Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar je sa velikim zadovoljstvom dao intervju nedeljniku \u201eLibertatea\u201c, centralnom listu rumunske nacionalne manjine u Srbiji. \u00a0Prestolonaslednik je ovom prilikom dao iscrpne odgovore na pitanja o humanitarnom radu Nj.K.V. Princeze Katarine, podr\u0161ci Kraljevske porodice obrazovanju dece u Srbiji, pitanju obnove monarhije, doprinosu Kraljevske porodice pozitivnom imid\u017eu Srbije, kao i prijateljstvu izme\u0111u gra\u0111ana Srbije i Rumunije. U intervjuu mo\u017eete tako\u0111e pro\u010ditati i brojna li\u010dna se\u0107anja Njegovog Kraljevskog Viso\u010danstva na svoje pretke \u2013 oca, Kralja Petra II, dedu, Kralja Aleksandra I i baku, Kraljicu Mariju, i ostale \u010dlanove dinastije Kara\u0111or\u0111evi\u0107, koja nisu dovoljno poznata \u0161iroj javnosti.<\/p>\n
Ceo intervju, koji je originalno objavljen na rumusnkom jeziku u izdanju nedeljnika od 5. marta 2022. godine, prenosimo u nastavku teksta.<\/p>\n
1. Dugi niz godina Va\u0161e Kraljevstvo Viso\u010danstvo, Va\u0161a supruga i porodica ste istaknuti u humanitarnom radu. Mo\u017eete li nam podobn<\/strong>i<\/strong>je opisati ovu vrstu aktivnosti Fondacije Njenog Kraljevskog Viso\u010danstva Princeze Katarine?<\/strong><\/p>\n Humanitarne aktivnosti oduvek su bile veoma va\u017ene za Kraljevsku porodicu Kara\u0111or\u0111evic\u0301. Inspirisana mojim precima koji su to isto \u010dinili u pro\u0161losti, moja supruga Princeza Katarina je svoj \u017eivot posvetila pomaganju drugima i pru\u017eanju podr\u0161ke narodu Srbije i Republike Srpske, pru\u017eanju pomoc\u0301i svima kojima je potrebna, bez obzira na njihov pol, veru, rasu, godine ili etni\u010dku pripadnost.<\/p>\n Rad Fondacije moje supruge u Srbiji po\u010deo je 2001. godine, gotovo odmah po na\u0161em povratku u otad\u017ebinu, posle decenija \u017eivota u ne\u017eeljenom izgnanstvu, \u0161to je bila posledica odluke nedemokratskog re\u017eima koji je vladao Jugoslavijom posle Drugog svetskog rata, a koji je li\u0161io moju porodicu dr\u017eavljanstva i privatne imovine. Me\u0111utim, to nije bio po\u010detak njene posvec\u0301enosti pomoc\u0301i na\u0161em narodu, jer je i dok smo bili u inostranstvu ona na\u0161la na\u010din da \u0161alje neophodnu pomoc\u0301 na\u0161em narodu tokom 1990-ih godina. Velike koli\u010dine humanitarne pomoc\u0301i stizale su direktno hiljadama ljudi, a posebno siro\u010dadi koja su bila veoma pogo\u0111ena stra\u0161nim ratom.<\/p>\n Jedan od na\u0161ih prvih zajedni\u010dkih projekata bila je donacija izolovane sterilne sobe za hematolo\u0161ke pacijente Univerzitetskoj de\u010djoj bolnici u Tir\u0161ovoj, pre 30 godina. To je u sebi nosilo mnogo simbolike, jer je bolnicu u Tir\u0161ovoj izgradila moja baka, Nj.V. Kraljica Marija.<\/p>\n Moja supruga je otvorila kancelarije Humanitarne organizacije Lajflajn u \u010cikagu, Njujorku, Torontu, Londonu i Atini, koje sve rade pod njenim pokroviteljstvom. Predani trud svih tih divnih ljudi, koji vec\u0301 vi\u0161e od 25 godina podr\u017eavaju i poma\u017eu kancelarije Lajflajna, imao je ogroman pozitivan uticaj na gra\u0111ane Srbije i Republike Srpske i promenio je mnoge \u017eivote na bolje. A po na\u0161em dolasku u Srbiju, te kancelarije u inostranstvu udru\u017eile su se sa Fondacijom u Beogradu, na dobrobit svih.