. Me\u0111utim, inostrani, neprijateljski kaplar po\u010diva u veli\u010danstvenoj grobici, na najelitnijem mestu, u \u0111eneralovoj prestonici! Junak koji je u svojoj 19 godini, 1912., oti\u0161ao u rat protiv Turaka, 1913. protiv Bugara, koji je u Kumanovskoj bici dobio Srebrnu medalju za hrabrost, koji je osloba\u0111ao Prizren, \u0110akovicu i Novi Pazar, ali i Bitolj i Jedrene, koji je kod Lje\u0161a iza\u0161ao na Jadran; koji se juna\u010dki borio na Bregalnici, od Stracina do Krive Palanke, na Zletovskoj reci do \u0160tipa i Ko\u010dana, na Serti, Osogovu, Pepeli\u0161tu i Krivoloku, koji je u\u010destvovao u gu\u0161enju Arnautske pobune 1913. na Kosovu i Metohiji; koji je u Velikom ratu u\u010destvovao u Cerskoj bici, gde je dobio pohvalu, zatim u Kolubarskoj bici kojom prilikom je ostao na Plandi\u0161tu sa svojom \u010detom, iako se njegov bataljon povukao, koji u\u010destvje u Albanskoj golgoti i uspeva, iako je sve te\u017ee nauru\u017eanje onesposobljeno i odba\u010deno, da sa\u010duva i prenese \u010detiri te\u0161ka mitraljeza sve do Valone i Krfa; koji se borio na Kajmak\u010dalanu, Bitolju, Ostrovskom jezeru, Gorni\u010devu, kod \u017diove; koji je kod sela Neokazi i Donje Vrbine tako te\u0161ko ranjen, da ga je vojna komisija u Solunu oglasila nesposobnim za stroj i poku\u0161ala da prebaci u pozadinu, \u0161to je on odbio! i do kraja u\u010destvovao u osobo\u0111enju zemlje. Za zasluge u ratu dobio je unapre\u0111enje u \u010din poru\u010dnika i orden Belog orla sa ma\u010devima, njegovo mitraljesko odeljenje dobilo je jedino u puku Zlatnu medalju za hrabrost, a on sam, jedini u diviziji, dobio je Engleski vojni krst! Kraj Prvog svetskog rata nije bio kraj ratovanja za njega, jer je ponovo upu\u0111en na Kosovo i Metohiju da gu\u0161i arnautsku pobunu. Kao najbolji oficir u puku biva predlo\u017een i preba\u010den u Kraljevu gardu. Kada je jednom prilikom pripiti gardijski poru\u010dnik Buhonjicki hvalio bolj\u0161evike i kada su ga zbog toga ostali napali, Dra\u017ea Mihailovi\u0107 je repetirao pi\u0161tolj i odbrnio ga, zbog \u010dega je zavr\u0161io u vojnom zatvoru. Drugi put se Dra\u017ea obreo u vojnom zatvoru kada je na jednom prijemu u Britanskoj ambasadi otvoreno napao Hitlera, zbog \u010dega je nema\u010dki ambasador fon Hern zvani\u010dno protestvovao u Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije. Ina\u010de, \u0111eneral Mihailovi\u0107 je od strane Brozove vlasti 1946. g. ogla\u0161en krivim po osam ta\u010daka optu\u017enice, a prva i najzna\u010dajnija je glasila: \u201dKriv je \u0161to je od po\u010detka druge polovine 1941, pa sve vreme rata i neprijateljske okupacije organizovao i rukovodio oru\u017eane \u010detni\u010dke formacije poznate pod imenom \u201d\u010detnici Dra\u017ee Mihailovi\u0107a\u201d i takozvana \u201dJugoslovenska vojska u otad\u017ebini\u201d, koje su imale za cilj da oru\u017eanom akcijom i terorom u saradnji sa okupatorom podr\u017ei okupaciju i ugu\u0161i oru\u017eani ustanak i oslobodila\u010dku borbu srpskog i ostalih naroda Jugoslavije\u201d. \u010casne sudije, da li iko pri zdravoj pameti mo\u017ee da poveruje da takav \u010dovek kakav je Dra\u017ea Mihailovi\u0107 mo\u017ee biti izdajnik, kukavica, kolaboracionista, saradnik Hitlera, \u010dovek koji je imao za cilj da \u201dterorom