PREDAVANjE U MATICI SRPSKOJ<\/p>\n
Novi Sad, 28. 6. 2017.<\/p>\n
Heraldika je veoma dugo bila strana i nepoznata re\u010d me\u0111u dana\u0161njim Srbima. To nije te\u0161ko razumeti. Heraldika je nerazdvojiva od pro\u0161losti, a mi smo dugo i strasno uveravani da je najsigurniji put ka budu\u0107nosti onaj koji vodi preko zaborava pro\u0161losti. Heraldika je, naravno, i deo sada\u0161njosti, ali na\u0161 put je bio originalan i podrazumevao je da je na\u0161a sada\u0161njost autohtona i autonomna, na stazi od \u017eutih cigala koja po\u010dinje u Kumrovcu i zavr\u0161ava se u Ku\u0107i cve\u0107a na Dedinju! Preciznije, \u010ditava svrha sada\u0161njosti bila je da servisira sebe samu. Uz velike gubitke kona\u010dno smo saznali da ni odnos prema pro\u0161losti niti onaj prema sada\u0161njosti nisu bili gre\u0161ka ve\u0107 deo malignog sistema. Nad pro\u0161lo\u0161\u0107u nismo imali ni kontrolu ni uticaj, nad sada\u0161njo\u0161\u0107u koja odbija da postane pro\u0161lost jo\u0161 i manje. Budu\u0107nost smo, navodno, kontrolisali! Der Morgige Tag ist Mein! Bili smo i ostali paradigma \u0161izofrenog dru\u0161tva, i na to smo se dobrim delom davno privikli. \u0160izofrena aberacija koja je postala stvarnost izrodila je kult neznanja, prezir prema etici, nepoverenje prema tradiciji i ideolo\u0161ki dogmatizam. Anomija, koja je na\u0161a stvarnost, veoma se te\u0161ko prilago\u0111ava instrumentarijumu heraldike, koja je \u2013 iznad svega \u2013 sistem! Naime, heraldika podrazumeva postojanje i funkcionisanje inherentnog taksisa koji je logi\u010dan u kompoziciji i tehnologiji, zasnovan na modelu koja nu\u017eno zahteva protok vremena kao argument i kao dokaz svoje osnovanosti i opravdanja. Jo\u0161 jednostavnije, heraldika po\u010diva na identitetu, njemu slu\u017ei i njime se napaja.<\/p>\n
Ali, \u0161ta je to identitet? Kako ga definisati? Mo\u017ee li se, uop\u0161te, postojati bez identiteta? Mo\u017ee li se identitet poni\u0161titi, transformisati ili napraviti? I, ako mo\u017ee, \u010demu?<\/p>\n
D\u017eejms Feron, jedan od istaknutijih lingvista, veoma je lucidno zapazio da svi znamo \u0161ta zna\u010di re\u010d \u201eidentitet\u201c, a da ipak ne postoji jedna i jedinstvena definicija \u0161ta ta re\u010d podrazumeva kao konstantu. On citira Hoga i Abramsa\u00a0 (1988) koji smatraju da je \u201eIdentitet ono \u0161to ljudi zami\u0161ljaju da su, kakvi su i kako se odnose prema drugima\u201c, potom Denga\u00a0 (1995) za koga je \u201eidentitet na\u010din na koji pojedinci i grupe defini\u0161u sebe same i na\u010din kako ih defini\u0161u drugi, a na temelju rase, etniciteta, vere, jezika i kulture\u201c, i D\u017eenkinsa\u00a0 (1996) koji smatra da se \u201eidentitet odnosi na na\u010din na koji se pojedinci i zajednice razlikuju u pogledu sopstvenih dru\u0161tvenih odnosa sa drugim pojedincima i zajednicama\u201c. Blumov\u00a0 (1990) pristup po\u010diva na shvatanju da se pod pojmom \u201enacionalnog identiteta utvr\u0111uju uslovi pod kojim je masa postigla samoidentifikaciju sa nacionalnim simbolima i prisvojila nacionalne simbole\u201c. Tu se ve\u0107 pribli\u017eavamo ne\u010demu \u0161to pripada privilegovanom domenu heraldike. Ali,\u00a0 Kacen\u0161tajn\u00a0\u00a0 (1996) \u0161iri definiciju tako da se, po njemu, \u201eidentitet po pravilu odnosi na uzajamno formirane i dinami\u010dne predstave o sebi samima i o drugima\u201c a Tejlor\u00a0 (1998) dodaje elemente bezobalnog individualizma tvrde\u0107i da je \u201emoj identitet definisan htenjima i prepoznavanjima koja \u010dine granice horizonta u okviru kojih od slu\u010daja do slu\u010daja ja zaklju\u010dujem \u0161ta je dobro, vredno, ili \u0161ta treba da se \u010dini, ili \u0161ta podr\u017eavam, a \u010demu se suprotstavljam\u201c.<\/p>\n
