Bojena grafika, visina 34 cm
\nKraljevski dvor<\/p>\n
U Dvorskom kompleksu nalaze se dve ilustracije, rad Ivana Jakovljevi\u010da Biljibina iz 20- ih i 30- ih godina XX veka. Re\u010d je o dve bojene grafike sa scenama iz Bajke o Zlatnom petli\u0107u Aleksandra Pu\u0161kina i ruske narodne bajke Po\u0111i tuda-ne znam kuda. Oba dela su koloristi\u010dki veoma nagla\u0161ena sa \u017eivopisnim detaljima u vidu ornamenata iz ruske narodne umetnosti. Ta dela obiluju precizno obra\u0111enim detaljima i simetrijom u kompozicijama.
\nTo ukazuje na Biljibinov nepokolebljiv stav prema strogim zakonima koji se najpre uo\u010davaju upravo u kompoziciji. Njegova dela otkrivaju ume\u0161nost autora da prona\u0111e adekvatno mesto za svaku figuru, a posebno se isti\u010de u postavjlanju natpisa i vinjeta. O njegovom talentu i preciznosti govori \u010dinjenaica da je sve detalje crtao \u201eiz ruke\u201c.<\/p>\n
Ivan Jakovljevi\u010d Biljibin Posle osnivanja umetni\u010dke grupe Mir iskustva krajem 90-tih godina XIX veka, Biljibin postaje njen aktivni \u010dlan. Godine 1899. Biljibin odlazi u Tversku guberniju gde nastaju prve njegove njegove ilustarcije za bajke: Bajka o Ivanu Carevi\u0107u, \u017dar ptica i Bajka o Sivom vuku.<\/p>\n U periodu od 1902-1903. godine Muzej Aleksandra III poverio mu je posao prikupljanja etnografskog materijala i fotografisanja staroruske arhitekture u Volgogradskoj, Oloneskoj i Arhangelskoj guberniji. Potpuno okupiran ruskim etnografskim motivima prenosi ih na svoje radove.<\/p>\n Posle 1902. serijsku publikaciju pu\u0161kinovih bajki ilustruje Biljibin. Ilustracije ruskih \u010darobnica, vila i drugih fantasti\u010dnih likova ruskog folklora proslavile su ovog umetnika. Najpre se pojavila Bajka o Caru Saltanu (1907), zatim Bajka o Zlatnom petli\u0107u (1910), a godine 1905. izdata je ilustrovana ruska epska pesma Volga, a koju Biljibin radi ilustracije. Osim na ilustracijama ruskih bajki, on je pokazao i na scenskom dizajnu. Prepoznatljiv stil Ivana Jakovljevi\u010da Biljibina, sa staroruskom ornamentikom i folklornim motivima pojavio se i u scenografiji opere N.A. Rimskog-Korsakova \u2013 Sne\u017eana (1904) a po narud\u017ebini pariskog Nacionalnog teatra.<\/p>\n Detalje koje Biljibin koristi u scenskom dizajnu primetni su i u njegovim grafi\u010dkim radovima na novinskim naslovnim stranama. Tokom 1905.godine Biljibin radi karikature, dok posle Oktobarske revolucije 1917. Biljibin odlazi iz Rusije. Od 1920. godine \u017eivi u Kairu, a od 1925. u Parizu. U to vreme on radi na dekoraciji scena za opere i balete.<\/p>\n Od 1936. Biljibin se vra\u0107a u domovinu, u Lenjingrad, gde predaje na Akademiji umetnosti i radi kao ilustrator i scenograf.<\/p>\n Umro je u okupiranom Lenjingradu 7. februara 1942. godine, ostavljaju\u0107i za sobom nezavr\u0161ene ilustracije za rusku epsku pesmu Vojvoda Stepanovi\u010d.<\/p>\n Kori\u0161\u0107en tekst iz publikacije: B. Crvenkovi\u0107, Katalog dr\u017eavne umetni\u010dke kolekcije Dvorskog kompleksa na Dedinju II, Jugoslovenska zbirka, Platoneum, Novi Sad 2014.<\/p>\n\n\t\t
\n<\/strong>Ro\u0111en je u Tarhovkoj, 1876. u blizini Petrograda u porodici vojnog lekara, gde je i proveo najve\u0107i deo svog \u017eivota. U Petrogradu je zavr\u0161io i pravni fakultet, ali ga je ljubav prema umetnosti odvela u Minhen 1898. godine u atelje Antona A\u017ebea. Nekoliko godina zatim, pod mentorstvom Ilje Rjepina u\u010di u umetni\u010dkom ateljeu Marije Teni\u0161eve, ruske kneginje i velikog mecene.<\/p>\n