Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина имају задовољство да позову све заинтересоване грађане да у периоду од 7. априла до 31. октобра посете Дворски комплекс, и уз пратњу професионалних туристичких водича обиђу Дворски парк, Краљевски Двор, Бели Двор и Дворску цркву, како би се у пријатној двочасовној шетњи упознали са историјом, уметношћу и културом којима наша земља може да се поноси.
Дворски комплекс на Дедињу у сарадњи са Туристичком Организацијом Београд (ТОБ) најављују почетак туристичке сезоне 2016. и прву званичну овогодишњу туру која ће традиционално бити организована за представнике медија у четвртак, 7. априла, у 15:00 часова.
Туристичка Организација Београда (ТОБ) организоваће посете Дворском комплексу сваке суботе и недеље од 7. априла до 31. октобра у два редовна термина, од 11:00 и од 14:00 часова, уз могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву. Цена улазнице укључује и организован аутобуски превоз са Трга Николе Пашића. Број људи у групи је ограничен на 50.
За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 6, 11000 Београд
Тел: 011 263-56-22; Фаџ: 011 263-53-43
Контакт особа: Сања Павловић
Е-пошта: [email protected]; www.tob.rs
Школе, студентске организације и пензионерска удружења Дворски комплекс на Дедињу могу посетити у оквиру групних посета сваког радног дана у терминима од 8:00 до 16:00 часова уз обавезну најаву Канцеларији Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра на број 011 306 4014 или путем е-поште:[email protected].
Једна група може да буде сачињена са најмање 15 и највише 50 посетилаца.
Контакт особа: Јана Вујновић
Е-пошта: [email protected] www.dvor.rs
Позивамо представнике медија да се акредитују и испрате први туристички обилазак и отварање туристичке сезоне 2016. у Дворском комплексу на Дедињу.
Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра). Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома. Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра и његове породице.
Бели Двор Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1936. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства. У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.
Дворска капела Св. Андреја Првозваног У склопу Двора на јужној страни налази се породична црква, која је тремом са стубовима повезана са зградом. Храм је посвећен Св. Андрији Првозваном – Крсној Слави породице Карађорђевић. Узор за градњу је црква манастира Св. Андреја на Тресци у Македонији, коју је 1389. године саградио Андрија, син краља Вукашина. Црква је пројектована и грађена истовремено када и главни објекат.
Осликаваље цркве је урађено према картонима и цртежима које је припремила екипа уметника из Удружења уметника Београда. Ова група је по налогу Краља Александра I обишла већину српских средњовековних манастира са задатком да на картоне пренесу (копирају) фреске и животописе. Организатор је био академик Николај Краснов. После припреме зидова, извршено је слагање картона и цртежа а дефинитивну одлуку донео је Краљ Александар I Карађорђевић. За осликавање животописа у цркви изабрани су сликари: Борис Обрасков, Никола Мајендорф, Владимир Бичковски, Рејтлингер и Евгеније Варун-Секрат. Од ових сликара тражене су потврде о њиховим радовима на сличним пословима у средњовековним манастирима и храмовима. Радови у цркви су трајали око 36 месеци.
Ово је само мали увод за све заинтересоване грађане, које позивамо да посете ово изузетно културно и историјско здање, које је током прошле године обишло више десетина хиљада домаћих и страних туриста и посетилаца.