Iz ovog malog izbora stavova i sudova koje su tokom poslednjih \u010detvrt veka izneli neki od va\u017enih autora na polju politi\u010dkih i sociolo\u0161kih nauka nije te\u0161ko uo\u010diti da je zajedni\u010dki supstrat sa\u010dinjen od faktora tradicije, u koju spadaju rasa, nacija, vera i kultura, a da se razlika svodi na poja\u010dano delovanje spekulativnog razumevanja li\u010dnosti kao proizvoda uticaja pomodnih i globalisti\u010dkih trendova i na bezli\u010dni do\u017eivljaj bezobalnog termina koji nazivamo sada\u0161njo\u0161\u0107u, \u0161to je sve \u2013 naravno \u2013 potpuno ta\u010dno, ali ni za milimetar ne doprinosi jedinstvenosti ili preciznosti definicije identiteta. Jer, problem da li na\u0161 identitet primerenije odre\u0111uje ono \u0161to smo ili ono \u0161to \u017eelimo da budemo svodi se na pitanje da li dominantni korektiv u samospoznaji dugujemo nasle\u0111u ili sopstvenom iskustvu. Naravno, od dana\u0161nje teme se valjda i ne o\u010dekuje da pomiri razne razbokorene stavove analiti\u010dara i nau\u010dnika koji je prvenstveno bave sociolo\u0161kim i politikolo\u0161kim temama, ali nam intelektualna pristojnost i eti\u010dki integritet nala\u017ee da uka\u017eemo na potencijalno sporne ta\u010dke u daljem diskursu. Jer, heraldika, kao \u0161to je re\u010deno, ne mo\u017ee da se razdvoji od pojma identiteta!<\/p>\n
Mo\u017ee li se, onda, postojati bez i izvan identiteta? Mo\u017ee, ali nema za\u0161to!<\/p>\n
Mo\u017ee li se identitet poni\u0161titi, transformisati ili popraviti? Mo\u017ee, ali kada ga jednom poni\u0161tite, transformi\u0161ete ili popravite to vi\u0161e nije va\u0161 identitet. Ta\u010dnije re\u010deno, identitet postoji, samo nije va\u0161. Vi nasuprot tome, ne postojite, jer va\u0161 identitet vi\u0161e ne postoji ili pripada drugom!<\/p>\n
Iz aspekta heraldike, identitet se ostvaruje i eksponira na dva razli\u010dita plana: kao interni plan, u kome temelj identiteta tra\u017eimo u sli\u010dnosti sa drugima, i kao eksterni plan, u kome se identitet zasniva na razli\u010ditosti od drugih. Na internom planu, na\u0161 identitet je posledica genetskog nasle\u0111a; na eksternom planu, na\u0161 identitet defini\u0161e skup nasle\u0111enih tradicija, verovanja i dru\u0161tvenih konvencija koje se razlikuju od onih koje, pre svega, odlikuje na\u0161e susede, a potom i sve druge zajednice sa kojima imamo bilo kakav stalni ili uzajamno uslovljeni kontakt.<\/p>\n
Da se podsetimo \u0161ta je predmet heraldike. Heraldika, kao pomo\u0107na istorijska nauka, prou\u010dava, tuma\u010di, bele\u017ei, registruje i \u010duva sistem privilegovanih simboli\u010dkih kompozicija koje se zasnivaju na slede\u0107im pretpostavkama:<\/p>\n
– naslednosti,<\/p>\n
– nepromenljivosti, osim u prilikama koje su definisane i ne naru\u0161avaju integritet sistema,<\/p>\n
– kanonu sadr\u017eaja i na\u010dina prikazivanja tog sadr\u017eaja.<\/p>\n
