Иван Табаковић (1898 –1977)
- Балерина ,1936
темпера и туш
47×36 цм
сигн. д. д.
Инв.бр. 23/01
Слика је под називом Плесачица откупљена посредством КПР директно од аутора 1955. године
- Три жене у белом, 1935
гваш
34×41 цм
сигн. д. д.
Инв.бр. 192/01
- Студија, датум непознат
aкварел
34,5×24,5 цм
без сигн..
Инв.бр. 85/01
- Морски пејзаж, 1963
темпера на лесониту
37х56,5 цм
сигн. д. д. .
Инв.бр. 33 /01
Табаковићеви акварели, темпере, гвашеви, прожети су уметничком визијом света која каткад своју потпору има у науци. Његова идеја о спајању уметности и науке, иако усамљена у југословенској и у српској уметности 20. века, била је присутна од самог почетка његовог стваралаштва.
Балерина и Три жене у белом припадају међуратном периоду Табаковићевог стваралаштва. Хладнија палета боја, широки, динамични наноси, светлост и једна лирска линија карактеришу рад Три жене у белом. Исто као и у делу Балерина, присутна је колористичка тананост и бела светлост која испуњава његове радове. У документацији ове слике наводи се да слика Три жене у белом представља скицу за керамички пано.
Акварел Студија, највероватније је скица за неко веће дел и изведен је динамичним, брзим потезима у сивкастоплавим и окер тоновима.
Морски пејзаж из шездесетих година 20. века потпуно одудара од Табаковићевих дела из те деценије. Слика представља пејзаж са маслином у првом плану, а у позадни су увала и стене. Могло би се закључити да по атмосфери и стилским одликама дело пре припада периоду с краја тридесетих година. Ово дело одликују устрептало светло, жив колорит, палета која се гради од плаве, ружичасте, сиве и зелене боје.
Иван Табаковић.- Рођен је у Араду. Студије сликарства започео је 1917. на Академији у Будимпешти код Одона Елекеса, а наставио га по окончању рата на загребачкој Академији код проф. Ванке и Љубе Бабића. Године 1922. одлази у Минхен где два семестра похађа часове на Академији, а истовремено учи код Ханса Хофмана. Враћа се у Загреб и 1924. године завршава Академију. Године 1925. са Отоном Постружником оснива приватну школу. Године 1927. ангажован је као цртач на анатомском институту Медицинског факултета у Загребу. Три године касније прелази у Нови Сад где, са краћим прекидима (1934 борави у Паризу), живи до 1938. године када прелази у Београд где ради у Школи за примењену уметност. После ослобођења предаје најпре на Академији ликовних уметности, а затим од 1948. на Академији примењених уметности. Био је један од оснивача групе Земља у Загребу (1927), као и група Дванаесторица (1937) и Шесторица (1954) у Београду.
Излагао је на многобројним изложбама у земљи и иностранству: у Паризу, Лондону, Барселони, Варшави, Риму, Филаделфији и другим великим уметничким центрима.
