Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар са великим задовољством примио је вест да су вина Краљевске винарије са Опленца добила две златне медаље на седмом Међународном сајму вина „BEOWINE FAIR „ у Београду. У конкуренцији од преко стотину вина, интернационални стручни жири, којим је председавао г-дин Владимир Пушкаш, шампионом у категорији белих вина проглашено је „Pinot blanc” вино Краљевске винарије са Опленца. Стручни жири наградио је златном медаљом и  „Chardonnay“ бело вино опленачке Краљевске винарије.

Поносан на успех Краљевске винарије са Опленца, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар упутио је срдачне честитке г-дину Драгану Рељићу, управнику Задужбине Краља Петра I у оквиру које и послује Краљевска винарија: „Свим запосленима Задужбине Краља Петра I од срца честитам на овом значајном признању.

Поносан сам што Задужбина са великим успехом наставља славну традицију коју је започео мој прадеда и надам се да ће тим путем наставити и у будућности“ – истакао је Престолонаследник Александар.

У оквиру свог надалеко познатог иметка у Тополи, још је Карађорђе на падинама ближе врху Опленца засновао плодоносне винограде. Стари документи из времена устаничке Србије сведоче да су виногради у атарима Тополе тако добро рађали да се није имало где сместити обиље грожђа и вина. Карађорђев син, Кнез Александар се озбиљније посветио виноградарским засадима у Тополи, али ће прави процват опленачког виногорја отпочети тек доласком Краља Петра I у ове крајеве. Краљ Александар I наставио је подухват свог оца и деде засадивши на преко 50 хектара 150.000 чокота сорти Траминац, Шардоне, Гаме и Пино Ноар набављених у Француској, али и аутохтоне сорте које су давале одличне купаже. Временом су настала позната вина Тријумф, Опленка, Жилавка и Розе. Краљевски виноград је постао расадник квалитетних сорти које су потраживала огледна добра, пољопривредне школе и домаћинства. Вина која су се добијала са краљевских винограда су се служила приликом званичних посета европских владара али су нашла и свој пут до трпезе страних дворова. На Опленачкој падини,а у склопу Задужбинског имања на Опленцу, у сред краљевских винограда, 1931. године Краљ Александар је подигао  Краљевску винарију у стилу Француских подрума. Као  једна од најсавременијих винарија,  била је  пример осталим винаријама како треба да се узгајају и негују вино и виногради.

Данас Краљевска винарија на Опленцу производи вина у ограничиним количинама искључиво од грожђа из сопствених засада. Вина се производе од истоименог сортног грожђа сертификованог порекла и   налазе се  у поступку контроле географског порекла и квалитета. У винарији се производе бела вина „Sauvignon blanc“; „Pinot blanc“ и „Chardonnay“, а од црвених вина „Suveren“ (Cabernet sauvignon).

У музејском простору Краљевске винарије се чува и део опреме из 1931.године, пунилица, затварачица, филтер, ручна пумпа за претакања и хидраулична преса за грожђе, увезена из Француске. У витринама су боце различитих боја и величина са грбом, које су радили Италијани и Чеси, карактеристичне за период од 1931. до 1934. године. Чувају се и винске књиге, признанице и потврде о куповини земљишта, као и сорти грожђа. У музејском простору је и столица краља Александра, од ораховог дрвета, пренета из ловачког двора у Хан пијеску. У Краљевом подруму има архивских вина и то су сигурно најстарија домаћа вина која се у Србији чувају. Из 1931. године сачувана су вина Опленка, Жилавка и Бели брургундац, флаширана у јединственим боцама са утиснутим краљевским грбом, а из каснијих берби чувају се Прокупац, Хамбург, Племенка. У то доба на Опленцу је било засађено око 150 хиљада чокота, махом белих сорти грожђа. За црно вино грожђе је стизало са краљевског имања из Демир капије у Македонији.

У делу винарије који је преуређен у музеј, чувају се и нека од првих буради у којима је старило краљево вино. Међу њима су три бурета које је краљ Александар 1922. добио као свадбени поклон од представника три конститутивна народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На сваком је изрезбарен по стих химне тог народа.

Задужбина краља Петра I је 2004. године почела са ревитализацијом комплекса. Убрзо су засађени нови хектари винограда и прва комерцијална берба је била 2007. године када су произведена и прва вина са обновљених 11 хектара винограда. Та вина добила су висока признања на међународним такмичењима, а најбоље је оцењена ограничена серија совињон селекције.