Va\u0161a Kraljevska Viso\u010danstva, uva\u017eeni \u010dlanovi Krunskih tela i gosti,<\/p>\n
Pogre\u0161no je postavljati pitanje oblika dr\u017eavnog ure\u0111enja tako da se republikansko\u00a0 suprotstavlja monarhijskom obliku dr\u017eavnog ure\u0111enja. Takav na\u010din rasprave raspaljuje strasti onih koji misle da su monarhisti i onih koji za sebe dr\u017ee da su republikanci. Me\u0111utim, malo ko razume o kakvom se zaista pitanju raspravlja, jer i jedni i drugi imaju u vidu monarhije iz davno pro\u0161lih vremena kada su kraljevi bili vojskovo\u0111e i vladari bezmalo neograni\u010denih ovla\u0161\u0107enja, a republikanci pokret potisnute gra\u0111anske klase za oslobo\u0111enje od apsolutne vlasti monarha koja je ponekad prelazila u tiraniju.<\/p>\n
Me\u0111utim, nijedna evropska monarhija u\u00a0 XXI\u00a0 veku nije despotija niti tiranija, nego su to dr\u017eave sa najrazvijenijim oblikom demokratije i zavidno visokim stepenom ljudskih prava i sloboda, uklju\u010duju\u0107i i socijalnu za\u0161titu gra\u0111ana. Osim \u0160vedske, Norve\u0161ke, Holandije, Belgije, \u0160panije i Engleske to mo\u017ee da se ka\u017ee i za monarhije u Kanadi, Novom Zelandu, Australiji i Japanu. Do toga je do\u0161lo ustavnim razvojem koji je postepeno prenosio kraljevske prerogative na parlament i vladu, tako da su sada, na kraju procesa, monarsi ostali na \u010delu dr\u017eave, ali bez vlasti.<\/p>\n
Pa kakva je onda njihova uloga?<\/p>\n
U nekim evropskim republikama koje\u00a0 imaju monarhisti\u010dku tradiciju ozbiljno se razmi\u0161lja o prednostima monarhije. Postavlja se pitanje da li je bolje na \u010delu dr\u017eave imati monarha ili izabrano lice.<\/p>\n
Kada se na op\u0161tim izborima biraju predsednik republike, i narodni poslanici koji posle biraju vladu, onda imamo dva centra mo\u0107i koji oba imaju politi\u010dku snagu i legitimitet ste\u010den na izborima. Zbog te izjedna\u010dene politi\u010dke mo\u0107i mo\u017ee se dogoditi da jedan od ta dva centra preuzme na sebe ovla\u0161\u0107enja i poslove drugog. Kod nas gde se\u00a0 i predsednik republike i narodna skup\u0161tina nalaze u rukama jedne stranke, odnosno koalicije okupljene oko jedne stranke, granice nadle\u017enosti su se pome\u0161ale, pa nije sasvim jasno da li se spoljna politika vodi iz ministarstva za inostrane poslove ili iz Predsednikovog kabineta.Tako\u0111e se i politika prema Kosovu i Metohiji formira kako u kabinetu Predsednika tako i u Narodnoj skup\u0161tini i Vladi. Osim \u0161to se postavlja pitanje po\u0161tovanja Ustava, odnosno po\u0161tovanja pravnog poretka u zemlji, to me\u0161anje nadle\u017enosti ne predstavlja veliki politi\u010dki problem sve dok\u00a0 Predsednik Republike ne postane li\u010dnost koju ne podr\u017eava ve\u0107ina u Narodnoj skup\u0161tini. U tom slu\u010daju bi nepo\u0161tovanje Ustava i arbitrarno me\u0161anje nadle\u017enosti moglo da\u00a0 dovede do paralize dr\u017eavne vlasti i ustavne krize.<\/p>\n
Ukoliko bi se, pak, na \u010delu dr\u017eave nalazio monarh, on ni po Ustavu ni po svojoj politi\u010dkoj snazi, ne bi mogao da se me\u0161a ni u kreiranje niti u sprovo\u0111enje politike. Tada bi bilo jasno da se centar politi\u010dke mo\u0107i nalazi i vlast vr\u0161i u Narodnoj skup\u0161tini i u Vladi.<\/p>\n