<\/p>\n Glavni fokus humanitarnog rada je podr\u0161ka zdravstvu, socijalnoj za\u0161titi i obrazovanju u Srbiji i Republici Srpskoj. Nikada ne zaboravljamo i na\u0161e sunarodnike koji u nezamislivim uslovima \u017eive, bore se i trude se da opstanu na na\u0161oj svetoj zemlji, Kosovu i Metohiji. Njihova dobrobit je uvek u na\u0161im mislima, a oni su stalno u na\u0161im molitvama. Svake godine na\u0161im ljudima se \u0161alju paketi pomoc\u0301i, a na Kosovu su realizovani brojni projekti Fondacije moje supruge, sa ciljem da se pobolj\u0161aju \u017eivotni uslovi.<\/p>\n Kao \u0161to na\u010delo moje porodice ka\u017ee \u2013 Iz naroda, za narod \u2013 uvek se trudimo da damo sve od sebe da pomognemo svima kojima je pomo\u0107 potrebna. I time, kao \u0161to je vec\u0301 re\u010deno, idemo stopama mojih predaka, koji su ostavili mnoge zadu\u017ebine, koje i danas slu\u017ee dobrobiti na\u0161e zemlje. Pomagali su siroma\u0161nima, siro\u010dadi, moja baka je bila pokrovitelj Crvenog krsta i Kola srpskih sestara… Dobro je poznata \u010dinjenica da je ona za vreme Drugog svetskog rata slala humanitarnu pomoc\u0301 na\u0161im vojnicima, ratnim zarobljenicima u nema\u010dkim koncentracionim logorima. Koristila je pseudonim Marija K. \u0110or\u0111evic\u0301, \u0161to pokazuje da kad ima volje, na\u0111e se i na\u010din. Dakle, na\u0161 rad je nastavak njihovog nasle\u0111a i o\u010duvanje tradicije koju su oni postavili.<\/p>\n<\/div> 2. Jedna lepa tradicija koju ste uspostavili je poseta najuspe\u0161nijih maturanata Belom dvoru. Fondacija je tako\u0111e radila na obezbe\u0111ivanju stipendija za u\u010denike i studente. Koliko je za modernu i savremenu Srbiju va\u017eno imati fakultetski obrazovane ljude?<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>Pre bih rekao da sam tu tradiciju obnovio kada smo se 2001. godine vratili u Srbiju. Jer, kao i kada je humanitarni rad u pitanju, moji preci su sna\u017eno podr\u017eavali obrazovanje i u\u010denike \u2013 dobro znaju\u0107i da bez obrazovanih ljudi na\u0161a dr\u017eava nema buduc\u0301nost. Kvalitetno obrazovanje je temelj svake dr\u017eave na svetu. Moji deda i baka, Kralj Aleksandar I i Kraljica Marija, ubrzo nakon njihovog ven\u010danja 1922. godine, osnovali su \u201eKraljev fond\u201c \u2013 dobrotvornu organizaciju koja je pomagala siroma\u0161nim \u0111acima. Svi kraljevi iz moje porodice plac\u0301ali su iz sopstvenih sredstava stipendije darovitim studentima, to je radio moj pradeda, Kralj Petar I, a nastavio moj deda, Kralj Aleksandar I, kao i otac, Kralj Petar II. Me\u0111utim, ne treba zaboraviti ni da je osniva\u010d Kraljevske dinastije, Vrhovni Vo\u017ed Kara\u0111or\u0111e, vratio u Srbiju najobrazovanijeg Srbina tog vremena Dositeja Obradovic\u0301a, da bi ga postavio za ministra prosvete, koji je tako\u0111e, na samom po\u010detku 19. veka, osnovao Veliku \u0161kolu u Beogradu. Kara\u0111or\u0111ev sin, Knez Aleksandar, osnovao je mnoge prosvetne ustanove i doneo zakone koji su regulisali rad \u0161kola. Dakle, kao \u0161to se vidi, to je dugogodi\u0161nja tradicija, i rekao bih, moja obaveza je bila i jeste da idem putem kojim su i\u0161li moji preci.