u saradnji sa okupatorom podr\u017ee okupaciju i ugu\u0161e oru\u017eani ustanak i oslobodila\u010dku borbu srpskog i ostalih naroda Jugoslavije\u201d i u sli\u010dne besmislice? Broz, neprijateljski austrougarski podoficir, nosilac neprijateljskih, austrougarskih, odlikovanja, mu\u010dki podme\u0107e izdaju, \u0111eneralu Mihailovi\u0107u, nosiocu brojnih najvi\u0161ih doma\u0107ih odli\u010dija u oslobodila\u010dkim ratovima, kao i najvi\u0161ih inostranih odlikovanja savezni\u010dkih dr\u017eava u Drugom svetskom ratu! Koliko je Brozu bilo zna\u010dajno da elimini\u0161e svog najve\u0107eg ideolo\u0161kog i politi\u010dkog protivnika, sa kojim je upravo zato vodio gra\u0111anski rat, vidi se i po tome \u0161to je organizatore njegovog hvatanja Slobodana Penezi\u0107a Krcuna i Svetolika Lazarevi\u0107a odlikovao, posle rata, najvi\u0161im ratnim odlikovanjima \u2013 Ordenom narodnog heroja!<\/p>\n \u0110eneral Mihailovi\u0107 se, ina\u010de, tri puta u toku Drugog svetskog rata sastajao sa Brozom i njegovi saradnici su predlagali da likvidiraju Broza, ali je Dra\u017ea to odbio, jer je dao oficirsku re\u010d kojom garantuje Brozu bezbednost. Brozu je bilo lako, on nije bio ni srpski ni jugoslovenski oficir koji dr\u017ei do re\u010di i \u010dasti, on je bio austrougarski podoficir, koji je sve podredio osvajanju vlasti. Kona\u010dno, \u0111eneralu Mihailovi\u0107u su Amerikanci, shvativ\u0161i da \u0107e komunisti uzeti vlast, ponudili da se uspne u sigurnost, uz \u201dpodiza\u010d glavnog jedra\u201d (kako se simboli\u010dno zvala operacija \u2013\u00a0Halyard<\/em>), u kojoj su spasene na stotine savezni\u010dkih pilota i vojnog osoblja, a \u010diji je glavni protagonista bio upravo \u0111eneral Dra\u017ea Mihailovi\u0107, ali je \u0111eneral, kao i Fabris, junak Stendalovog romana, to odbio, mo\u017eda upravo istim re\u010dima kao u romanu:\u00a0\u201dNe\u0107u da be\u017eim, ho\u0107u da umrem ovde!\u201d<\/strong>. Dra\u017ea je, sudije, jedan od najtragi\u010dnijih li\u010dnosti, kojima je na\u0161a istorija na\u017ealost obilovala, jedan od najve\u0107ih mu\u010denika, koga su izdali gotovo svi oni za koje se tako \u010dasno, uporno i po\u017ertvovano borio. Me\u0111utim, sudije, mi danas nemamo pravo da se pridru\u017eimo toj\u00a0izdaji<\/strong>, da zatvorimo o\u010di pred\u00a0lin\u010dom<\/strong>, da i dalje podr\u017eavamo tunepravdu<\/strong>, da sau\u010destvujemo u tom velikom\u00a0zlo\u010dinu<\/strong>, da na taj na\u010din i sami \u010dinimo\u00a0greh<\/strong>. Naprotiv! Posle svega izre\u010denog jasno je da je u ovoj zavr\u0161noj re\u010di sadr\u017eana formalna i su\u0161tinska odbrana, ali i optu\u017eba, sli\u010dna Zolinoj, koju je on izneo u otvorenom pismu, u \u010dasopisu \u201dZora\u201d, o srpskoj Novoj 1898. godini, zbog velike nepravde prema Alfredu Drajfusu, pod naslovom:\u00a0J\u2019accuse<\/strong><\/em>\u00a0<\/em><\/strong>\u2013\u00a0optu\u017eujem! Da, optu\u017eujem, sudije, u ovom slu\u010daju la\u017e, prevaru, zloupotrebu poverenja i brutalnu silu da bih odbranio istinu, dobronamernost, pravednost i samu pravdu<\/strong>,\u00a0optu\u017eujem zlo, da bih odbranio vrlinu!<\/strong><\/p>\n Zlo i nepravda trijumfovali su nad Jugoslovenskom vojskom u otad\u017ebini i najvi\u0161im predstavnikom stare, legalne vlasti, simbolom tog pokreta i evropskog otpora naci-fa\u0161izmu.