Краљевска породица Србије традиционално прославља Божићне празнике у Краљевском Двору у Београду. На Бадње јутро, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је заједно са сином и унуком, Њ.К.В. Принцем Наследником Филипом и Принцем Стефаном исекао бадњак, поштујући вековну српску традицију, и донели га испред Краљевског Двора, где су их дочекале Њ.К.В. Принцеза Даница и Њ.К.В. Принцеза Марија.
За време монархије, Краљ је увек у Двору дочекивао бадњак, који су му доносили војници из свих родова војске. Доношење изабраног храстовог дрвета у Двор увек је била посебна част за официре и војнике.
Бадње вече обележено је још једном лепом српском традицијом, паљењем бадњака испред Краљевског Двора, које је благословио свештеник Михаило Рапајић. Присуствовали су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Наследник Филип, Принц Стефан, Принцеза Даница, Принцеза Марија, г-ђа Бети Румелиотис, Принцезина сестра и г-ђа Беба и г. Милан Циле Маринковић, родитељи Принцезе Данице.
Њихова Краљевска Височанства су још једном изразила жељу да сви људи широм света који сутра славе Божић имају добро здравље, много љубави и благостања, а да сваки православни и хришћански дом буде извор мира, топлине и љубави.
Краљевска породица још једном честита Божић и празнике свим грађанима Србије и Републике Српске традиционалним божићним поздравом „Мир Божији, Христос се роди!”
БОЖИЋ У ТРАДИЦИЈИ КРАЉЕВСКЕ ПОРОДИЦЕ СРБИЈЕ
За време Kраљевине Србије, тако и касније Краљевине СХС и Југославије, више је практиковано и важније је било обележавање Божића, док је прослава Нове године била мање популарна. Нова година је од 1919. године, када је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца уведен нови календар, сматрана за државни празник, али само за припаднике католичке вероисповести, док су православци више славили Божић, као породични празник. Нова година тек након Другог светског рата, од 1955. када је уврштена у званични календар празника, добија на значају
Краљевска породица Карађорђевић, као једна од ретких европских владарских кућа која је потекла директно из народа, одувек је изузетно поштовала наше народне обичаје и традицију и увек била уз свој народ. Тако је и слављење Божића увек било од изузетне важности за чланове династије Карађорђевић. Поред бројних доброчинстава која су припадници Краљевске породице спроводили током целе године, божићни празници су били посебна прилика да се посебна пажња укаже деци из социјално угрожених категорија, а пре свега сирочићима.
Празнична атмосфера почињала је још десетак дана пре самог дана Христовог рођења, на православни празник Материце, када су деца из сиротишта долазила на Двор, везивала Краљицу Марију, а она им се „дрешила“ даровима. Велика добротворка, о чијим се делима говори и данас, остала је упамћена по имену који јој је дао народ – „Краљица Мајка“.
Пракса је била на Бадњи дан да војска и официри из топчидерске касарне секу и доносе бадњак за Двор, а када се унесе бадњак, официри би ишли у Официрски дом, узимали бадњак за своју јединицу и одлазили у касарне да славе Бадње вече. Често су долазили представници разних војних јединица, како би што више водова војске било заступљено у оној групи која је доносила бадњак Краљу, уједно и Врховном команданту војске.
Краљ (прво Петар I, потом Александар I и након његовог убиства Петар II), би као старешина Краљевског дома и домаћин не само Краљевског двора, него целе земље, испред улаза дочекивао бадњачаре и посипао бадњак житом. Потом би у Двору примио официре, послужио их, да би само вече Краљевска породица провела сама у свом дому, како српска традиција налаже.
На сам дан Божића, рано ујутру положајник би дошао у Краљевски двор, да би се потом ишло у цркву на литургију. У дневнику маршала Двора Краља Александра Првог за 1928. годину, забележено је да је црквена служба служена у Дворском храму, и да је њој присуствовао положајник и припадници Краљеве гарде. Честитке за Божић су стизале са свих страна, а занимљиве су оне које су стизале са енглеског Двора, у којима се британски Краљ Џорџ Пети, а потом и Џорџ Шести обраћају нашим владарима са „драги рођаче“. Краљ Џорџ Пети је био кум на венчању Краља Александра и Краљице Марије, као и на крштењу Престолоналседника Петра (представљао га је син, Принц Алберт, касније Краљ Џорџ Шести), а Краљ Џорџ Шести и његова ћерка, Краљица Елизабета Друга, су крштени кумови Њ.К.В. Престолонаследника Александра.
Потом би Краљевска породица или ишла у сиротишта или примала сирочиће на Двору, где би им Краљ и Краљица давали поклоне. Бројне су фотографије на којима се види млади Краљ Петар Други, како са мајком, Краљицом Маријом, која је још била у дубокој црнини због смрти Краља Александра Првог, и браћом Краљевићима Томиславом и Андрејом, дели поклоне деци из сиротишта. Такође, уочи сваког Божића, из Краљеве благајне, од личног новца Његовог величанства Краља, давана је божићна помоћ ученицима средњих школа и факултета, као и добротворним удружењима и сиромашним појединцима.
Добар приказ како је Краљевска породица прослављала Божић даје дневни лист „Политика“ у тексту од 24. децембра 1910. године: “Велики хришћански празник Христовог рођења који скоро са истоветним обичајима слави цео српски народ, од јадранских обала и Пеште до Искре и Солуна, прославиће се на свечан начин и у двору Краља Петра.
Краљ Петар се спрема да дочека тај празник исто онако као и његови поданици. Он пости као и они, врши све божићне обичаје као и они, и кад на први дан Божића рано изјутра буду пошли полаженици да честитају празник, и да пожеле добро кући у коју ступају, кренуће се полаженик и Краљевом Двору.
Официри београдског гарнизона на Бадњи дан по подне у свечаној поворци и са музиком на челу иду у Кошутњак и тамо секу два бадњака. Један од тих бадњака носи се у Официрски Дом а други у Двор. Краљу доносе божићње дрво четворица: један редов, један подофицир и два официра.
Њих дочекује у дворском трему Краљ Петар и онда сви заједно уносе бадњак у салон, ону велику дворану која се налази у приземљу новог двора с лица Краљ Миланове улице. Ту у камину већ букти велика ватра на коју се полаже бадњак и прелива вином. Кад пламен захвати дрво, онда Краљ на једну од бадњакових гранчица набада јабуку и после тога прихвата нарочито спремљено сито са орасима које разбаца у сва четири угла дворане. Пошто се разбаца и сламе, настаје послужење.
Краљ, који иначе устаје врло рано, дочекује божићну зору на ногама. Тада, чим се сване, долази Краљу као полаженик један питомац Војне Академије, кога Краљ задржава као свога госта на ручку. У 8 часова изјутра Краљ одлази у цркву, а око 10 часова већ је поново у Двору и ту прима честитања од дворског часништва, пред подне одлази те честита празник Митрополиту, председнику Владе и председнику Народне Скупштине.
Божић се у Двору и ако свечано проводи ипак скромно. И скоро једина раскош тога дана јесте божићње прасе, које се коље и у најсиромашнијим српским кућама. Ове године проћи ће божићни празници у двору и још тише но обично јер је Принцеза Јелена у Италији код тетке краљице Јелене, а Престолонаследник Александар на лечењу у Француској, тако ће Краљ провести Божић само са Краљевићем Ђорђем и Принцем Павлом.
Сваке године Краљу честитају Божић васељенски патријарх, јерусалимски патријарх, руски цар и црногорски краљ. Сем тога стижу честитке из свих крајева Српства.“