<\/p>\n Svaka vrsta podr\u0161ke mladima je uvek dobrodo\u0161la i preko potrebna. Zato sam po povratku u Srbiju osnovao Fondaciju za obrazovanje i kulturu, da bih o\u010duvao tradiciju mojih predaka i ostvario li\u010dnu viziju \u2013 da obezbedim kvalitetno obrazovanje mladima Srbije, kako bi ostvarili li\u010dni razvoj, uspe\u0161ne karijere i li\u010dno ispunjenje. Fondacija povezuje srpske obrazovne institucije sa renomiranim me\u0111unarodnim institucijama, u cilju formiranja visokoobrazovanih, dobro obu\u010denih mladih stru\u010dnjaka, povezujuc\u0301i srpsku omladinu sa poslovnom zajednicom i svetom. Me\u0111utim, na\u0161 cilj je i da mladima pru\u017eimo \u0161to bolje obrazovanje, kako bi se vratili u Srbiju i slu\u017eili na\u0161oj zemlji i na\u0161em narodu na najbolji moguc\u0301i na\u010din \u2013 svojim znanjem.<\/p>\n Jedan od na\u0161ih glavnih doga\u0111aja je sve\u010dani prijem za najbolje maturante iz Srbije i Republike Srpske, koji svake godine organizujemo u Belom Dvoru. 2021. godine bio je jubilarni \u2013 20. put od po\u010detka ove manifestacije. Na\u017ealost, zbog ove u\u017easne pandemije, nismo uspeli da okupimo maturante u Dvoru, ali smo sve\u010danost organizovali putem interneta, i poslali im poklone, kao i godinu dana ranije. Nadam se da c\u0301e ove godine situacija sa pandemijom biti bolja i da c\u0301u ponovo moc\u0301i li\u010dno da pozdravim sve te divne mlade ljude i uru\u010dim im poklone. Njihova posvec\u0301enost i entuzijazam su zaista inspiracija. I motiv da ih i dalje podr\u017eavam.<\/p>\n \u00a03. <\/strong>\u0160ta konkretno Dvor i porodica Kara\u0111or\u0111evi\u0107 \u010dine za podizanje ugleda Srbije u svetu?<\/strong><\/p>\n Na\u0161a zemlja i na\u0161 narod su toliko godina bili \u017ertve lo\u0161e propagande, me\u0111unarodna javnost je na \u010ditav na\u0161 narod gledala kao na nekakve \u201elo\u0161e momke\u201c, \u0161to me je \u010dinilo veoma nesre\u0107nim. Zato sam koristio svaku moguc\u0301u priliku da govorim u me\u0111unarodnim medijima, ali i mojim brojnim prijateljima u inostranstvu, da pronesem dobar glas o narodu Srbije i o na\u0161oj otad\u017ebini. Zaista imamo mnogo dobrih i talentovanih ljudi, koji su toliko doprineli ne samo na\u0161oj zemlji vec\u0301 i celom svetu. Srbija je izuzetno lepa zemlja i to bi svi \u0161irom zemaljske kugle trebalo da znaju. Srec\u0301an sam \u0161to su, nakon \u0161to su razgovarali sa mojom suprugom i sa mnom, mnoge velike strane kompanije do\u0161le u Srbiju i investirale ovde. Jedan od primera je IKEA, koja je nedugo posle sastanka koji smo imali sa vlasnikom ove kompanije, po\u010dela da posluje u Srbiji.<\/p>\n Osim \u0161to sam iznosio istinu va\u017enim ljudima \u0161irom sveta, mislim da je i \u010dinjenica da je jedna od mojih prvih odluka kada smo se vratili u Srbiju \u2013 da otvorim vrata Dvorskog kompleksa, moje porodi\u010dne kuc\u0301e, za javnost \u2013 doprinela promeni imid\u017ea i tome kako nas svet vidi. Nisam \u017eeleo da ovaj dragulj srpske istorije, koji je moj deda, Kralj Aleksandar I, svojim li\u010dnim sredstvima podigao kao dom za svoju porodicu, ostane \u201ezabranjeni grad\u201c, \u0161to je bio za vreme komunisti\u010dke vladavine.