\u00a0\u0110eneral Draguljub Mihailovi\u0107 morao je da umre da bi la\u017e na kojoj se zasnivala uzurpacija vlasti mogla da \u017eivi!<\/strong>\u00a0Njegova likvidacije bila je simboli\u010dna poruka diskontinuiteta sa dr\u017eavom koju su svi saveznici, kako na Zapadu tako i na Istoku, priznavali tokom rata i okupacije, dakle legalnom, savezni\u010dkom dr\u017eavom koja je bila u ratu sa silama Osovine. Dakle, u\u010dinjen je diskontinuitet sa dr\u017eavom koja je bila u ratu sa naci-fa\u0161izmom! Taj politi\u010dki, ideolo\u0161ki, tzv. revolucionarni \u010din izvr\u0161en je planski, sistematski i sa krajnjim ciljem sticanja apsolutne, totalitarne, tiranske i, time dakako, nedemokratske vlasti. A takva se vlast, razume se, sti\u010de protivpravnim, nasilnim metodama i brutalnim sredstvima. Jedna od bitnih karika ka postizanju navedenog cilja bila je i obra\u010dun sa poslednjim, najvi\u0161im predstavnikom\u00a0ancien regime<\/strong><\/em>, onako kako je to u\u010dinjeno u vreme francuske ili ruske revolucije, sa istovetnom farsom od \u201dpravnog\u201d postupka, sa\u00a0lin\u010dom zaodenutim u togu<\/strong>. Posle toga revolucionari su radili \u0161ta su hteli, vr\u0161ene su masovne egzekucije \u201dneprijatelja revolucije\u201d i takvo se stanje, od francuske revolucije, ozna\u010dava terminom \u2013\u00a0re\u017eim terora<\/strong>. To je, pak, po op\u0161teprihva\u0107enoj definiciji, upravo suprotnost pravnoj dr\u017eavi i vladavini prava! Treba napomenuti, pore\u0111enja radi, da je u Francuskoj u vreme re\u017eima terora goljotinirano 16.594 lica (u Parizu 2.639) i u ostatku Francuske jo\u0161 oko 25.000, \u0161to je znatno manji broj \u017ertava u odnosu na malenu Srbiju, imaju\u0107i u vidu veliku Francusku, a u vreme Brozovog preuzimanja vlasti! Istorija je odavno dala svoj sud o nepravnom karakteru tih postupaka i takvih re\u017eima. Srbija je i u ovoj stvari ostala poslednja i, na na\u0161u sramotu, danas potpuno usamljena!<\/p>\n A ovako su govorili glavni akteri re\u017eima terora u Srbiji:\u00a0\u201dSrbija nema \u010demu da se nada. Za nju ne\u0107e biti milosti\u201d<\/strong>\u00a0(Brozov<\/strong>\u00a0govor novembra 1944. na Banjici);\u00a0\u201dMi se u Srbiji moramo pona\u0161ati kao u zemlji koju smo okupirali\u201d<\/strong>\u00a0(bele\u017ei\u00a0Brozov<\/strong>\u00a0biograf Du\u0161an Biland\u017ei\u0107 njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu); Broz se tako i pona\u0161ao: \u010dim se dokopao Beograda i obi\u0161ao dvorski kompleks, od dva, izabrao je ve\u0107i \u2013 Beli dvor (naredio je da se uredi i uselio se iako jo\u0161 nije bilo re\u0161eno pitanje oblika dr\u017eavnog ure\u0111enja, a on je imao polo\u017eaj predsednika vlade, a ne \u0161efa dr\u017eave!;\u00a0Milovan \u0110ilas<\/strong>, potvr\u0111uje re\u010di svog vo\u0111e po zauzimanju Beograda:\u00a0\u201dSrbiji nije dovoljno pu\u0161teno krvi\u201d<\/strong>;\u00a0Slobodan Penezi\u0107 Krcun<\/strong>\u00a0tako\u0111e poja\u0161njava Brozove re\u010di:\u00a0\u201dPremnogo vas je ostalo u \u017eivotu, ali jo\u0161 imamo vremena da tu gre\u0161ku ispravimo\u201d<\/strong>;\u00a0Jovo Kapi\u010di\u0107<\/strong>: progoni \u010detnika bili su\u00a0\u201dokrutni jer smo \u010distili sme\u0107e\u201d<\/strong>;\u00a0Milan Tre\u0161nji\u0107<\/strong>, major OZNE, svedo\u010dio je da je u kvartu gde je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova; prema podacima\u00a0ameri\u010dkog Ministarstva vojske<\/strong>\u00a0komunisti su, bez su\u0111enja, streljali samo u Beogradu izme\u0111u 13.000 i 30.000 civila.