SAOPŠTENJE
\n KANCELARIJE
\n NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
\n A L E K S A N D R A II <\/p>\n
<\/p>\n
BLIC NEWS 16.04.2003.<\/p>\n
KAKO JE NASTAJALA IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA<\/p>\n
Od Karađorđa pa do Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, ova
\n srpska dinastija prošla je kroz mnogo ustanka, ratova i primirja u kojima se
\n njihova imovina uvećavala ili osipala, bivala konfiskovana ili razvlačena<\/p>\n
Kraljevski i Beli Dvor, na potezu od Dedinja pa nekih 130 hektara prema
\n Rakovici, imovina je dinastije Karađorđevića koju su ”voleli” i drugi
\n srpski i jugoslovesnki vladari.
\nDevojka u prijemnom salonu Kraljevskog dvora nudi nas pićem, dok napolju,
\n gardista na kapiji podiže rampu, propuštajući kola sa Dragomirom Acovićem,
\n članom Krunskog veća, koga očekujemo. Direktor kraljevskog fonda Dušan Babac
\n objašnjava mi da je zgrada Kraljevskog dvora, u kojoj sedimo, građena između
\n 1924. i 1929. godine, po nacrtu arhitekte Živojina Vujića. Njegov savetnik i
\n asistent je bio čuveni ruski arhitekt Nikolaj Krasnov, koji je projektovao
\n zgradu Generalštaba. Pre same zgrade dvora je mala kuća sa salmnatim krovom,
\n iz koje je Kralj Aleksandar nadzirao gradnju, a kasnije su je kraljevići
\n Andrija i Petar koristili za učenje.
\nU velikom prijemnom salonu Kraljevskog Dvora konačno sedim s trojicom
\n ljudi od posebnog proverenja Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića:
\n Dragomirom Acovićem, Dušanom Babcem i korespondetnom u kancelariji
\n Prestolonaslednika Gravrilom Došenom. Priču o posedima Karađorđevića
\n počinjemo od početka, od Karađorđa. <\/p>\n
Imućni Karađorđe
\n– U vreme kada je trebalo da podigne prvi srpski ustanak, Krađorđe je već
\n bio relativno imućan čovek. Već je po tom osnovu ušao u taj uži krug ljudi
\n koju su se dogovarali i odlučivali o podizanju ustanka. Dakle, nije njegova
\n preporuka bila samo preka narav već činjenica da je on spadao u uzak krug
\n imućnih Srba. Međutim, Karađorđeva imovina je rasla i topila se kako se
\n uopšte kretala srpska stvar. Glavna imovina je bila u Topoli i oko Topole.
\n To je bilo mesto gde se Krađorđeva porodica doselila i osećala kao kod kuće
\n – kaže Dragomir Acović.
\nFamilija Petrović se tu doselila iz Crne Gore, ali ne kao prva
\n generacija. Može se reći da je ta migracija trajala nekoliko generacija.
\n Karađorđe se nije rodio u Topolli nego u Viševcu, mada postoje i izvori koji
\n navode i neko drugo selo, ali uglavnom tu, na tom području. Viševac je
\n izmedđu Rače i Topole. Karađorđeva imovina posle njegovog odlaska iz Srbije
\n je razvučena. Ono što je ostalo nije bilo naročito značajno i Krađorđevići
\n su svoju novi imovinu počeli da stvaraju tamo gde su se našli, u Besarabiji,
\n u Hotinu.
\n– Živeli su od penzije koju je dodelila ruska vlada, što nije bilo mnogo,
\n a i ta penzija je ukinuta kada im je naloženo da napuste Hotin i odu u drugi
\n deo Rusije. Krada su oni to odbili, penizija im je ukinuta i ostali su bez
\n ikakvih prhoda. Nova tečevina je stvorena kada su Krađorđevi sinovi počeli
\n da se bave trgovinom. Stariji sin se oženio kćerkom kapetana Miše
\n Anastasijevića, dok je njegov mlađi sin, potonji Knez Aleksandar stvarao
\n novu porodičnu imovinu za sebe. Njihova porodična situacija se okrenula
\n nabolje kada je Aleksandar Karađorđević izbaran za srpskog Kneza – priča
\n Acović. Tada Krađorđevići stvaraju bogatstvo u Srbiji, zadržavajući imanja u
\n Vlaškoj i Beasrabiji. Ta imovina Krađorđevića je rasla, uvećavala se do pada
\n Kneza Aleksandra i Kneza Mihajla. Naime, tada je donet jedan zakon kojim je
\n konfiskovana kompletna imovina Karađorđevića na tertoriji Srbije. Ona je
\n delom bila i fizički uništena. Na primer, u dva navrata sve ono što je
\n postojalo od imovne Krađorđevića bilo je sravnjeno sa zemljom. Tada je
\n porušen i Karađorđev grad, od kojeg je ostao samo konak, koji i danas
\n postoji. Glavni naslednik onoga što je preostalo od imovine, uglavnom u
\n inostrastvu, bio je jedan od sinova Kneza Aleksandra, Knežević Andrej, i on
\n je bio taj koji je finansirao sve prve akcije potonjeg Kralja Petra I, bilo
\n u toku hercegovačkog ustanka, bilo tokom njegovih čestih ilegalnih ulazaka u
\n Srbiju, kada je koristio konspirativno ime Petar Mirković. <\/p>\n
Kralj i vojnik
\nBudući Kralj Petar i njegov najmlađi brat Knez Arsen svoju karijeru
\n potražili su u vojnoj porfesiji. Obojica su završili vojne škole. Kralj
\n Petar u San Siru, u Fancuskoj, i tamo su u jednom momentu ušli u Legiju
\n stranaca.