\u0160ta je naslednost<\/b>? To je osnovni, temeljni i su\u0161tinski karakter grba. Grb je vlasni\u0161tvo svog posednika i neograni\u010den je vremenom ve\u0107 samo i isklju\u010divo validnim pravnim nasle\u0111em bez obzira da li je zasnovano na genetskoj, zakonskoj ili harizmatskoj osnovi, ili na svim pomenutim osnovama simultano. Pojednostavljeno, grb je transvremenski i transgeneracijski vizuelni simbol svoga vlasnika. Pravo nasle\u0111a utvr\u0111uje, s jedne strane, genetski aspekt sukcesije, a s druge strane va\u017ee\u0107i pravni sistem koji suverenom silom reguli\u0161e pravnu normu sukcesije. Priroda grba je da predstavlja simboli\u010dki most koji povezuje generacije istog armigernog pretka i svih njegovih armigernih potomaka. U tom smislu, nije bitno da li je armiger fizi\u010dko ili pravno lice, ali se podrazumeva da mora biti moralno lice! Ovo je veoma bitna konstatacija, jer grb mora da poseduje moralni lik. Taj moralni lik je nerazdvojiv od moralnog lika vlasnika grba; preciznije grb je simboli\u010dki sublimat vlasnikovog moralnog lika, otuda je uvreda grba istovremeno uvreda vlasnika, a povreda vlasnika je i povreda grba. Grb mo\u017ee biti vlasni\u0161tvo i moralno invalidnog armigera, i u tom slu\u010daju invalidnost se prenosi na grb. Taj fenomen mo\u017ee biti, u zavisnosti od okolnosti, eksplicitan ili implicitan. Kao \u0161to se to i ina\u010de de\u0161ava, invalidnost u jednom sistemu mo\u017ee paradoksalno postati hiper validnost u drugom sistemu! Kao i izdaja, ako je u korist pobedni\u010dke strane!<\/p>\n
\u0160ta se podrazumeva pod nepromenljivo\u0161\u0107u<\/b>? Da bi simbol mogao ispuniti svoju namenu naslednosti, mora u celini ili barem u bitnom delu biti nepromenljiv. Nepromenljivost ne zna\u010di inertost, pa grb vizuelno tokom vremena bele\u017ei nove i va\u017ene elemente identiteta svog aktuelnog vlasnika i dodatnu selekciju identifikacionih znakova pod uslovom da oni predstavljaju trajnu kvalifikaciju sistema naslednih ili genetskih prava koja \u010dine pravni i moralni lik armigera.<\/p>\n
\u0160ta je heraldi\u010dki kanon<\/b>? Najkra\u0107e re\u010deno to je skup pravila koja su definisana tokom vremena u okviru sistema heraldi\u010dkog izra\u017eavanja i utvr\u0111enog kodeksa amblematskih sintagmi; ta pravila defini\u0161u razliku izme\u0111u grba i bilo koje druge grafi\u010dke vulgarizacije simbola. Heraldi\u010dki kanon se razlikuje od vremena do vremena i od mesta do mesta, ali na op\u0161tem nivou mora posedovati tri nepromenljive karakteristike: 1- kompozicija mora biti locirana na vojnom \u0161titu kao osnovnom polju, 2- kompozicija mora imati stabilan sadr\u017eaj, koji se defini\u0161e likovima u \u0161titu, njihovim polo\u017eajem u \u0161titu i njihovim uzajamnim odnosom, i 3- kompozicija mora biti izra\u017eena primenom \u010detiri osnovne boje (crna, crvena, plava i zelena) i\/ili dva metala (zlato i srebro), s tim \u0161to je taj naju\u017ei izbor vremenom pro\u0161iren i na dopu\u0161tene dodatne boje (purpur, azurnoplava, krvavocrvena, narand\u017easta, mrka i siva) i krzna (hermelin i njegove varijante, veverica i njene varijante, samur i riblja ili leptirova krlju\u0161t). Heraldika, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, po\u010diva na grafi\u010dkoj vulgarizaciji simbola, istovetno amblemu, ali se od amblema razlikuje po posebnom taksisu i pomenutim karakteristikama u odnosu na koje je amblem inertan. Me\u0111utim, kako je nastala i razvijala se u uslovima ograni\u010denih sredstava komunikacije, heraldika je definisala poseban stav prema vokabularu i sintaksi kako bi obezbedila maksimalnu preciznost u preno\u0161enju ta\u010dnog sadr\u017eaja grba. Prva pretpostavka je da verbalni opis sadr\u017eaja mora imati apsolutno prednost nad likovnim, jer likovni aspekt zavisi od mnogo \u010dinilaca, kao \u0161to su likovno sredstvo ili materijal, sposobnost i ve\u0161tina umetnika, dimenzije slike i mogu\u0107nost preciziranja detalja, uklju\u010divo i nivo obrazovanja onoga koji sliku gleda i tuma\u010di. Me\u0111utim, verbalni