<\/p>\n Prema zvani\u010dnim podacima Dr\u017eavne komisije za tajne grobnice Republike Srbije posle \u201doslobo\u0111enja\u201d, ne ra\u010dunaju\u0107i dakle vreme rata!, samo u tajnim grobnicama zavr\u0161ilo je \u017eivot, bez su\u0111enja, \u010dak i farse od su\u0111enja, vi\u0161e od 50.000 Srba. Dr\u017eavna komisija, pored ostalog, navodi da su na taj na\u010din (i to samo ono \u0161to je utvr\u0111eno i potvr\u0111eno) izvr\u0161ene likvidacije nad: 8923 zemljoradnika-doma\u0107ina; 2892 \u017eene-doma\u0107ice; 2567 zanatlija; 857 trgovaca i kafed\u017eija; 416 u\u010denika i studenata; 345 u\u010ditelja, profesora i in\u017eenjera; 118 advokata i sudija; 72 novinara; 77 glumaca i umetnika! Sudije, zamislite samo tu i takvu atmosferu koja je stvorena samo u Srbiji i nigde vi\u0161e u Evropi, gde \u201doslobodioci\u201d ubijaju \u010dak i doma\u0107ice, \u0111ake, studente, muzi\u010dare, slikare i glumce!<\/p>\n Najve\u0107i anti\u010dki pravnik, uveren sam, danas bi ponovo uzviknuo:\u00a0O tempora, o mores! \u2026 ubinam gentium sumus?<\/em>\u00a0A ja se, kao i on pre vi\u0161e od 2000 godina, sada pitam:\u00a0<\/em>in qua urbe vivimus?<\/em>\u00a0qam rem publicam habemus?<\/em>\u00a0<\/em>Nemam \u0161ta tu da dodam osim jednog pitanja: da li je mogu\u0107e da je i danas Brozov sramni i ubila\u010dki\u00a0ultimum decretum<\/em>\u00a0i dalje na snazi? Odgovor je sasvim jasan. Da, taj sramni dekret i dalje va\u017ei! On, sudije, od 1946. do dana\u0161njeg dana proizvodi pravno dejstvo! Iz neprava, iz antiprava nastade pravno dejstvo koje traje sedamdeset, sudije, sedamdeset godina! Nemojte smetnuti sa uma da je Rusija rehabilitovala Romanove, a cara Nikolaja II uvrstila u red svojih svetaca! Sudije, ne mo\u017ee biti slu\u010dajna formulacija izre\u010dena, pre tri dana 9. maja, na paradi u Moskvi povodom 70 godina od slamanja naci-fa\u0161izma, kojom je predsednik Putin odao priznanje Srbima, isti\u010dem \u2013 od svih naroda Jugoslavije izdvojio je samo SRBE, u doprinosu u toj istorijskoj pobedi.<\/p>\n Veliki narodi, mislim na duhovnu veli\u010dinu, mogu da na\u010dine gre\u0161ku, ali i da je priznaju i isprave. Upravo zato je pravo na rehabilitaciju u na\u0161oj zemlji garantovano, ne samo zakonskim propisima, ve\u0107 i najvi\u0161im pravnopoliti\u010dkim aktom \u2013 Ustavom Republike Srbije (\u010dl. 35).<\/p>\n Jedna od najve\u0107ih neistina koju je duboko usadio u svest posleratnih generacija Brozov re\u017eim bila je i ta da je \u0111eneral Mihailovi\u0107 bio velikosrpski \u0161ovinista i autokrata. Istina je potpuno suprotna. \u0110eneral Mihailovi\u0107je bio ube\u0111eni jugosloven i veliki demokrata. U njegovim jedinicama bilo je 10.000 Hrvata, 8000 muslimana, 6000 Slovenaca, a o njegovom demokratskom opredeljenju, humanizmu i jugoslovenstvu neka svedo\u010di on li\u010dno. Naime, 25-28. januara 1944. g. odr\u017ean pod planinom Suvoborom, u selu Ba, veliki Narodni kongres, na kome je u\u010destvovalo 274 delegata iz svih krajeva Jugoslavije, s tim \u0161to se delegati iz severne Dalmacije nisu mogli da probiju zbog velikih snegova u Hercegovini. Kongres je nazvan \u201dSvetosavskim\u201d, prema danu sve\u010dane sednice.