<\/p>\n U godinama koje su usledile hiljade i hiljade turista iz inostranstva dolazilo je ovde, posetilo ne samo Dvorski kompleks, vec\u0301 i Beograd i druge delove na\u0161e zemlje. Mogli su da se iz prve ruke uvere da ono \u0161to su \u010duli o nama nije istina. Kada su se vra\u0107ali u svoje zemlje, u svojim porodicama i me\u0111u prijateljima pronosili su glas o Srbiji. Uvek je veoma va\u017eno da ljudi ne samo \u010duju istinu, vec\u0301 i da sami vide kakvo je stvarno stanje. U dana\u0161nje vreme, marketing \u201eod usta do usta\u201c je tako\u0111e veoma va\u017ean.<\/p>\n Mnogo je ura\u0111eno na pobolj\u0161anju ugleda na\u0161e zemlje u svetu, ali ne smemo stati, jer dugujemo Srbiji da svet zna koliko su na\u0161i ljudi i na\u0161a dr\u017eava zaista veliki.<\/p>\n<\/div> 4. Da li mislite da je realno da Srbija jednog dana ponovo osvane kao parlamentarna monarhija?<\/strong><\/p>\n Rekao sam to mnogo puta, a i dalje mislim isto \u2013 spreman sam da zauzmem polo\u017eaj koji mi pripada po tradiciji na\u0161e zemlje, ali i po zaostav\u0161tini moje porodice, kao stare\u0161ini Kraljevskog doma, ali samo ako je to \u017eelja naroda Srbije.<\/p>\n Zbog vi\u0161edecenijske negativne propagande protiv moje porodice i svega \u0161to je imalo i najmanju vezu sa monarhijom, to je tema koja zahteva ozbiljne i temeljne razgovore, jer narod Srbije zaslu\u017euje da \u010duje sve \u010dinjenice o prednostima ustavne parlamentarne monarhije i da saslu\u0161a argumentovane stavove obe strane, onih koji su za i onih koji su protiv obnove monarhije. Tek tada se mo\u017ee dati ta\u010dan odgovor.<\/p>\n Me\u0111utim, \u017eelim da istaknem da se taj oblik vladavine pokazao kao veoma dobar i efikasan u mnogim zemljama \u2013 pogledajte samo moderne monarhije, Kraljevine Norve\u0161ku, \u0160vedsku, Veliku Britaniju, Japan, Kanadu i mnoge druge. Sve su to zemlje sa visokim nivoom demokratije, ljudskih prava i sloboda, socijalne pravde… I mislim da bi to moglo biti od koristi i za Srbiju.<\/p>\n U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji monarh je garant demokratije, kontinuiteta, stabilnosti i jedinstva. On je tu za svakog gra\u0111anina, bez obzira na njegovu politi\u010dku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Njegova pozicija nepartijske i nadpartijske li\u010dnosti je veoma va\u017ena za dr\u017eavu.<\/p>\n Da zaklju\u010dim, ljudi se \u010desto pitaju \u201eKako monarh mo\u017ee da bude predstavnik svih gra\u0111ana kada u zemlji postoje i republikanci?\u201c. Dac\u0301u vam samo jedan primer, iz na\u0161e istorije, anegdotu o mom pradedi Kralju Petru I, koja daje odgovor na to pitanje. Pri\u010da se da su, kada je on postao Kralj, protivnici monarhije u Kraljevini Srbiji organizovali demonstracije i okupili se ispred Dvora, vi\u010duc\u0301i protiv Kralja. Iako je a\u0111utant savetovao mom pradedi da ne izlazi na balkon, on ga nije poslu\u0161ao, iza\u0161ao je pred demonstrante i rekao im: \u201eAko, deco moja, samo vi vi\u010dite! Ja sam i do\u0161ao ovde da biste vi imali pravo da vi\u010dete \u0161ta god hoc\u0301ete!