Говор
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА
одржан на комеморативној Академији у Солуну (16. септембра 1998)
Ближи се крај овога века у коме нас је три пута походио рат! У двадесети
век смо ушли као нација у успону, сигурна у себе и своју судбину. Под владавином
Краља Петра Првог, остварили смо завет предака, ослободили порбљене српске
територије, донели слободу, законитост и демократију свим грађанима нове
државе. За то смо дали огромне жртве. Неке од њих почивају на Зејтинлику,
и овде смо дошли да им одамо пошту. Те жртве су само мали део армије мртвих
Срба који су својим костима прекрили земљу, а својим душама населили небеса.
Како ћемо у нови век? У нови миленијум? У време које би требало да је
и наше? Тамо се не сме ићи са теретом мржње, безакоња и неодговорности.
Тамо се не иде са злом у себи и око себе. Не због других, већ због себе
самих. Морамо престати да експериментишемо са својом судбином: то дугујемо
себи и својој деци, јер наша земља није само наша. Преци су нам је поверили
на чување, а потомци очекују да је приме у бољем стању.
Да би у нови век ушли са надом, морамо прво да оздравимо, а лечење почиње
од болесника, не од суседа. Садашња болесна власт не може оздравити и не
може постати легитимна. Њена природа је кужна и разара све чега се дотакне.
Нашој земљи нема оздрављења док болест њом управља. Зато – кад кажемо да
ова власт мора да оде – не говоримо о политици – већ о санитарној мери!
Са чиме ћемо ући у нови век? Срби су стари народ који има две велике
и древне институције: своју монархију и своју Цркву. Стари народи негују
оно што је добро, унапређују своје наслеђе, држе се етичког кодекса, и
из прошлости извлаче наук за будућност. Ни ми не можемо другим путем. Насиље
није наше наслеђе, не признајемо да нам је брат непријатељ, не дамо своју
земљу било коме ко је тражи! У нови век морамо ући са културним и научним
достигнућима која смо уградили у светску цивилизацијску баштину и са демократијом,
људским правима и чврстим законима као основом модерне европске државе.
Ипак, морамо рећи да ми Срби нисмо једини кривци за све што нам се дешава
последњих година. Док се ми трудимо да се дистанцирамо од садашње власти,
међународна заједница третира ту исту власт као саговорника и партнера.
Док се газе људска и грађанска права, свет кажњава народ и оне који протествују
због насиља власти. Злочини над Србима почињени у Босни и Херцеговини и
Хрватској нису нимало узбудили међународну заједницу нити довели до санкција
према починиоцима. На Косову се понавља трагична прича и Срби су увек кривци
за све. Српски народ се оптужује због недемократске природе садашњег режима,
а он је, уствари, жртва тог режима. Потребно је јасно рећи да се недемократски
режим не може уклонити разарањем државе и бацањем народа у беду и очајање,
већ подршком снагама које се залажу за истинску демократију, правну државу
и јачање слобода.
Дошло је време за промене! Време за повратак легитимности, законитости,
демократији. Краљевски Дом Карађорђевића је и до сада чврсто стајао на
тим позицијама. Судбина српског народа и Карађорђевих потомака је нераздвојна.
Једни без других не могу напредовати! Једни без других могу само пропасти!
А то је нешто што никада нећемо дозволити јер би тиме издали не само себе
и будуће генерације, већ и солунске хероје којима овде одајемо пошту.
Не клоните духом! будућност српског народа ипак зависи највише од нас
самих. Угледајмо се на солунске јунаке и прегнимо на посао за спас народа
и земље. Како радили тако нам и Бог помогао!
1997 Њ.К.В. Принц Александар
II
Сва права законом заштићена