kontekst zahteva jednu, u vreme nastanka heraldike, ne manje retku i ekskluzivnu ve\u0161tinu \u2013 pismenost! Otuda su se ljudi ve\u0161ti heraldici regrutovali me\u0111u tankim slojem pismenih, a kako je i njihova pismenost bila tanka, posebne privilegovane \u0161kole obezbe\u0111ivale su neophodni nivo za uzajamnu komunikaciju. Otuda heroldi, ljudi pismeni u jeziku heraldike, postaju va\u017eni i relativno dobro pla\u0107eni slu\u017ebenici mo\u0107nih, \u010dije nasle\u0111e su du\u017eni da \u010duvaju, tuma\u010de i \u2013 kao specijalizovani prevodioci \u2013 prenose onim krugovima i nivoima dr\u017eavne, sudske ili crkvene vlasti koji su priznati autoriteti za tuma\u010denje, priznavanje i sprovo\u0111enje vlasni\u010dkih prava, odnosno za prepoznavanje identiteta. Ti heroldi su prvi autori heraldi\u010dkih registara, bele\u017enica i kodeksa kojim se njihovo znanje transformi\u0161e u javni arhiv za utvr\u0111ivanje prava vlasni\u0161tva i nasle\u0111a. Tek na osnovu njihovih pismenih i grafi\u010dkih zabele\u0161ki otvara se prostor za umetnike koji \u0107e od heraldike stvoriti bitan deo ambijenta koji danas, opravdano ili ne, povezujemo sa Srednjim vekom, posebno sa periodom njegovog cvetanja od 13. do po\u010detka 16. veka, periodom vite\u0161ke kulture, trubadurske poezije i stvaranja velikih politi\u010dkih, ekonomskih i ideolo\u0161kih carstava, a u praksi ba\u0161tinimo kao trajno kulturno nasle\u0111e evropske civilizacije koje nam omogu\u0107uje da se prepoznatljivim amblematskim jezikom identifikujhemo i legitimi\u0161emo pred istorijom i savremenicima.<\/p>\n
Simultano sa stvaranjem i razvojem heraldi\u010dkog govora, razvija se i model prate\u0107ih elemenata grba kojim se pro\u0161iruje informativna osnova heraldi\u010dke identifikacije.<\/p>\n
Sve ovo vra\u0107a nas na pitanje \u0161ta je to \u0161to defini\u0161e identitet fizi\u010dkog ili pravnog lica, a \u0161to se kroz heraldiku posebno apostrofira ili ignori\u0161e?<\/p>\n
Formalno gledano, identitet se ozna\u010dava putem pet markera:<\/p>\n
Ime i prezime<\/b>: Osnovni markeri fizi\u010dkog i pravnog lica- prezime kao oznaka pripadnosti porodici ili plemenu, ime kao li\u010dni identifikator unutar porodice ili plemena, mati\u010dni ili kakav drugi zakonom propisani broj, \u017eig, \u0161ifra ili vizuelni identifikator posebnosti me\u0111u inima.<\/p>\n
Polo\u017eaj u dru\u0161tvu<\/b>: Nasledni, ste\u010deni ili priznati status unutar jedne odre\u0111ene zajednice (klana, nacije, profesionalnog kruga, hiper- ili hipo-elite, akademskog zvanja, intelektualne ili fizi\u010dke prepoznatljivost, statusa po pojavi, statusa po odre\u0111enju ili pozivu, statusa po harizmi…).<\/p>\n
Funkcija<\/b>: Posedovanje egzaltiranog statusa po osnovu ro\u0111enja, izbora, dara, konvencije, sile ili harizme<\/p>\n
Ubikacija<\/b>: teritorijalna provenijencija, lokacija obavljanja funkcije, posed, boravi\u0161te ili mesto proslavljanja (kulta, ro\u0111enja, herojskog dela, pohranjivanja ili sahranjivanja)<\/p>\n
Versko i kulturno nasle\u0111e<\/b>: pripadnost konfesionalnoj zajedinici (\u0161iroj ili u\u017eoj, na primer hri\u0161\u0107anstvo, pravoslavne ispovesti, srpske crkve, ba\u010dke eparhije, parohije Svetog Save…) i\/ili kulturnom krugu (Evropljani, Balkanci, Srbi, pre\u010danski Srbi, Novosa\u0111ani…)<\/p>\n