\u201c<\/p>\n \u00a05. <\/strong>\u0160ta bi mlade generacije trebalo da znaju o porodici Kara\u0111or\u0111evi\u0107, a ne pi\u0161e u ud\u017ebenicima iz istorije?<\/strong><\/p>\n Trebalo bi da znaju da smo mi narodna dinastija, jedna od retkih kraljevskih porodica koja je potekla iz naroda, i da nikada ne mo\u017eemo i nec\u0301emo izgubiti tu posebnu vezu koju imamo sa na\u0161om zemljom i nacijom. Diktatura posle Drugog svetskog rata poku\u0161ala je da prekine te veze, ali u tome nikako nisu uspeli. Jer, iako smo bili prinu\u0111eni da \u017eivimo u inostranstvu, nikada nismo prestali da mislimo o na\u0161oj otad\u017ebini. Na osnovu pri\u010da koje sam \u010duo od bake i oca, ma\u0161tao sam da do\u0111em ovde i da vidim zemlju svojih predaka. I kada se taj dugogodi\u0161nji san kona\u010dno ostvario, iako nikada ranije nisam bio u Srbiji, znao sam da sam kod kuc\u0301e. Ima ne\u010deg u na\u0161im genima \u0161to nas \u010dvrsto vezuje za Topolu, \u0160umadiju, celu Srbiju, kao magnet. Niko ne mo\u017ee da nas odvoji od na\u0161e zemlje.<\/p>\n I mladi treba da budu otvorenog uma, da ne veruju svemu \u0161to je pisano u ud\u017ebenicima istorije \u0161tampanim u vreme komunisti\u010dke vladavine, vec\u0301 da \u010ditaju i istra\u017euju koliko god mogu da bi videli pravu istinu. Veo la\u017ei je kona\u010dno po\u010deo da se povla\u010di, a istinu ni\u0161ta ne mo\u017ee da potisne. Danas, u 21. veku, sa svim savremenim tehnologijama, znanje je na samo nekoliko klikova od nas. Dac\u0301u vam samo jedan primer \u2013 toliko decenija posle 1945. godine moj deda Kralj Aleksandar I predstavljan je kao najgora osoba koja je ikada postojala u Jugoslaviji. Zvali su ga diktatorom, ali moram da pitam \u2013 koji diktator ponovo uspostavlja parlament? Da bi se donosili zaklju\u010dci, mora da se sagleda istorijski kontekst \u2013 u vreme kada se dogodilo ubistvo u parlamentu bilo je neophodno da se uvede neka vrsta vanrednog stanja u zemlji. Me\u0111utim, \u010dim su okolnosti to dozvolile, parlamentarizam je ponovo uspostavljen. A to je samo jedan primer, od mnogih. Napadi na njega nisu po\u010deli tek nakon 1945. godine, on je jo\u0161 za \u017eivota bio \u017ertva kleveta, jer su ga pripadnici ekstremisti\u010dke ideologije videli kao sna\u017enu barijeru svojim ciljevima. Me\u0111utim, u dana\u0161nje vreme nije te\u0161ko nac\u0301i, na primer, \u0161ta su dva najvec\u0301a genija na\u0161eg naroda \u2013 Nikola Tesla i Mihailo Pupin \u2013 rekli o Kralju Aleksandru I, branec\u0301i ga od la\u017ei. Kada ljudi poput njih ka\u017eu ne\u0161to tako lepo i dirljivo o njemu, tada sve pri\u010de koje je druga strana izmislila postaju veoma upitne, da ne ka\u017eem ne\u0161to gore. U pismu koje je Tesla poslao uredniku Njujork Tajmsa, od 19. oktobra 1934. godine, izme\u0111u ostalog, na\u0161 veliki nau\u010dnik je napisao: \u201e…Aleksandar c\u0301e dugo \u017eiveti u sec\u0301anju svog naroda, kao herojska figura impozantne veli\u010dine, kao i Va\u0161ington i Linkoln Jugoslavije: poput Va\u0161ingtona sposoban i neustra\u0161iv general koji je oslobodio svoju zemlju od ugnjetavanja; poput Linkolna, mudri i patriotski vo\u0111a koji je postradao mu\u010deni\u010dki.