Danas je u Mauzoleju Kraljevske porodice, Crkvi Svetog \u0110or\u0111a na Oplencu, obele\u017eena 90. godi\u0161njica atentata na Nj.V. Kralja Aleksandra I. Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, Princ Naslednik Filip, Princeza Danica, Princ Mihailo i Princeza Ljubica, kao i Princeze Natalija i Isidora, prisustvovali su zvani\u010dnoj dr\u017eavnoj ceremoniji, odaju\u0107i po\u010dast svom pretku, velikom vladaru na\u0161eg naroda.<\/p>\n
Svetu Liturgiju i pomen slu\u017eio je Njegovo Visokopreosve\u0161tenstvo Arhiepiskop i Mitropolit \u0161umadijski G. Jovan, sa sve\u0161tenstvom Eparhije \u0161umadijske. Nakon molitve za pokoj du\u0161e pokojnog Kralja, zapo\u010dela je zvani\u010dna dr\u017eavna ceremonija odavanja po\u010dasti. Jedinica Garde Vojske Srbije formirala je po\u010dasni stroj ispred crkve, dok je vojni orkestar izveo dr\u017eavnu himnu Srbije. Njegova Ekselencija, Predsednik Vlade Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107, bio je najvi\u0161i predstavnik dr\u017eave na obele\u017eavanju, a Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar predvodio je \u010dlanove Kraljevske porodice u polaganju venaca.<\/p>\n
Kako je Prestolonaslednik rekao u svom obra\u0107anju: \u201eDevet decenija je pro\u0161lo od dana koji je sudbinski uticao na dalji tok istorije, ne samo na\u0161e zemlje, ve\u0107 i Evrope i sveta. Jugoslavija je izgubila velikog kralja, vizionara, onog koji je brinuo o mladoj dr\u017eavi, koja se na\u0161la u vrtlogu, pod napadima i pritiscima previ\u0161e sila koje su radile svim srcem da je raspar\u010daju.<\/p>\n
Moj otac, Kralj Petar II, i njegova bra\u0107a, Kraljevi\u0107i Tomislav i Andrej, izgubili su oca kada im je bio najpotrebniji. Moja baka, Kraljica Marija, izgubila je najve\u0107u podr\u0161ku i oslonac u \u017eivotu. Atentat u Marselju, kao i svaki takav podli zlo\u010din, bio je velika tragedija za dr\u017eavu, ali i tragedija za na\u0161u porodicu.\u201c<\/p>\n
Njihove Ekselencije g. Nemanja Starovi\u0107, Ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Srbije, g. Nikola Selakovi\u0107, Ministar kulture, g. Dejan Risti\u0107, Ministar informisanja i telekomunikacija, predstavnici Vojske Srbije, \u010dlanovi Savetodavnih tela Krune gospoda Dragomir Acovi\u0107, Darko Spasi\u0107, Vladan \u017divulovi\u0107 i Vladimir Gaji\u0107, g. Dragan Relji\u0107, direktor Zadu\u017ebine Kralja Petra I na Oplencu, predstavnici \u0160umadijskog okruga, Op\u0161tine Topola, Udru\u017eenja Kraljevina Srbija, koje je pod pokroviteljstvom Prestolonaslednika, kao i brojna udru\u017eenja i okupljeni narod, tako\u0111e su odali po\u010dast Vite\u0161kom Kralju.<\/p>\n
\u201eMnogi ka\u017eu da su pucnji u Marselju bili prvi pucnji novog Svetskog rata. Moj deda je bio prvi koji je uo\u010dio opasnost koja je pretila celom svetu od ekstremnih ideologija koje su bile u porastu. Ba\u0161 kao \u0161to je \u017eeleo da obezbedi mir i stabilnost za svoj narod, da ih za\u0161titi od zla koje je dolazilo, tako je \u017eeleo isto za Evropu i svet.<\/p>\n
Kao veliki dr\u017eavnik, po\u010deo je da radi na ostvarivanju tog cilja, sklapao saveze i zalagao se za ujedinjeni Balkan i slobodu malih naroda. Atentat je zaustavio ostvarenje te vizije, a Kralj Aleksandar je poginuo kao prva \u017ertva nacizma i fa\u0161izma. Veliki vladar je pao, ali njegovo se\u0107anje \u017eivi.\u201c zaklju\u010dio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.<\/p>\n
Nakon obra\u0107anja Njegovog Kraljevskog Viso\u010danstva i Njegove Ekselencije Premijera, njih dvojica su zajedno otkrili bistu posve\u0107enu Nj.V. Kralju Aleksandru I, a Mitropolit Jovan ju je osve\u0161tao. Spomenik je podignut zahvaljuju\u0107i naporima Zadu\u017ebine Kralja Petra I na Oplencu. Premijer Vu\u010devi\u0107 je tako\u0111e otvorio i prigodnu izlo\u017ebu u Domu Kralja Petra I.<\/p>\n
Njegovo Veli\u010danstvo Kralj Aleksandar I ubijen je tokom dr\u017eavne posete Francuskoj 9. oktobra 1934. godine u Marseju, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova g. Lujom Bartuom.<\/p>\n
Bio je drugi sin Nj.V. Kralja Petra I i Princeze Zorke, ro\u0111en u Cetinju, u Crnoj Gori, 16. decembra 1888. godine. Kr\u0161teni kum bio mu je ruski car Aleksandar II. Mladi Princ Aleksandar detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a \u0161kolovao se u \u017denevi u \u0160vajcarskoj. \u0160kolovanje je nastavio u Vojnoj \u0161koli u Sankt Peterburgu u Rusiji, a zatim u Beogradu.<\/p>\n
Kao Regent i vrhovni komandant Vojske Kraljevine Srbije, vodio je svoj narod kroz najtragi\u010dnije i najslavnije dane na\u0161e istorije. Kada je kralj Petar I umro 16. avgusta 1921. godine, Nj.KV Regent Aleksandar postao je Kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1929. godine postao je Kralj Kraljevine Jugoslavije.<\/p>\n
O\u017eenio se 1922. Nj.K.V. Princezom Marijom od Rumunije. Imali su tri sina – Prestolonaslednika Petra (kasnije Kralja Jugoslavije), Princa Tomislava i Princa Andreja. Godine 1929, kada je dr\u017eava promenila ime, postao je Kralj Jugoslavije. Mnogo je voleo svoj narod i iza sebe je ostavio brojne zadu\u017ebine.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>
![\"KING](\"https:\/\/royalfamily.org\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/1-8F2A2568-copy.jpg\" "\\"NA")
<\/a><\/div><\/div><\/a><\/div><\/div><\/a><\/div><\/div>