SAOPŠTENJE
\n KANCELARIJE
\n NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
\n A L E K S A N D R A II
\n
\nG-din Matija
\nBećković
\n17. jula 2002.
\nZdravica za
\nrođendan Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra
\n
\nVaša
\nVisočanstva, svetla Kruno,
\nU ime Krunskog
\nsaveta i prisutnih uzvanika imam čast da izgovorim ovu zdravicu u Vašoj kući i u
\nVaše zdravlje u slavu Vašeg rođenja i današnjeg dana.
\nProviđenje je
\nučinilo da se rodite u izgnanstvu one godine kad je Vaš narod ostao u ropstvu
\niza gvozdene zavese i odlučilo da svoju zemlju prvi put vidite tek kad je ta
\nzavesa pala. Tako je kruna ponovo postala ono što je oduvek bila – simbol
\ntrajanja, jedinstva i slobode.
\nSvaki
\nrođendanski poklon manji je od onoga kojim je Nebo darovalo Vas i Vaš narod
\nsamim Vašim rođenjem. A ono što Vam je dalo Nebo nije Vam mogao uzeti niko na
\nzemlji, a nije da se nisu trudili. Tamo gde je najviše postradao Bog nije mogao
\nbiti pošteđen ni Božji miropomazanik. Mada niste nigde odlazili, Vaš dolazak je
\nbio povratak a Vaše prisustvo u zemlji sada je neka vrsta očigledne nastave. Do
\njuče je bilo nezamislivo da budete u svojoj kući a već danas je nezamislivije da
\nniste u njoj.
\nDvesta godina je
\nkako niko Vaš po oba roditelja nije bio ništa drugo do kralj. Nema takvog drugog
\nSrbina. I nema Srbina čiji dom nije zaklet Vašem domu i zato ni mi nemamo manje
\nobaveza prema Vama nego što su ih naši preci imali prema Vašim precima i
\nprethodnicima. Vi niste samo živa spona svim naraštajima i kolenima, nego i
\nnajkraći put nas samih od jednih ka drugima.
\nČast i slava
\nrepublikama ali da nije lako biti republika onome ko republika nikad nije bio,
\nteško da ima boljeg primera od Srbije. Komunizam i republika su u Srbiju došli
\nzajedno ali zajedno nisu otišli. Da je otišla s onim ko je doveo to bi bio
\nnajbolji dokaz da je Srbija s komunizmom raskrstila. Ovako, jugoslovenska
\nrepublika je nestala kako je i nastala, u krvi, bezakonju i sramoti, ali nije
\nodustala da Srbiji teslimi svoju krvavu ostavštinu. Zato i nema važnije
\nlustracije od uklanjanja bezakonja iz temelja srpske države i obraza srpske
\nnacije. Ako bi za tu lustraciju bili samo monarhisti to bi značilo da su se svi
\nostali saglasili s nasiljem i bezakonjem. Srećom, tako nije, pa je pitanje
\nmonarhije postalo pitanje demokratije i njen neodvojivi deo. Stara koliko crkva
\ni država, a starija od stranaka i strana, kruna u pogledu njihovih prava ne
\npravi razliku između svojih pristalica i protivnika.
\nNema evropske
\nkraljevine koja više od Srbije zaslužuje da to bude i da nosi to ime. A njeno
\nmesto danas može biti samo ono koje kruna ima u ustavu bilo koje evropske
\nkraljevine.
\nTeško je
\nobnoviti demokratske tradicije i institucije a zaboraviti parlamentarnu
\nmonarhiju. Republika Srbija demokratskih tradicija i institucija nema. I teško
\nje razumeti da je problem Srbije što krunu ima. A još teže gledati je gologlavu
\nu položaju u kome se našla među evropskim narodima. Kao prosjak za koga bi se
\nispostavilo da ima krunu.
\nDa ste svet
\nugledali u svojoj zemlji 1945. godine pitanje naše dinastije i parlamentarne
\nmonarhije bilo bi zauvek rešeno onako kako su ga boljševici zauvek rešili u
\nRusiji.
\nKad se ne zna
\ngde je središte niko ne zna gde mu je mesto. A tamo gde niko ne zna gde mu je
\nmesto, lažni kraljevi imaju više pristalica nego onaj pravi. Zato se ponekad
\nčini da je to najvažniji razlog tolikom otporu Božjoj istini i pravdi. <\/p>\n
Kažu da današnja
\ndeca više liče na svoje vreme nego na svoje roditelje. Možda se to može reći ne
\nsamo za decu nego i za današnje parlamentarne monarhije. Možda je to razlog što
\ni mladi ljudi najbolje razumeju i najlakše prihvataju njeno vaspostavljanje.
\nMožda je današnji položaj krune u evropskim parlamentarnim monarhijama i bliži
\nnjihovoj mitskoj i metafizičkoj suštini. Kralj ne vlada, nego vlastima oduzima
\nono što im ne pripada. Kao i u crkvi u kruni su pomešani nebo i zemlja, i u njoj
\nje bolje očuvana njena nebeska strana. Ona je simbol verodostojnosti, vrednosti
\ni vrlina naroda i države, a to je možda ono što nam danas najviše nedostaje.<\/p>\n
U poslednjem
\npoluveku prvi put u istoriji srpskog jezika govori nisu završavani pokličem
\nživeo kralj. Naprotiv, taj poklič je bio krivično delo. Ali evo, i ta reč se
\nvratila svome jeziku i narodu, a gde je umesnije da se čuje nego u Kraljevskom
\ndvoru. I kad da se čuje ako ne za srećan rođendan Nj.K.V. Prestolonaslednika
\nAleksandra.
\nŽiveo kralj!
\nNa mnogaja
\nljeta!
\n <\/p>\n
1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II Sva prava zakonom zasticena<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SAOPŠTENJE KANCELARIJE NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A II […]<\/p>\n","protected":false},"author":1001015,"featured_media":60171,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"class_list":["post-70604","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n