\n– Ne treba zaboraviti da je Kralj Petar u stvari služio u regularnoj
\n francuskoj vojsci i da je njegova rana koju je imao na ruci zadobijena u
\n bici za Sedan, u francusko- pruskom ratu, dok je Knez Arsen ratovao u raznim
\n vojskama. Bio je profesionalni vojnik avanturista i ratovao je na gotovo
\n svim frontovima u prvoj polovini i na kraju 19. veka, počevši od mandžurskog
\n fronta, gde je ratovao u okviru ruske vojske protiv Japana preko učešća u
\n francuskoj vojsci u ratovima u Indokini pa do alžira.
\nKada se kasniji Kralj Petar oženio ćerkom crnogorskog Kralja Nikole, to
\n je, pre svega bio politički brak, naravno i sa sentimentalnom komponentom,
\n navode naši sagovornici. To nije bio brak iz matreijalnih razloga. U vreme
\n kada je Petar I pozvan da iz svog tadađnjeg boravišta Ženeve preuzme srpski
\n presto, porodična situacija Karađorđevića jer u finansijskom smislu bio
\n poprilično ”tanka”. Kralj Petar je sa porodicom vodio jedan prilično
\n skroman život.
\nS druge strane, Knez Arsen se bio oženio Kneginjom Aurorom iz bogate
\n ruske porodice Demidova i uz nju je stekao odličan miraz, koji je znatno
\n popravio njegove finansijske prilike, ali se taj brak nije dugo održao.
\n Kralj Petar je došavši u Srbiju počeo da rekonstruiše ono što je bila
\n nekadašnja porodična imovina Karađorđevića. Bio je čovek koji je navikao da
\n u tadašnjim nedaćama vodi veroma srkoman život, što se može videti iz
\n njegovih dnevnika. Svakog momenta je tačno znao čim raspolaže i njegova
\n čuvernost je postala legendarna.
\n– Nije bio tvrdica. Prolazio je kroz razne nevolje i naučio je da izbegne
\n svaki izdatak koji može da izbegne. Tome u prilog može de dodati činjenica
\n da, kada je postojala namera da se osnuje njegov muzej – nije se moglo naći
\n toliko njegovih privatnih predmeta koji bi mogli biti izloženi. Bilo ih je
\n za otprilike jednu sobu. Naime, sve se odnosilo na njegovu vojnu
\n karijeru…- kaže Acović <\/p>\n
Kraljeva civilna lista
\nTe predmeta je zaveštao muzeju, a ono što je ostalo jesu nekretnine.
\n Otkupio je imanje dede i oca, takođe i nekoliko kuća u Beogradu, što je sve
\n zajedno predstavljalo njegovo imanje. Prema tadašnjem Ustavu i zakonu,
\n postojala je civilna lista, koja nije postojala samo u monarhijama nego i u
\n Francuskoj republici, to je ono što bi se moglo nazvati budžetsim troškovima
\n šefa države. Civilna lista se po pravilu određivala za više godina unapred.
\n Nije se mogla menjati, ni uvećavati ni umanjivati između dve odluke
\n skupštine. To je zbir kraljeve plate i svih troškova šefa države. Tu spada
\n održavanje rezidencijala, plate osoblja, stan, civilna kuća, uključujući
\n apanažu za članove porodice. Pametnim upravljanjem civilnom listom Kralj
\n Petar je najvećim delom uspeo da rekonstruiše ono što je predstavljalo
\n nekadašnje izgubljeno i konfiskovano imanje porodice. To je u potonjem
\n periodu, posle smrti Kralja Petra, uvećao Kralj Aleksandar.
\nPostojeće priče koje su se mogle tu i tamo pročitati, da je Kralj
\n Aleksandar bio najplaćeniji vladar Evrope. Acović tvrdi da je reč o
\n najobičnijoj izmišljotini.