\u201c A u telegramu sau\u010de\u0161c\u0301a, koji je uputio Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, Tesla je Kralja Aleksandra I nazvao \u201egenijalnim, juna\u010dkim i rodoljubivim vladarom\u201c.<\/p>\n<\/div> 6. \u0160ta vam je otac, kralj Petar II, pri\u010dao o dedi, kralju Aleksandru? \u010cega se se\u0107ate iz tih porodi\u010dnih pri\u010da?<\/strong><\/p>\n Moj otac, Kralj Petar II, uvek je bio veoma sentimentalan kada smo pri\u010dali o njegovom ocu… imao je samo 11 godina kada je do\u0161ao taj stra\u0161ni, tragi\u010dni dan 9. oktobra 1934. godine i kada je moj deda pao kao \u017ertva ekstremnih ideologija nacizma i fa\u0161izma, koje su nekoliko godina nakon toga donele rat, stradanje i patnju celom svetu.<\/p>\n Izuzetno je te\u0161ko za mladog de\u010daka da izgubi oca u tim godinama, kada mu je preko potreban. Moj otac je ni punih mesec dana pre ubistva oti\u0161ao u Englesku, da tamo nastavi \u0161kolovanje. Na odlasku, moj deda mu je rekao: \u201eSada, Petre, mora\u0161 da shvati\u0161 da od sada ne treba da se pona\u0161a\u0161 kao princ, vec\u0301 kao svaki drugi de\u010dak. \u017delim da vredno radi\u0161 i da stekne\u0161 neke dobre prijatelje: otkric\u0301e\u0161 da c\u0301e kasnije biti dobro da ih ima\u0161. Uvek zapamti da c\u0301e\u0161 biti predstavnik na\u0161e zemlje i da c\u0301e ljudi suditi o nama po tvom pona\u0161anju\u201d. Bio je to poslednji put da ga je video\u2026<\/p>\n I ubrzo nakon toga, kada se dogodio atentat u Marseju, mom ocu je stigla tragi\u010dna vest. Zamislite samo ovog mladog de\u010daka, kome je takva vest saop\u0161tena re\u010dima: \u201eDesilo se ne\u0161to stra\u0161no. Vi ste na\u0161a jedina nada! Ubili su na\u0161eg Kralja! \u017divelo Va\u0161e Veli\u010danstvo!\u201c To je ne\u0161to \u0161to bi i starijem \u010doveku palo veoma te\u0161ko, a zamislite kako je bilo jednom mladi\u0107u… Me\u0111utim, to je sudbina svakog monarha na svetu \u2013 li\u010dna osec\u0301anja morate ostaviti po strani jer ste potrebni va\u0161oj zemlji. A interesi i dobrobit naroda i dr\u017eave su uvek na prvom mestu. Zato je moj otac uvek govorio o mom dedi sa mnogo ljubavi i predanosti, ali i tuge… Mnogo mu je nedostajao.<\/p>\n \u00a07. <\/strong>\u0160ta je Aleksandra razlikovalo od ostalih vladara iz dinastije?<\/strong><\/p>\n Svaki vladar iz moje porodice dao je veliki doprinos dobrobiti na\u0161e zemlje, ali kada je re\u010d o Kralju Aleksandru I, on je bio \u010dovek sa toliko razli\u010ditih interesovanja i talenata da je to neverovatno. Bio je veliki vizionar, izuzetan komandant vojske i ve\u0161t vladar.