<\/p>\n Tom prilikom \u0111eneral Mihailovi\u0107 obratio se Kongresu slede\u0107im re\u010dima:<\/p>\n \u201dZahvaljuju\u0107i vam na pozivu, draga bra\u0107o, smatram za du\u017enost i kao \u010dovek i kao odgovorni rukovodilac dana\u0161njom borbom za pravo na \u017eivot na\u0161eg troimenog naroda, da se poklonim palim borcima i nevinim \u017ertvama u ovoj borbi.<\/strong><\/p>\n Mislim da \u0107u biti tuma\u010d i va\u0161ih \u017eelja ako sa ovog istoriskog skupa budem izjavio, da \u0107e porodice palih \u017ertava vazda biti predmet na\u0161eg staranja i zalaganja za njihovu budu\u0107nost.<\/strong><\/p>\n U ime Kraljevske vlade i Jugoslevenske vojske pozdravljam vas kao predstavnike organizacija demokratskog naroda Jugoslavije i \u017eelim vam sre\u0107an rad na ovom velikom narodnom dr\u017eavnom poslu.<\/strong><\/p>\n Na\u0161 po broju mali ali duhovno veliki narod, koji je kroz celu svoju istoriju uvek bio i danas je predmet divljenja celog sveta u borbi za svoj opstanak, naterao je \u017eilavom borbom i svoje neprijatelje da ga po\u0161tuju.<\/strong><\/p>\n Prelaze\u0107i preko istorijata i uzroka privremenog gubitka dr\u017eave, i u pro\u0161lom i u ovom nametnutom mu ratu, opominjem ceo svet na \u010dinjenicu, da je na\u0161 narod izlazio iz svake oru\u017eane borbe kao pobedilac, jer je \u017eiveo i umirao za slobodu.<\/strong><\/p>\n U ovom ratu protivnici i napada\u010di izmislili su i novo oru\u0111e. Oni \u017eive u zabludi da \u0107e mo\u0107i klevetama protiv vode\u0107ih ljudi takog naroda i obmanama neupu\u0107enog sveta posti\u0107i ono \u0161to brutalnom silom oru\u017eja ne mogu.<\/strong><\/p>\n Kao vojnik, koji po ro\u0111enju i osobinama pripada ovakvom slobodarskom i juna\u010dkom narodu, nisam mogao niti sam hteo da napustim svoga Kralja i svoju Otad\u017ebinu.<\/strong><\/p>\n Ja sam se zakleo da \u0107u za Kralja i Otad\u017ebinu \u017eivot dati.<\/strong><\/p>\n Ja sam svoju zakletvu ispunio.<\/strong><\/p>\n I bio sam siguran da ni narod, kome pripadam, ne\u0107e se nikad pomiriti sa ropskim \u017eivotom.<\/strong><\/p>\n Jugoslovenska vojska pod mojim vo\u0111stvom i ja li\u010dno, bili smo i do\u017eivotno ostajemo verni i odani vrhovnom komandatu Nj.V. Kralju Petru drugom.<\/strong><\/p>\n Mi, vojska i ja li\u010dno, verni smo sada i bi\u0107emo verni i u budu\u0107e ustavnom i zakonitom poretku Jugoslavije, kao \u0161to smo bili i bi\u0107emo do\u017eivotni branioci njene teritorijalne neprikosnovenosti.<\/strong><\/p>\n Mi, vojska i ja li\u010dno, smatramo da je isklju\u010divo pravo slobodnog i na demokratskim na\u010delima izabranog Narodnog Pretstavni\u0161tva da ustavnim putem izvr\u0161i organizaciju dr\u017eave.<\/strong><\/p>\n Najenergi\u010dnije sa gnu\u0161anjem odbijam tendenciozne glasove, ma sa koje strane dolazili, da vojska i ja li\u010dno imamo ma kakve diktatorske te\u017enje i namere.<\/strong><\/p>\n Najenergi\u010dnije sa gnu\u0161anjem odbijam i zlonamerne glasove o kolektivnoj odmazdi ma prema kome.