Svi navedeni elementi samo su deo \u0161ireg korpusa identifikacionih markera koji bli\u017ee defini\u0161u identitet pravnog ili fizi\u010dkog lica. U zavisnosti od namene, taj korpus se \u0161iri ili su\u017eava da obuhvati indikativno merodavni sadr\u017eaj. Kod grba mo\u017ee postojati podjednako \u0161iri ili u\u017ei izbor motiva koji predstavlja markantni simboli\u010dki sa\u017eetak identiteta svog vlasnika. Osnovna razlika je u tome \u0161to izbor motiva nije prosti rezultat utilitarne potrebe, va\u0107 se utilitarni domen izvodi iz samog sadr\u017eaja grba. Drugim re\u010dima, grb nije samo identifikator, ve\u0107 javna manifestacija posebnosti li\u010dnosti vlasnika i njegovog nasle\u0111a. Ta manifestacija se ne prilago\u0111ava aktuelnom momentu, ve\u0107 se aktuelni momenat prilago\u0111ava njoj! Jer je aktuelni momenat prolazni, a grb trajni fenomen! Ne obavezuje vlasnik grb, nego grb vlasnika! Ako nije, to i nije grb nego robna marka ili logotip! U tom smislu, za heraldiku ime i prezime kao identifikacioni marker postoje samo kao element utvr\u0111ivanja pravne sukcesije vlasnika grba.<\/p>\n
Upravo tu se krije razlog problema koji mi u Srbiji, a i ne\u0161to \u0161ire, imamo problem sa heraldikom! Mi smo postrevolucionarno dru\u0161tvo koje jo\u0161 uvek pati od revolucionarne traume u vremenu u kome je praksa indukovanog nasilja daleko prevazi\u0161la bilo koju definiciju dru\u0161tvene revolucije. Jo\u0161 pre dve decenije poku\u0161ao sam da objasnim da revolucije obi\u010dno kulminiraju nasiljem nad pro\u0161lo\u0161\u0107u, i da Damnatio memoriae nije izum jugoslovenskih i srpskih komunista, jer je temeljni primer za radikalni obra\u010dun sa sopstvenom nasle\u0111em dala je jo\u0161 francuska revolucija. U pogledu odnosa prema heraldici, bolj\u0161evi\u010dka ekspanzija u Evropi 20. veka doslovno je sledila stav francuskih revolucionara. Ru\u0161enje i nasilno uklanjanje dr\u017eavnih grbova sa svih javnih objekata i sa svih javnih mesta obi\u010dno je pra\u0107eno i javnom desekracijom: ekshumacija francuskih kraljeva iz Sen-Denija, bacanje mo\u0161tiju u septi\u010dke jame, pretvaranje hramova u \u0161tale i javne toalete, mlevenja balsamovanih srca vladara u slikarski cinober za rad revolucionarnih stvaralaca, preslikavanje portreta, to su rituali revolucionarnog egzorcizma kojim se ukida se\u0107anje i uvodi novi po\u010detak. \u0160to je sramniji postupak sa znamenjima prethodnika, misli se, to \u0107e izgledati slavnije potonje delo! Na dvorce iz kojih su uklonjeni dotada\u0161nji vlasnici, i sa kojih su uklonjeni njihovi grbovi, novi vlasnik stavlja svoj \u017eig, svoju tamgu, koja progla\u0161ava prethodno pravo ne samo ukinutim, nego neva\u017ee\u0107im od nastanka. Da nije u pitanju samo utilitarno vlasni\u0161tvo svedo\u010di primena iste prakse i na spomenicima bez utilitarne vrednosti (na spomenicima palim ratnicima obijaju se glave dvoglavih orlova, nadgrobni krstovi se zamenjuju \u201epiramidama\u201c, oznake novog vremena implantiraju se na memorijale onih koji to i takvo vreme nisu ni naslu\u0107ivali ni \u017eeleli). Prisustvo grba prethodnika neugodno podse\u0107a uzurpatora da u posed nije uveden nasle\u0111em ve\u0107 nasiljem! Uzurpator, koji nastoji da se domestikuje u svojoj novoj ulozi i da zatomi uzurpatorski kompleks ni\u017ee vrednosti, naj\u010de\u0161\u0107e heraldi\u010dku prazninu ispunjava sopstvenim simbolima; ako ih nema, i ako je suverenog duha i karaktera, stvara novu, autorsku, heraldiku (primer- Napoleon), ako je epigon kopira je po ugledu na originalni model sile koja ga je na vlast dovela, i uz koju se nada da \u0107e se na vlasti odr\u017eati (primer- Tito).<\/i><\/p>\n