<\/p>\n Najpoznatiji je po svojim vojnim ve\u0161tinama i dostignuc\u0301ima, ali ja c\u0301u ih samo ukratko pomenuti, jer je to ne\u0161to \u0161to treba rec\u0301i, ali on je bio mnogo vi\u0161e od toga. Pro\u0161ao je albansku golgotu u Prvom svetskom ratu zajedno sa svojim trupama i ocem, Kraljem Petrom I. Posle svih mu\u010denja, a i medicinske intervencije koju je imao na terenu, nije imao vremena za odmor, video je opasnost u planovima saveznika da po\u0161alju pripadnike srpske vojske na zapadne frontove. Znao je da je jedina nada za pobedu i oslobo\u0111enje otad\u017ebine odr\u017eati vojsku na okupu na frontu blizu Srbije. Zato je posetio Italiju, Francusku i Englesku, gde je primljen ne samo na najvi\u0161em nivou vec\u0301 i sa najvec\u0301om srda\u010dno\u0161c\u0301u. Prvi korak u okon\u010danju rata napravio je tako \u0161to je uspeo da ubedi saveznike u neophodnost opremanja srpske vojske i odr\u017eavanja Solunskog fronta. A svi dobro znamo da je proboj tog fronta, koji su izveli na\u0161i junaci, doneo slobodu celom svetu.<\/p>\n Treba napomenuti da moj deda nikada nije izgubio vezu sa svojim ratnim drugovima. Uvek se veoma divio i voleo vojnike sa kojima je delio dobro i zlo u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, i \u010dinio sve \u0161to je mogao da ih podr\u017ei posle rata, iako su la\u017ei, o kojima smo vec\u0301 govorili, govorile druga\u010dije. Me\u0111utim, istina je da je davao finansijsku podr\u0161ku ratnim vojnim invalidima, davao zemlju veteranima, a uvek je imao vremena da razgovara sa njima i \u010duje njihove probleme.<\/p>\n Iako upamc\u0301en prvenstveno kao veliki ratnik i vojskovo\u0111a, njegova \u017eivotna misija je bila da obezbedi trajni mir, stabilnost i prosperitet, ne samo za narode Kraljevine Jugoslavije vec\u0301 i za Evropu i svet. Bio je veoma ve\u0161t diplomata. Bio je me\u0111u prvima na svetu koji su uvideli opasnost od uspona ekstremnih ideologija \u2013 nacizma, fa\u0161izma i komunizma \u2013 zbog \u010dega je sklapao saveze sa drugim evropskim dr\u017eavama, sa ciljem da ih ujedini protiv opasnosti koje su pretile. Pomenuc\u0301u samo Malu Antantu i Balkanski pakt. A uspeo je i da sklopi savez sa zemljama koje su tradicionalno smatrane neprijateljskim, poput Turske.<\/p>\n Radio je na stvaranju novih i ja\u010danju postojec\u0301ih veza me\u0111u narodima. Zalagao se za prava balkanskih naroda, \u017eelec\u0301i da ih vidi nezavisne od bilo koje velike sile, da bi mogli da sami odlu\u010duju o svojoj sudbini. Kraljevina Jugoslavija, zemlja Ju\u017enih Slovena, bila je ideja 19. veka koju je on ostvario, sanjajuc\u0301i o stvaranju velike dr\u017eave na Balkanu koja nec\u0301e zavisiti ni od kakve tu\u0111e volje.<\/p>\n Bio je i veoma dobar preduzetnik, biznismen u modernom smislu te re\u010di. Ulagao je svoja li\u010dna sredstva u akcije i obveznice, kupovao zemlji\u0161te i zgrade, ulagao u rudnike zlata i uglja, koji su uvec\u0301avali njegova sredstva. Me\u0111utim, veliki deo ovih sredstava koristio je za izgradnju zadu\u017ebina i za podr\u0161ku siroma\u0161nima i onima kojima je pomo\u0107 potrebna.<\/p>\n Povrh svega, bio je i veliki po\u0161tovalac umetnosti i pokrovitelj domac\u0301ih umetnika, ali i veoma zainteresovan za \u010ditanje. On je bio taj koji je zapo\u010deo i kreirao umetni\u010dku zbirku i biblioteku Kraljevske porodice.<\/p>\n Nije lako navesti sva njegova dostignuc\u0301a, jer je on definitivno bio veoma kompleksna i interesantna li\u010dnost, koja zaslu\u017euje svaku po\u010dast, koja mu je neopravdano oduzeta i osporavana.