<\/strong><\/p>\n Pitanje postupka sa ratnim zlo\u010dincima re\u0161eno je na me\u0111usavezni\u010dkim konferencijama, \u010dije odluke obavezuju i nas. A na\u0161i zakoni dovoljna su garancija za sve i svakoga da \u0107e pravda biti zadovoljena. Prema tome, nevini ne mogu stradati, jer \u0107e u\u017eivati za\u0161titu kako moju li\u010dno tako i na\u0161e vojske. Nikakve proizvoljne postupke, prilikom prelaska u redovno stanje, vojska i ja ne\u0107emo tolerirati.<\/strong><\/p>\n Nadam se da sam na ovaj na\u010din odgovorio \u017eeljama i raspolo\u017eenju na\u0161eg naroda, koga vi danas na ovom velikom i narodnom kongresu u impozantnom broju pretstavljate.<\/strong><\/p>\n \u017diveo Jugoslovenski demokratski narod!<\/strong><\/p>\n \u017divela Kraljevina Jugoslavija!\u201d\u00a0<\/strong><\/p>\n Uporedimo, sudije, na trenutak, \u0161ta je radio Broz u to vreme. O martovskim pregovorima sa Hitlerovim predstavnicima u glavnom gradu NDH, o zajedni\u010dkom napadu na saveznike u slu\u010daju iskrcavanja na jadranskoj obali, ne\u0107u da govorim, jer bi to oduzelo isuvi\u0161e vremena, a op\u0161te su poznate \u010dinjenice i dokumenta, koja \u0107u predati sudu u posebnom podnesku. Ali, ovo \u0161to sledi, ipak se mora i ovom prilikom ista\u0107i.<\/p>\n Brozova<\/strong>\u00a0direktiva br. 785, od 23. juna 1943. g., govori sama za sebe: \u2026\u201d\u010detni\u010dki pokret nije oslabio\u2026 Pokazala se neophodna potreba da svoje prore\u0111ene redove popunimo ljudima, bez obzira na njihov karakter i pro\u0161lost. Za na\u0161u revoluciju potrebne su nam mase, njih nemamo, tako da smo osu\u0111eni na neizbe\u017enu propast\u2026 Treba \u0161iroko otvoriti vrata na\u0161ih jedinica usta\u0161ama koji bi hteli da napuste Paveli\u0107a. Za na\u0161 pokret mo\u017eemo ih pridobiti \u0161irenjem straha od \u010detnika, zbog zlo\u010dina koje su po\u010dinili nad srpskim stanovni\u0161tvom. \u0160to br\u017ee se pove\u017eite s usta\u0161kim agentom Brekalom, koga su s tim ciljem poslali iz Zagreba\u201d<\/strong>!<\/p>\n Neupu\u0107enima mo\u017ee da izgleda \u010dudan tako blagonaklon odnos Brozovih komunista prema usta\u0161ama. Me\u0111utim, kontakti usta\u0161a i komunista datiraju iz vremena prvih godina po stvaranju Kraljevine Jugoslavije, kada je politika Kominterne nalagala ru\u0161enje Jugoslavije, kao \u201dtamnice naroda\u201d, kao \u201dtvorevine imperijalisti\u010dkog rata\u201d, kao dr\u017eave u kojoj \u201ddominira srpska nacija\u201d, \u0161to se u potpunosti poklapalo sa celjevima usta\u0161kog pokreta. Ta saradnja komunista i usta\u0161a bila je krunisana 1935. godine, potpisivanjem akta sa slede\u0107im naslovom:<\/p>\n SPORAZUM O ZAJEDNI\u010cKOM RADU NA UNI\u0160TAVANjU JUGOSLOVENSKE DR\u017dAVE, SRPSTVA I PRAVOSLAVLjA<\/strong>.<\/p>\n U ta\u010d. 2 Sporazuma navedeno je:\u00a0\u201dVo\u0111stvo Jugoslovenske Komunisti\u010dke stranke svesno svoje uloge priznaje, da komuniziranje Balkanskog poluostrva ne mo\u017ee do\u0107i dok se ne slomi prodiranje Osmanlija na zapad i Austrije na istok, sporazumni su da uni\u0161tavanjem svega \u0161to je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrva\u201d<\/strong>.