Kod nas se priprema promena Ustava, pa treba iskoristiti priliku da se\u00a0 ozbiljno razmotri\u00a0 pitanje da li je bolje na \u010delu dr\u017eave imati izabrano lice ili monarha. Izabrano lice, da bi bilo izabrano, mora da vodi politi\u010dku kampanju ili da pripada jednoj od politi\u010dkih stranaka, pa se postavlja pitanje da li \u0107e da obavlja\u00a0 svoja ustavna ovla\u0161\u0107enja prvenstveno u interesu stranke kojoj pripada ili nepristrasno u interesu svih gra\u0111ana.Tako\u0111e se postavlja pitanje da li ga svi gra\u0111ani \u00a0prihvataju kao svoga predsednika, ili i dalje neki u njemu vide svog politi\u010dkog protivnika.<\/p>\n
Monarh na \u010delu dr\u017eave ne bi\u00a0 imao obavezu ni prema jednoj politi\u010dkoj stranci, a u narodu bi bilo prihva\u0107en kao oli\u010denje i simbol dr\u017eave.<\/p>\n
Da bi se to postiglo ne bi trebalo raspisivati izbore ili referendum, jer bi \u010dak i mali broj glasova neuspelom kandidatu dao politi\u010dku mo\u0107 i te\u017einu. Pogotovo ako bi broj zadobijenih glasova bio veliki ili nadpolovi\u010dan to bi dovelo do istog rezultata kao kod izabranog predsednika. Monarh treba da se na\u0111e na \u010delu dr\u017eave po istorijskom pravu. Istorijsko pravo bi imala da potvrdi Narodna skup\u0161tina. Time bi monarh bio dovedeno na \u010delo dr\u017eave bez politi\u010dke mo\u0107i, dakle bez mo\u0107i da uti\u010de na vo\u0111enje politike i dono\u0161enje politi\u010dkih odluka.<\/p>\n
Pre svega monarh bi bilo simbol dr\u017eave. On bi bio simbol kontinuiteta postojanja nacije i dr\u017eave i narodnog jedinstva. Niko ne bi imao pravo niti razlog da grdi simbol, odnosno dr\u017eavu, nego bi morao svoje kritike da uputi vladi i partijama na vlasti.<\/p>\n
Monarh bi \u0161tedeo vreme politi\u010darima i dr\u017eavnicima, jer bi on obavljao sve protokolarne du\u017enosti, kao \u0161to su prijem ambasadora i njihovih akreditivnih pisama, drugih protokolarnih obaveza, prijema poglavara stranih dr\u017eava, putovanja u protokolarne posete u inostranstvo i prisustvovanje raznim sve\u010danostima u zemlji.<\/p>\n
Danas se politi\u010dari otimaju da preseku traku na otvaranju novog mosta, novog puta ili nove \u0161kole i na taj na\u010din na novcu poreskih obveznika neopravdano sti\u010du mesto u medijima i nezaslu\u017eeni ugled u narodu. Takve du\u017enosti bi trebalo da preuzme na sebe monarh kao simbol dr\u017eave i predstavnik svih gra\u0111ana, bez sticanja bilo kakvih politi\u010dkih poena, \u010dime bi i taj specifi\u010dan oblik korupcije i\u0161\u010dezao.<\/p>\n
Najzad, politi\u010dka borba bi izgubila malo od svoje o\u0161trine i ostra\u0161\u0107enosti, jer bi nominalno najvi\u0161e mesto u dr\u017eavi bilo zauzeto, pa bi politi\u010dari mogli da se takmi\u010de samo za drugo mesto u dr\u017eavi.<\/p>\n
Tro\u0161kovi odr\u017eavanja monarhije ne bi nadma\u0161ili sada\u0161nje tro\u0161kove odr\u017eavanja predsedni\u0161tva dr\u017eave, a mogli bi biti i znatno manji, jer monarhu sa ograni\u010denim du\u017enostima i malim ovla\u0161\u0107enjima ne bi bila potrebna velika kancelarija i brojni savetnici i sekretari. Kao primer mo\u017ee da se navede da u Engleskoj tro\u0161kovi monarhije iznose oko 100 dinara po glavi stanovnika godi\u0161nje.<\/p>\n
U ime gospode koja su imenovana u pojedina savetodavna tela Krune, u ime odlikovanih i u svoje li\u010dno ime ovim izra\u017eavam na\u0161u blagodarnost Njihovim Kraljevskim Viso\u010danstvima.<\/p>\n
U Beogradu, 14. februara 2017. godine.<\/p>\n