Dakle, osnovno pitanje bi moglo biti za\u0161to je obliteracija istorije bila tako radikalna ba\u0161 na predmetu heraldi\u010dkih simbola, i za\u0161to novi dr\u017eavni i dru\u0161tveni sistem nije imao potrebu da se sam iska\u017ee istim sredstvima, osim tamo gde je vr\u0161io bastardizaciju originalnog predlo\u0161ka. Da bi se mogli pribli\u017eiti verovatnom odgovoru treba prvo odrediti zna\u010daj, mesto i ulogu dr\u017eavne heraldike u javnom \u017eivotu i u svesti naroda. Pre svega, svaki grb po svojoj prirodi i funkciji jeste formalni predstavnik i zastupnik svoga vlasnika, kao \u0161to je to ime, i kao \u0161to je to potpis. Nezavisno od estetske komponente, sadr\u017eaj i podrazumevana neponovljivost grba intimno su povezani sa odre\u0111enom li\u010dno\u0161\u0107u, bez obzira da li je li\u010dnost pravna ili fizi\u010dka. Njegova likovna odre\u0111enost, nepromenljivost sadr\u017eaja i strogo definisan hijerarhijski odnos komponenti, s druge strane, \u010dine ga ikoni\u010dkom predstavom jednog kompletnog koncepta, koji na nivou teritorijalne heraldike najvi\u0161eg ranga gotovo uvek ima kontekst dr\u017eavnog ili nacionalnog programa. Otuda odnos prema dr\u017eavnom grbu \u010desto ima, i van taksativnih zahteva zakona, duboko emotivan naboj i predstavlja sna\u017ean motivacioni i objedinjuju\u0107i faktor za narod. U takvom kontekstu, grb nije neutralan amblem, ve\u0107 znak postojanja odre\u0111ene politike i odre\u0111enog prava! Dok stoji znak ne\u010dijeg prava, to pravo nije zaboravljeno niti osporeno. Taj znak govori da je neko postojao ili da je ne\u0161to postojalo pre no \u0161to se vlasnik promenio, da aktuelni vlasnik nije za\u010detnik prava ab ovo ili ab urbe condita, da aktuelno pravo po\u010diva na prethodnom pravu i da je aktuelni vlasnik njegov ba\u0161tinik, a ne izvor.<\/i><\/p>\n
Odnos dr\u017eave prema grbu i njegovom vlasniku odra\u017eava prolaznost trenutka, i podlo\u017ean je politi\u010dkoj manipulaciji u skladu sa trivijalno\u0161\u0107u cilja ili opsesivno\u0161\u0107u ideje promulgatora politi\u010dkog programa koji stvara i sprovodi dr\u017eavnu politiku po bilo kom osnovu. Dr\u017eava je privilegovani depozitar identifikacionih elemenata identiteta svojih podanika. Dr\u017eava po pravilu svakog vlasnika grba, osim samu sebe, vidi kao potencijalnog konkurenta u pogledu prava vlasni\u0161tva nad ne\u010dim, bilo da je to ne\u0161to istorija, funkcija, imovina, znanje ili inicijativa. Predmet vlasni\u0161tva kao izvor problema menja se od slu\u010daja do slu\u010daja i od vremena do vremena, i stav dr\u017eave ne poti\u010de od svesti o odgovornosti za za\u0161titu prava po sebi, ve\u0107 od poimanja za\u0161tita prava u smislu sopstvene apsolutne ingerencije na svako pravo, svuda i uvek. Me\u0111utim, i pored fenomena otpora prema konkurenciji autoriteta i imovine bilo koje vrste, razne dr\u017eave ili dr\u017eavni autoriteti se veoma razli\u010dito odnose prema pojmu i instituciji grba. U Evropi se armorijalno pravo sprovodi dosledno i u skladu sa tradicijom u Engleskoj, \u0160kotskoj i Irskoj, ne\u0161to liberalnije u \u0160paniji, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji, a sasvim liberalno u \u0160vedskoj, Danskoj, Finskoj, Nema\u010dkoj, \u010ce\u0161koj, Portugalu i Italiji. Austrija, Gr\u010dka i Bugarska nemaju nikakav odnos prema heraldici, osim u okviru za\u0161tite autorskog prava, robnog znaka ili marke i prava lokalne samouprave na za\u0161titu svojih usvojenih znamenja. Francuska je i ovde specijalan slu\u010daj, gde se revolucijom od pre vi\u0161e od 200 godina i danas osporava kulturni obrazac koji je Francusku stvorio. Neke dr\u017eave poseduju oficijelne heraldi\u010dke registre i pravno \u0161tite grbove i heraldi\u010dko-veksilolo\u0161ka znamenja koje su zvani\u010dno registrovali (Rusija, Moldavija, Poljska, Slova\u010dka, Rumunija…). Su\u0161tina postojanja takvih registara je ograni\u010davanje prava izvr\u0161ne vlasti da po svojoj potrebi ili nekompetentnosti arbitrarno interveni\u0161e u domenu identiteta pravnog ili fizi\u010dkog lica, ali i slobode bilo kog pravnog ili fizi\u010dkog lica da arbitrarno preuzima ili prisvaja tu\u0111i istorijski, pravni ili identifikacioni marker.<\/p>\n