<\/p>\n<\/div> 8. \u010citali smo mnogo toga lepog i pozitivnog o Va\u0161oj baki Kraljici Mariji. Kakva je ona zaista bila?<\/strong><\/p>\n Bila je topla \u017eena puna ljubavi i imam veoma lepa sec\u0301anja na nju. Ali, iako sam ja bio njen prvi unuk, ona je bila i veoma stroga u pogledu discipline, nije bila kao bake i deke koji su pu\u0161tali unuke da rade \u0161ta im je volja (smeh). Uvek sam voleo kada bismo seli, uzimali stare porodi\u010dne foto albume, a onda bi mi ona pri\u010dala pri\u010de iza tih fotografija\u2026<\/p>\n Me\u0111utim, kao i u mom ocu, i u njoj je postojala velika tuga kad god bi spomenula mog dedu. Nikad se nije u potpunosti oporavila od tragedije njegove smrti. Gajila je veliku ljubav i po\u0161tovanje prema njemu i njih dvoje kao da su se u svemu dopunjavali. On je bio sna\u017ean stub u njenom \u017eivotu, a ona je davala meku, ne\u017eniju stranu jednom vojniku, koji je veliki deo svoje mladosti proveo u rovovima, a vec\u0301i deo \u017eivota u uniformi. Iako je skoro svaki kraljevski brak stvar dr\u017eavne politike, brak mog dede i bake je zaista bio ispunjen ljubavlju i po\u0161tovanjem.<\/p>\n Od Kralja Aleksandra je moja baka Kraljica Marija dobila ljubav prema na\u0161oj zemlji i njenom narodu, koja je zaista bila obostrana. Svoj \u017eivot je posvetila pomaganju narodu Jugoslavije, a i nakon njene smrti sreo sam mnoge ljude koji su o njoj govorili pohvalno i \u010duvali lepo sec\u0301anje na veliku \u017eenu, kakva je bila.<\/p>\n<\/div> \u00a09. Da li se brak Va\u0161eg dede Kralja Aleksandra i Kraljice Marije mo\u017ee smatrati najva\u017enijim \u201cmostom\u201d prijateljstva izme\u0111u Srbije i Rumunije u poslednjih 100 godina?<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda bi bilo previ\u0161e rec\u0301i da je najva\u017eniji, ali je svakako bio jedan od najja\u010dih mostova izme\u0111u na\u0161ih naroda i dr\u017eava. Primera radi, taj brak je omoguc\u0301io da se prevazi\u0111e veoma te\u0161ka i potencijalno opasna situacija posle Prvog svetskog rata, kada su na\u0161e zemlje imale spor oko Banata. Me\u0111utim, postignuto je mirno re\u0161enje, za koje je ven\u010danje Kralja Aleksandra i Kraljice Marije bilo su\u0161tinski faktor.<\/p>\n Njihov brak svakako jeste simbol iskrenog prijateljstva izme\u0111u Rumunije i Srbije, i na\u0161ih naroda. Ti bratski odnosi su opstali tokom cele na\u0161e novije istorije, a podjednako su jaki i danas. Za svaki narod je va\u017eno da ima pravog i po\u0161tenog prijatelja u me\u0111unarodnoj zajednici, a retkost je u istoriji sveta da dve zemlje imaju tako dobre, rekao bih, bratske veze.<\/p>\n Veze izme\u0111u Srba i Rumuna su ve\u0107 dugo vremena veoma jake i prijateljske i svi zajedno treba da radimo da te veze u buduc\u0301nosti budu jo\u0161 \u010dvr\u0161c\u0301e. To dugujemo na\u0161im precima, ali i buduc\u0301im generacijama.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>![](\"https:\/\/royalfamily.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/1-Prestolonaslednik-Aleksandar.jpg\")
<\/a><\/span><\/div><\/a><\/span><\/div><\/a><\/span><\/div><\/a><\/span><\/div><\/a><\/span><\/div>