<\/p>\n U ta\u010d. 3 stav 3 se ka\u017ee:\u00a0\u201dVo\u0111stvo i jedne i druge strane obavezuje se da \u0107e izbegavati sve sva\u0111e i za\u0111evice jednih i drugih; u napisima, li\u010dnom razgovoru i t.d\u2026 a u slu\u010dajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne i druge bez prigovora potpomagati, naro\u010dito uni\u0161tavanjem svega \u0161to je srpsko i pravoslavno, kako je istaknuto u ta\u010dci 2 ovog sporazuma\u201d<\/strong>.<\/p>\n Na kraju Sporazuma je formulisan CILj:<\/p>\n \u201dJugoslovenska komunisti\u010dka stranka, kojoj je Zakonom o za\u0161titi dr\u017eave od 1922 godine onemogu\u0107ena akcija slobodom kretanja i rada, s jedne, i vo\u0111stvo Hrvatskog oslobodila\u010dkog usta\u0161kog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajedni\u010dki i sporazumno du\u017enost zajedni\u010dke borbe i me\u0111usobno pomaganje u svakom slu\u010daju potrebe do postignutog cilja: RASPADANjE JUGOSLOVENSKE DR\u017dAVE I SVEGA \u0160TO JE SRPSKO I PRAVOSLAVNO\u201d<\/strong>.<\/p>\n Sremska Mitrovica, juni-lipanj, 1935 g.<\/p>\n Za Komunisti\u010dku stranku\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Za Usta\u0161ki oslobodila\u010dki pokret<\/p>\n Mo\u0161o Pijade, novinar\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Dr. Mile Budak, advokat<\/p>\n Kontinuitet ovakve politike zasnovane sporazumom iz 1935. g. potvr\u0111en je i samo sedam dana nakon formiranja Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske, 17. aprila 1941. godine. Naime, prvi sporazum je bio potpisan dok su obe partije bile ilegalne, a sada je jedna strana osvojila vlast, tako da potonji sporazum dobija i dr\u017eavno-politi\u010dki kvalifikativ. Potpisnici sporazuma iz 1941. g. su,\u00a0u ime NDH dr Mile Budak (upravo kao dokaz kontinuiteta politike i vernosti prvom sporazumu) i Mladen Lorkovi\u0107<\/strong>, a\u00a0u ime Komunisti\u010dke partije Andrija Hebrang i Vladimir Bakari\u0107<\/strong>\u00a0(tada bliski Brozovi saradnica, a Bakari\u0107 \u0107e zauzimati najvi\u0161e partijske i dr\u017eavne funkcije za vreme Brozove vladavine sve do kraja svog \u017eivota). U stvari, sporazum iz 1941. je aneks sporazuma iz 1935. g., koji u potpunosti odgovara odredbama i duhu glavnog sporazuma, jer se u potonjem samo precizira da \u0107e komunisti\u010dka partija u\u0107i u politi\u010dki \u017eivot NDH, s tim \u0161to ne\u0107e preduzimati nikakve akcije protiv novostvorene naci-fa\u0161istike dr\u017eave.<\/p>\n Broz je sve su\u0161tinske odredbe ovih sporazuma savesno sprovodio kako pre, tako za vreme, kao i posle Drugog svetskog rata. Uostalom, ko i danas naj\u017ee\u0161\u0107e napada Dra\u017eu Mihailovi\u0107a i Jugosovensku vojsku u otad\u017ebini? To su upravo stari saveznici: usta\u0161ke i neousta\u0161ke organizacije, balisti i komunisti.<\/p>\n O odnosu Brozovih komunisti\u010dkih vlasti prema srpskom narodu i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi posle rata ne mogu ovom prilikom da \u0161ire govorim, jer bi ovo moje obra\u0107anje trajalo jo\u0161 nekoliko sati.