Преосвећене владике,
Часни оци,
Браћо и сестре
Опет смо у Бирмингаму да заједнички прославимо Видовдан – тај дан пун
симболизма и туге за све нас Србе. Моја супруга и ја смо врло срећни што
смо баш данас овде са вама, са нашим српским народом, јер Видовдан уједињује
све Србе у сећању на косовске хероје и све јунаке који су живот дали за
Краља и Отаџбину.
Ове године трагика Косова се још више осећа јер су се мрачни облаци
поново наднели над Србијом, баш по питању Косова. Ово није место да улазим
у анализу косовског проблема, али желео бих ипак да укажем на неке чињенице
које су од одлучног значаја за будућност наше земље и народа.
Прво, ако не дође до радикалне промене у Београду, бојим се да ћемо
изгубити Косово исто као што смо већ изгубили Книн, Крајину и добар део
српске Босне. Зато мора доћи до смене режима у Београду ако желимо да спасемо
оно што се спасти може!
Други, у свим српским земљама – Србији, Црној Гори и Републици Српској
– мора доћи до истинског демократског препорода ако желимо да Срби врате
свој углед у свету и обезбеде себи и својој деци бољу будућност. Црна Гора
и Република Српска су већ показале знатан напредак у том погледу, али наша
матица – Србија – још је увек под мафијашким режимом који је одговоран
за нашу катастрофу.
Треће, на целом српском простору мора да постоји правна држава у којој
ће сви грађани да уживају иста права и дужности, без обзира на верске,
националне или друге разлике. Дакле, исто оно што имамо у Енглеској, и
у другим напредним земљама. Закон је изнад свих нас, као што је још Цар
Душан прокламовао!
Четврто, што се самог Косова тиче, желим да се позовем на једну недавну
изјаву монаха манастира Дечани у којој су јасно рекли да се “насиље не
може насиљем исправљати” и позвали на обуставу сукоба и дијалог Срба и
Албанаца. Монаси из Дечана устају у заштиту “свих невино пострадалих…
без обзира којем народу они припадали”! Још даље кажу (и овде цитирам):
“И Срби и Албанци морају да разумеју да у Европи 21. века нема места за
етнички чисте територије и међусобну мржњу. Ови делови Балкана неће моћи
да се равноправно укључе у савремени свет све док се не створе услови за
миран заједнички живот свих народа без обзира на њихову веру и етничку
припадност”.
Немам овоме шта да додам јер су ово и моје мисли које већ дуже времена
износим и пред Србе и пред стране факторе. Сматрам да је то моја света
дужност јер ако будемо радили као што монаси из Дечана траже, свети Кнез
Лазар ће бити поносан на нас – своје потомке. Још су велике тешкоће пред
нама, али српски народ има снаге да их превазиђе. Са вером у Бога, ми ћемо
победити!
Живели и хвала вам
1997 Њ.К.В. Принц Александар
II
Сва права законом заштићена