\n– Čista laž. To se upoređivalo sa platom američkog predsednika, a
\n zaboravljali su da kažu da je cifra koju je dobijao predsednik SAD bila
\n njegova plata i da je služila samo kao njegova plata, a sve ostalo je bio
\n deo budžeta, pošto on nema civilnu listu. Dok ono što se rado nazivalo
\n platom Kralja Aleksandra, u stvari jeste bila cvilna lista, čime su se
\n plaćale i strane posete i prijemi stranih državnika. Sve ono što se nalazi u
\n troškovima kabineta šefa države je na toj listi – napominje Acović.
\nPrilikom venčanja, Kralj Aleksandar je dobio bogat miraz od Kraljice
\n Marije, iz Rumunije… Ipak, u Rumuniji je vladala nemačka dinastija,
\n Hoencoler. To je dinastija koja je vladala i Nemačkom. I nemački car i
\n rumunski kralj su bili iz iste dinastije, samo iz različitih grana te
\n dinastije. Dinastija Karađorđevića je tako imala dosta veza sa drugim
\n vladarskim porodicama.
\n– Sve te veze sa drugim dinastijama su začete tek venčanjem Kralja
\n Aleksandra, pre toga takvih veza nije bilo. Kad kažem druge dinastije,
\n mislim da ne možete uzeti da su Petrović Negoš bili strana dinastija. To je,
\n takođe, bila srpska dinastija iz Crne Gore – kaže Acović.
\nKarađorđe je, recimo, bio oženjen devojkom iz porodice Jovanović, Knez
\n Aleksandar je bio oženjen Persidom Nenadvić, Kralj Petar I je bio oženjen
\n Zorkom Petrović Njegoš, tek je Kralj Aleksandar bio prvi koji se oženio
\n dinastički, van nacionalnog konteksta. On se oženio Marijom, Marioarom
\n Hoencolernom, a ona je bila i potomak Nemanjića. Napravio se luk i ta
\n ”lutajuća krv” Nemanjića se ponovo vratila u Srbiju. Posle toga je u
\n dinastički brak stupio i Knez Pavle, koji se oženio Princezom Olgom, koja je
\n iz grčke dinastije. <\/p>\n
Posle 1934. <\/p>\n
Posle ubistva Kralja Aleksandra 1934, sud je odredio šta predstavlja
\n zaostavštinu pokojnog Kralja. Tu zaostavštinu je pre svega činio Kraljev
\n dvor, u kome smo vodili razgovor.
\nTa imovina obuhvatala je Kraljev dvor, Beli dvor, plus ostale objekte,
\n kao što su službene prostorije maršalata dvora. Uz ovo imanje postojao je i
\n deo koji je pripadao dvorskoj bašti, dvorskom rasadniku i koji se nalazio u
\n ulici Patrijatha Dimitrija, u Rakovici. Osim ovog glavnog dela, Kralj je
\n posedovao kuću u Sarajevskoj ulici, koja je sada srušena, a na njenom mestu
\n je druga građevina hotel ”Turist”; potom kuća u Krunskoj ulici, pored
\n Ambasade Brazila; zatim zemljište na kome su se nalazile zadužbine Kralja
\n Aleksandra, koje je Kralj još za života preneo, a to su zgrade Arhiva
\n Jugoslavije i Vojne gimnazije, kao i studentski dom Kralja Aleksandra , koji
\n je danas poznat kao ”Lola”, u ulici Kralja Aleksandra.
\nUz to, postojala je imovina koja se sastojala od vile u Užičkoj ulici 1,
\n i kuća koju je Kralj Aleksandar zaveštao svom sinu Tomislavu, u Tolstojevoj
\n 2. I, naravno zemljište na kome su bile zadužbine Kraljice Marije. To je
\n Aberdareva 1, zgrada Radio – televizije Srbije, koju je 1999. bombardovao
\n Nato.
\nNa teritoriji Srbije porodica je posedovala zemljište u Sokobanji,
\n posebno i deoničarska prava na nekim rudnicima, recimo rudnik zlata
\n Nevesnica, na Peku. I posedovala je prava lova i ribolova, ali ne i pravo
\n poseda zemljišta, tako da su ta prava danas teška za definisanje. U
\n Sloveniji, Knez Pavle je posedovao dovrac Brdo kod Kranja, dok je Kralj
\n Aleksandar posedovao imanje na Bledskom i Bohinjskom jezeru, u opštinama
\n Kamnik i Radovljica. To je činilo nekoliko objekata na Bledu i Bohinju. Na
\n teritoriji Hrvatske Kraljica Marija je posedovala nekoliko objekata, kao što
\n je dvor u Zagrebu, imanje na Belju, vila u Dubrovniku. Takođe, imala je i
\n vilu u Han pijesku. Na teritoriji današnje Makedonije Kralj je posedovao
\n veliko poljoprivredno dobro kod Demir kapije, koje je Kralj Aleksandar za
\n života poklonio Tomislavu.
