SAOPŠTENJE KANCELARIJE
\n NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
\n A L E K S A N D R A II <\/p>\n
PROPOVED KENTERBERIJSKOG NADBISKUPA POVODOM OSAMDESETOG
\n\t\t\t\t\tROĐENDANA NjENOG VELIČANSTVA KRALjICE ELIZABETE DRUGE
\nLondon 15. jun 2006 – Nj.K.V.
\n\t\t\t\t\tPrestolonaslednik Aleksandar je danas prisustvovao Službi u
\n\t\t\t\t\tKatedrali Svetog Pavla u znak zahvalnosti povodom
\n\t\t\t\t\tosamdesetog rođendana Njenog Veličanstva Kraljice Elizabete
\n\t\t\t\t\tII. Ljubaznošću Nadbiskupa prenosimo njegovo obraćanje u
\n\t\t\t\t\tcelini:
\nNadbiskup od Kenterberija
\nPropoved povodom Službe zahvalnosti za osamdeseti
\n\t\t\t\t\trođendan Njenog Kraljevskog Veličanstva u Katedrali Sv.
\n\t\t\t\t\tPavla
\nProkletstvo našeg vremena leži u
\n\t\t\t\t\tnehumanosti apsolutističke ideologije, u mitovima o rasnoj
\n\t\t\t\t\tnadmoći, velikim lažima koje su gurnule naš kontinent i naš
\n\t\t\t\t\tsvet u mrak i klanicu mnogo puta od dvadesetih godina
\n\t\t\t\t\tprošlog veka. I u novom veku i novom milenijumu, ono od čega
\n\t\t\t\t\ttreba da se plašimo je otrovna mešavina religije koja je
\n\t\t\t\t\tpostala neljudska, ekonomska sila izdržavana na račun
\n\t\t\t\t\tmasivnih ljudskih žrtava i tehnologija za razaranje koje
\n\t\t\t\t\tmogu koristiti armije i teroristi za ubijanje.
\nHolokaust i staljinizam, etničko
\n\t\t\t\t\tčišćenje, fanatizam i teror, masovna razaranja – sve su to
\n\t\t\t\t\toblici moći bez ljudskog lica, oblici koji zahtevaju slepu
\n\t\t\t\t\todanost i nepoštovanje različitosti ljudskog života, i svi
\n\t\t\t\t\trade na lažnom jedinstvu i solidarnosti. Ali, te velike laži
\n\t\t\t\t\tnas podsećaju na teško pitanje koje postavljamo tako često
\n\t\t\t\t\tovih dana: šta je to što daje slogu društvu?
\nDa li je to rasni identitet i
\n\t\t\t\t\tsolidarnost? Jednobojna kultura? Vladajuća ideologija ili
\n\t\t\t\t\tfilozofija? U našoj zemlji ne radi se ni o jednoj od tih
\n\t\t\t\t\tstvari; radi se o nekoliko pojava koje nam daju takvu slogu,
\n\t\t\t\t\ta jedna od njih je naša zajednička odanost monarhu. Možete
\n\t\t\t\t\tpovremeno da čujete primedbe kako u Britaniji patimo od toga
\n\t\t\t\t\tšto smo više podanici nego građani i da to proizvodi kulturu
\n\t\t\t\t\trazličitosti i pasivnosti. Ali, šta ako je naša zajednička
\n\t\t\t\t\tvezanost za monarha zapravo bila ono što nam je pomoglo da
\n\t\t\t\t\tbudemo zreli građani?
\nIdentitet Ujedinjenog Kraljevstva imao je
\n\t\t\t\t\tveze sa razvojem kritične demokratije u okviru simbola i
\n\t\t\t\t\ttradicije. U najboljem trenutku, našli smo solidarnost u
\n\t\t\t\t\tmreži odnosa i prakse koji su teško odredivi, ali su na
\n\t\t\t\t\trazličite načine povezani sa ličnim shvatanjem monarha. A
\n\t\t\t\t\tBritanski monarh nije apsolutni vladar koji zahteva
\n\t\t\t\t\tnerazumnu odanost, već onaj koji garantuje prostor svakom
\n\t\t\t\t\tpripadniku društva da se raspravlja, pregovara i menja
\n\t\t\t\t\tdruštvo, kao što to moraju zreli građani koji „brane naše
\n\t\t\t\t\tzakone“, kako kaže naša himna.
\nNaše iskustvo u Ujedinjenom Kraljevstvu,
\n\t\t\t\t\tbez lakog progresa, dobijeno teškom mukom, pokazalo nam je
\n\t\t\t\t\tnešto od onoga kako bi društvo moglo da izgleda kada odbija
\n\t\t\t\t\tda vidi jedinstvo i sklad apstraktno govoreći, u pojmovima
\n\t\t\t\t\tideologije ili rase ili čak nekog velikog projekta imperije.