Dru\u0161tva u stanju anomije, bez obzira da li je izvor anomije revolucija, tranzicija ili poli-ti\u010dki haos neke druge provenijencije, heraldiku tretiraju kao i sve drugo \u2013 kao instrument sile, kao ve\u017ebali\u0161te brutalne samovolje, i kao poligon za demonstraciju neograni\u010denosti sopstvenog neznanja i primitivizma. U takvim dru\u0161tvima, heraldika je slogan, marketin\u0161ka akcija, gola ilustracija nejasnih htenja i zlih namera. Kao i u svim drugim oblastima javnog \u017eivota, heraldika se kao periferna tema u kojoj se ne mogu ostvariti brz potok novca i neposredna zloupotreba ovla\u0161\u0107enja, prepu\u0161ta najnekompetentnijim pripadnicima politi\u010dkog ili akulturalnog klana, sa posledicama koje se voljno i nevoljno ostavljaju budu\u0107im generacijama.<\/p>\n
U odnosu prema problemu identiteta, postoje \u010detiri osnovne kategorije koje dr\u017eava ili zajednica, svesno ili nesvesno, primenjuju u vremenu kojim dominiraju politi\u010dki, ekonomski ili kulturno:<\/p>\n
\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n
Pro\u0161lost kao izvor i opravdanje sada\u0161njosti: <\/i><\/b><\/p>\n
Heraldi\u010dki identitet u potpunosti poti\u010de i izvire iz istorijskog kontinuiteta vlasnika grba. \u0160to je taj kontinuitet du\u017ei, sve je manja potreba da u simboli\u010dkom smislu postoji bilo kakvo logi\u010dko, estetsko ili narativno opravdanje. \u0160to je kra\u0107i, njegov narativni kontekst postaje sve bitniji. Posledica toga je da su stari grbovi po pravilu veoma jednostavni i nemaju drugo obrazlo\u017eenje ili tuma\u010denje osim sopstvene drevnosti. Nasuprot, novi grbovi po pravilu moraju da uspostave obrazlo\u017eenu i logi\u010dnu sliku istorijskog kontinuiteta na koji se pozivaju, a to za sobom povla\u010di slo\u017eenost heraldi\u010dke kompozicije i vi\u0161eslojnost simboli\u010dke sintagme. U aktuelnoj evropskoj praksi takav je slu\u010daj u Velikoj Bri-taniji, Rusiji, Nema\u010dkoj, \u0160paniji, Belgiji, Holandiji, Srbiji, Poljskoj, Litvaniji, \u010ce\u0161koj, Ma\u0111arskoj, Bugarskoj…<\/p>\n
\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n
Sada\u0161njost kao opravdanje i izvor pro\u0161losti:<\/i><\/b><\/p>\n
Heraldi\u010dki identitet projektuje u pro\u0161lost sada\u0161nju koncepciju identiteta vlasnika grba. U nedostatku predaka na koje bi se mogao pozvati kao na izvor sopstvene autenti\u010dnosti, vlasnik projektuje izmi\u0161ljenu genealogiju i heraldi\u010dki je interpretira na jedan od dva na\u010dina: ili prisvaja istorijsko heraldi\u010dko nasle\u0111e drugih, koji iz bilo kog razloga nisu u stanju da svoje nasle\u0111e za\u0161tite, ili izmi\u0161lja nepostoje\u0107e heraldi\u010dko nasle\u0111e, unapred progla\u0161avaju\u0107i za jeres svako druga\u010dije mi\u0161ljenje ili tvrdnju. Tipi\u010dan slu\u010daj je Bosna i Hercegovina u delu pre i izvan intervencije Karlosa Vestendorpa, a delom i \u201eistorijska znamenja\u201c Vojvodine.<\/p>\n
\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n
Budu\u0107nost kao poricanje pro\u0161losti:<\/i><\/b><\/p>\n