\nU Crnoj Gori, dinastija je imala posede u Podgorici, u rijeci Crnojevića
\n i na Cetinju, dok je Kraljica Marija posedovala imanje u Miločeru. Oplenac,
\n koji se često navodi kao deo imovine, zapravo je zadužbina i pod posebnim je
\n zadužbinskim režimom, pod kontrolom i nadzorom Upravnog odbora. To bi bilo
\n sve, uglavnom, od nepokretne imovine. <\/p>\n
Meštrović i Bukovac <\/p>\n
– U vlasvništvu Karađorđevića je puno slika Vlahe Bukovca i kipova Ivana
\n Meštrovića – kaže Dušan Babac tokom obilaska Dvora.
\nTu su Meštrovićev autoportret i glava Vladike Njegoša, takođe Meštrovićev
\n rad.
\n– Što se bibilioteke tiče, moram naglasiti da je od nekih 50.000 knjiga
\n ostalo svega 4.000. Nažalost, većina knjiga je netragom nestala – objašnjava
\n Došen.
\nIz Plavog salona prelazimo u Kraljev radni kabinet, u kome je bista
\n Kralja Petra, rad Dragan Jovanovića. Onda zlatni salon i opet Meštrovićev
\n rad – ”Kraljević Marko”. Pa portret Kralja Aleksandra koji je uradio
\n francuski slikar Žorž Skot. Kroz velike prozore kraljevske trpezarije vidi
\n se dvorište sa ”Kupačicom” Frane Kršnića. Svuda kamen, oseća se Mediteran.<\/p>\n
Prelazimo u orijentalni salon u duhu ”1001 noći”, a odmah iza je ”soba
\n šapata” sa vodopadskim kaskadama na zidu, koje su se aktivirale onda kada
\n je Kralj hteo s nekim nešto u poverenju da popriča, a što nije za tuđe uši.<\/p>\n
Porodična, kraljevska Crkva, sv. Andreja Prvozvanog, u mediteranskom
\n stilu, završena je 1934. godine, kobne godina za Kralja Aleksandra
\n Karađorđevića, ubijenog u Marseju.
\n– Oslikavanje porodične crkve je urađeno po nalogu Kralja Aleksandra, a
\n prema slikama i freskama iz srpskih srednjevekovnih manastira. Za
\n oslikavanje životopisa u crkvi izabrani su slikari Boris Obreskov, Nikola
\n Majendrof, Vladimir Bičkovski, Rejfinger i Evgenije Barun Sekrat, a sve je
\n organizovao akademik Nikolaj Krasnov. Ispred Crkve sv. Andreja Prvozvanog,
\n što je i Krsna Slava Karađorđevića, postavljen je top, izliven još pred Prvi
\n srpski ustanak – tumači Babac dok stojimo u porti crkve, između brojnih
\n fresaka.
\nTito, Krcun, Milošević
\nBeli dvor blešti na popodnevnom suncu. Doživotni predsednik SFRJ Josip
\n Broz Tito je dvor koristio godinu dana intenzivno, a onda samo povremeno.
\n Grob Davorjanke Paunović, lepe šumadinke i Titove sekretarice sa ratim
\n imenom Zdenka, koja je sahranjena između Kraljevskog i Belog dvora, po
\n nekima, mougći je razlog što je kasnije Tito u tim prostorijama boravio samo
\n službeno.
\nUnutrašnjost dvora ne zaostaje za spoljašnošću. Tu je čuveni kanabe, koji
\n smo često gledali na državnoj televiziji dok je tadašnji predsednik, a
\n sadašnji haški optuženik primao goste iz sveta. Retko se videla slika pravog
\n vlasnika, Kralja Aleksandra Karađorđevića. Takva su bila vremena.
\nNije samo Milošević voleo to zdanje, u kojem je dao i poslednju
\n državničku izjavu, kada je ispred kamina konačno piznao poraz na izborima
\n 2000. godine i pobedu sada već bivšeg predsednika bivše Jugoslavije dr
\n Vojislava Koštunice. Po svedočenju naših sagovornika, posle Drugog svetskog
\n rata ”crveni prinčevi” komunističke revolucije, posebno Slobodan Penezić
\n Krcun, voleli su ovo zdanje u kojem su se često razdragni slikali sa čašom
\n punom šampanjca u ruci. <\/p>\n
<\/p>\n
1998 NJ.K.V. Prestolonaslednik
\n Aleksandar II
\n Sva prava pridržana<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SAOPŠTENJE KANCELARIJE NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA A L E K S A N D R A II […]<\/p>\n","protected":false},"author":1001015,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[22],"tags":[],"class_list":["post-71853","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n