<\/p>\n Po istom pravnom osnovu, ugovoru iz 1935. i aneksom tog ugovora iz 1941. g., izme\u0111u usta\u0161a i komunista, stradali su, pored monarhista, i pripadnici Srpske Pravoslavne Crkve. Ubijanje, progoni, zatvaranje sve\u0161tenstva Srpske Pravoslavne Crkve trajalo je, sudije, od 1941. do 1985. g.! Dakle u kontinuitetu 44 godine! Za vreme okupacije \u010detiri, a za vreme od \u201doslobo\u0111enja\u201d do kona\u010dnog prestanka progona \u2013 \u010detrdeset godina! Broj stradalnika koji nisu hteli da odbace Krst Gospodnji je zaista impozantan. Srpska Pravoslavna Crkva poseduje podatke da je ve\u0107i broj njenih sve\u0161tenika ubijen od komunista nego od ND Hrvatske. Posle rata su, za razliku od katoli\u010dkih i muslimanskih, ubijani i proganjani pravoslavni sve\u0161tenici, uklju\u010duju\u0107i i najvi\u0161e arhijereje! Mitropolit crnogorsko-primorskiJoanikije Lipovac<\/strong>, te\u0161ko bolestan, uhap\u0161en je od OZNE i ubijen na Bukulji kod Aran\u0111elovca 1945. g., tako da mu se ni grob ne zna. Vikarni episkop hvostanski\u00a0Varnava Nasti\u0107<\/strong>, kome je za vreme rata Ante Paveli\u0107 ponudio da bude episkop tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, \u0161to je on odbio, osu\u0111en je 1947. g. na deset godina robije, jer je, kako je navedeno u presudi, svoju sestru nau\u010dio engleski kako bi mogla spremna da do\u010deka anglo-ameri\u010dko iskrcavanje, kao i zato \u0161to je u ku\u0107u primio voza\u010da UNRE, koji je dovezao humanitarnu pomo\u0107 u Sarajevo, \u0161to je protuma\u010deno kao akt \u0161pijuna\u017ee. Episkop Varnava je mu\u010den, prebijan i umro je u pedesetoj godini \u017eivota.\u00a0Dr Vasilije Kosti\u0107<\/strong>, episkop \u017di\u010dki i\u00a0dr Nektarije Krulj<\/strong>\u00a0<\/strong>mitropolit Dabro-bosanski su \u0161utirani, kamenovani, \u010dupana im je brada, cepana mantija. Episkop ba\u010dki\u00a0dr Irinej \u0106iri\u0107<\/strong>\u00a0je 1946. g. bio kamenovan od strane Brozovih omladinaca ispred crkve u Od\u017eacima, kojom prilikom je zadobio povredu ki\u010dmene mo\u017edine, pa je sve do smrti 1955. g., bio u bolesni\u010dkoj postelji. Mitropolit\u00a0Arsenije Bradvarevi\u0107<\/strong>\u00a0je kao administrator Zagreba\u010dke mitropolije izjavio da je katoli\u010dka crkva za vreme rata u\u010dinila velika zla pravoslavnom \u017eivlju. Devet godina kasnije (1954. g.) mitropolit Arsenije je sa jo\u0161 sedmoricom sve\u0161tenika Crnogorsko-primorske mitropolije osu\u0111en na jedanaest godina i \u0161est meseci robije, zato \u201d\u0161to je naneo uvredu katoli\u010dkoj crkvi u Jugoslaviji\u201d. Robijao je u centralnom zatvoru u Kotoru 1954-1958 gde je do\u017eiveo u\u017easna poni\u017eenja i maltretiranja. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, nau\u010dnik svetskog glasa, dr Toma \u017divanovi\u0107, akademik SANU, sa\u010dinio je pravno mi\u0161ljenje da u radnjama mitropolita Arsenija Bradvarevi\u0107a nema obele\u017eja krivi\u010dnih dela koja mu se stavljaju na teret. Pravno mi\u0161ljenje akademika \u017divanovi\u0107a nije uva\u017eeno!<\/p>\n Mitropolit skopski\u00a0Josif Cvijovi\u0107<\/strong>\u00a0je u patrijar\u0161ijskoj crkvi 1946. g. odr\u017eao besedu i izme\u0111u ostalog rekao:\u00a0\u201dOvakvu sramotu i pokor srpski narod nije do\u017eiveo ni od Turaka. Neka znaju svi, da su mnogi polomili zube kad su nasrnuli na Crkvu, pa \u0107e i komunisti\u010dka neman polomiti. Trpi Srbine i ne boj se!\u201d<\/strong>.<\/p>\n Profesor Bogoslovskog fakulteta\u00a0dr Radoslav Gruji\u0107<\/strong>, akademik, \u010dovek koji je prona\u0161ao mo\u0161ti cara Du\u0161ana u ru\u0161evinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu 1927.,\u00a0\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n