Heraldi\u010dki identitet se nasilno formira i obrazla\u017ee koncepcijom prirodnog prava, ideolo\u0161ke ili konfesionalne ekskluzivnosti, vizionarskim darom ili harizmom. Pro\u0161lost se ukida kao izvor kontinuiteta i legitimiteta, jer u njoj aktuelni demijurg ne postoji i nema utemeljenje, pa se sada\u0161njost uzima kao neka vrsta kosmi\u010dkog ili lokalnog big bang<\/i>-a iz koga se obrazuje nova stvarnost i novi svet. To je karakteristika revolucionarnog vremena. Zate\u010deno stanje, posle ru\u0161enja starog, uzima se kao apsolutna datost i novi legitimitet i identitet uspostavlja na osnovu arbitrarne interpretacije nepromenljive budu\u0107nosti zasnovane na privilegovanom poznavanju neminovnosti koja nema alternativu. Ovakva situacija postoji u sredinama i vremenima utemeljenim na pomahnitaloj demagogiji i nepostojanju bilo kakve javne politi\u010dke, istorijske ili eti\u010dke odgovornosti. U novijoj istoriji Evrope, to je situacija u postrevolucionarnoj Francuskoj, \u0161panskoj Republici, Italiji posle 2. Svetskog rata, odnosno u zemljama pod upravom komunista i sli\u010dnih totalitarnih konstrukcija (SSSR, Ma\u0111arska, Rumunija, Jugoslavija….). Bitan element poricanja pro\u0161losti jeste poricanje identiteta, a deo identiteta svakako \u010dini ime. Otuda ili nasilna izmena imena, ili obliteracija bitne karakteristike imena, kao \u0161to je slu\u010daj sa Vojvodinom ili Hercegovinom, ili Sand\u017eakom, gde se tendenciozno hijerarhijski status teritorije ili njen upravni poredak upotrebljava umesto imena (Vojvodstvo \u010dega? Hercegstvo \u010dega? Srpsko? Svetoga Save? Koji Sand\u017eak od mnogih Sand\u017eaka u osmanskom administrativnom sistemu?).<\/p>\n
\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n
Glupost i neznanje kao instrument vlasti:<\/i><\/b><\/p>\n
Glupost je univerzalni fenomen, ograni\u010den samo prirodnim nestankom aktera, ali ne i u pogledu posledica koje ostaju kao trajno zave\u0161tanje. Glupost u domenu heraldike nema izvor u heraldici, ve\u0107 se heraldikom slu\u017ei kao igrali\u0161tem. Ona se pojavljuje kao prate\u0107i fenomen u svim pomenutim manifestacijama izvora, ali najmanje tamo gde je pro\u0161lost izvor i opravdanje sada\u0161njosti jer tu postoji inercija tradicije. Me\u0111utim u druga dva dominantna oblika, glupost po pravilu dolazi do izra\u017eaja na ni\u017eem nivou hijerarhije odlu\u010divanja. To u praksi zna\u010di da ako se anonimnost pro\u0161losti proklamuje kao stav na vrhu, na svim ni\u017eim nivoima taj isti stav poprima karikaturalna obele\u017eja. Bla\u017ea forma fenomena je neznanje, jer neznanje poseduje sposobnost da se naknadno obrazuje i nadomesti znanjem; glupost tu alternativu nema!<\/p>\n
Heraldika, mo\u017eemo zaklju\u010diti na kraju ove podu\u017ee pri\u010de, nije srpski problem! Identitet- jeste! Iz anonimnosti u koju smo gurnuti, i gde kopamo i rukama i nogama da ostanemo, ne\u0107e nas izvu\u0107i nikakve integracije, nikakvi evropski i vanevropski putevi i entuzijazam samoporicanja. Utvr\u0111ivanje sopstvenog identiteta jeste, bio je i ostao je osnovni problem nas Srba.To sam du\u017ean re\u0107i ovde, u Matici srpskoj.<\/p>\n
Gde, ako ne ovde!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
PREDAVANjE U MATICI SRPSKOJ Novi Sad, 28. 6. 2017. Heraldika je veoma dugo bila strana […]<\/p>\n","protected":false},"author":1001015,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[124],"tags":[],"class_list":["post-33125","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-heraldika"],"acf":[],"yoast_head":"\n