\n\t\t\t\t\tUostalom, u poslednjih pola veka prošli smo transformaciju
\n\t\t\t\t\tiz Carstva u Komonvelt, tranziciju za čiji uspeh niko nije
\n\t\t\t\t\tmogao da garantuje; ipak, ono što je ostalo netaknuto je
\n\t\t\t\t\tosećaj međunarodnog približavanja i ljubaznosti što bi bilo
\n\t\t\t\t\tznatno manje prisutno, gotovo nemoguće, bez stalnog
\n\t\t\t\t\tprisustva fokusa na jednoj ličnosti.
\nDrugim rečima, monarhija kao što je
\n\t\t\t\t\trazvijena ovde je način očuvanja ljudskog oblika moći. U
\n\t\t\t\t\tsimboličnom centru našeg političkog života je jedna osoba.
\n\t\t\t\t\tPostoje, što se toga tiče, rizici: Vaše Veličanstvo ima više
\n\t\t\t\t\trazloga od ostalih da zna cenu kulture koja je fanatično
\n\t\t\t\t\tžedna za tračevima i trivijalnim stvarima i za
\n\t\t\t\t\trazotkrivanjem onih stvari koje bi trebalo da budu lične.
\n\t\t\t\t\tIpak, istina je i da je u ovom okruženju postalo moguće ono
\n\t\t\t\t\tšto je od nemerljive vrednosti. Videli smo kako je monarh
\n\t\t\t\t\tranjiv kao i obični ljudi, što je samo po sebi bilo
\n\t\t\t\t\tdirljivo. Ali, još važnije je to što smo bili u prilici da
\n\t\t\t\t\tjasnije vidimo ličnu dubinu vere našeg monarha, koja je sve
\n\t\t\t\t\točiglednija u stalnim prenosima i porukama, kao i što smo, u
\n\t\t\t\t\tnajdubljem smislu, bili u prilici da pozajmimo neposredne i
\n\t\t\t\t\tzvučne reči molitvenika – „čiji je ona sluga“, kome je ona
\n\t\t\t\t\todgovorna.
\nA sve to znači da u centru našeg
\n\t\t\t\t\tpolitičkog života stoji ne samo osoba sa čijom se ranjivošću
\n\t\t\t\t\tmožemo identifikovati, već i osoba koja jasno, skrušeno i sa
\n\t\t\t\t\tnadom stoji pred Bogom i njegovim sudom. Monarhija je za nas
\n\t\t\t\t\tgrađane bila znak humanosti u srcu moći, znak da se možemo
\n\t\t\t\t\todržati zajedno ne kroz besomučna rivalstva ili teorije
\n\t\t\t\t\tetničke isključivosti, već kroz usvajanje zajedničke dubine
\n\t\t\t\t\tnaše humanosti njenom stvoritelju i iskupitelju. Logika
\n\t\t\t\t\tovakve monarhije je logika hrišćanskog priznavanja Hrista
\n\t\t\t\t\tkao Kralja – monarha čija se uverenja mogu naći u njegovoj
\n\t\t\t\t\tljudskoj ranjivosti i njegovoj potpunoj zavisnosti od Boga
\n\t\t\t\t\tOca.
\nRođendan je jedan od najjasnijih
\n\t\t\t\t\tpodsetnika da možemo imati zajedničku humanost, i da možemo
\n\t\t\t\t\tzajedno putovati kroz vreme, ruku pod ruku. Danas, Vaše
\n\t\t\t\t\tVeličanstvo, zahvalni smo na darovima života i iskustva i za
\n\t\t\t\t\tpočetak nove godine izazova; želimo Vama i Princu Filipu –
\n\t\t\t\t\tkoji je tako predano podržavao vas i vaša uverenja – još
\n\t\t\t\t\tmnogo srećnih godina. Ali vam se takođe zahvaljujemo na tome
\n\t\t\t\t\tšto se dali ljudskost našem sistemu i procesima, što ste
\n\t\t\t\t\tdali ljudskost koja nas drži zajedno. Neka naša zahvalnost
\n\t\t\t\t\tosnaži našu odlučnost da se odupremo velikoj javnoj
\n\t\t\t\t\tneljudskosti koja nas sve još uvek ugrožava. Kad pokušamo da
\n\t\t\t\t\tbudemo nešto više nego ljudi, postajemo manje od ljudi –
\n\t\t\t\t\ttoliko bi trebalo da smo naučili u proteklom veku. Zato,
\n\t\t\t\t\tneka nas Bog sada sačuva u ljudskom društvu dok učimo kako
\n\t\t\t\t\tmožemo u milosti dosegnuti večitu zajednicu sa njim.<\/p>\n
\t\t\t\t\t\t <\/p>\n
<\/p>\n
\n <\/p>\n
<\/p>\n
\n 1998 NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II
\n Sva prava zadržana<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SAOPŠTENJE KANCELARIJE NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A II […]<\/p>\n","protected":false},"author":1001015,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"class_list":["post-70825","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n