САОПШТЕЊЕ
КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

BLIC NEWS 16.04.2003.

КАКО ЈЕ НАСТАЈАЛА ИМОВИНА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Од Карађорђа па до Престолонаследника Александра Карађорђевића, ова
српска династија прошла је кроз много устанка, ратова и примирја у
којима се њихова имовина увећавала или осипала, бивала конфискована или
развлачена
Краљевски и Бели Двор, на потезу од Дедиња па неких 130 хектара према
Раковици, имовина је династије Карађорђевића коју су ”волели” и други
српски и југословеснки владари.
Девојка у пријемном салону Краљевског двора нуди нас пићем, док
напољу, гардиста на капији подиже рампу, пропуштајући кола са Драгомиром
Ацовићем, чланом Крунског већа, кога очекујемо. Директор краљевског
фонда Душан Бабац објашњава ми да је зграда Краљевског двора, у којој
седимо, грађена између 1924. и 1929. године, по нацрту архитекте
Живојина Вујића. Његов саветник и асистент је био чувени руски архитект
Николај Краснов, који је пројектовао зграду Генералштаба. Пре саме
зграде двора је мала кућа са салмнатим кровом, из које је Краљ
Александар надзирао градњу, а касније су је краљевићи Андрија и Петар
користили за учење.
У великом пријемном салону Краљевског Двора коначно седим с тројицом
људи од посебног проверења Престолонаследника Александра Карађорђевића:
Драгомиром Ацовићем, Душаном Бабцем и кореспондетном у канцеларији
Престолонаследника Граврилом Дошеном. Причу о поседима Карађорђевића
почињемо од почетка, од Карађорђа.

Имућни Карађорђе
– У време када је требало да подигне први српски устанак, Крађорђе је
већ био релативно имућан човек. Већ је по том основу ушао у тај ужи круг
људи коју су се договарали и одлучивали о подизању устанка. Дакле, није
његова препорука била само прека нарав већ чињеница да је он спадао у
узак круг имућних Срба. Међутим, Карађорђева имовина је расла и топила
се како се уопште кретала српска ствар. Главна имовина је била у Тополи
и око Тополе. То је било место где се Крађорђева породица доселила и
осећала као код куће – каже Драгомир Ацовић.
Фамилија Петровић се ту доселила из Црне Горе, али не као прва
генерација. Може се рећи да је та миграција трајала неколико генерација.
Карађорђе се није родио у Тополли него у Вишевцу, мада постоје и извори
који наводе и неко друго село, али углавном ту, на том подручју. Вишевац
је измедђу Раче и Тополе. Карађорђева имовина после његовог одласка из
Србије је развучена. Оно што је остало није било нарочито значајно и
Крађорђевићи су своју нови имовину почели да стварају тамо где су се
нашли, у Бесарабији, у Хотину.
– Живели су од пензије коју је доделила руска влада, што није било
много, а и та пензија је укинута када им је наложено да напусте Хотин и
оду у други део Русије. Крада су они то одбили, пенизија им је укинута и
остали су без икаквих прхода. Нова течевина је створена када су
Крађорђеви синови почели да се баве трговином. Старији син се оженио
кћерком капетана Мише Анастасијевића, док је његов млађи син, потоњи
Кнез Александар стварао нову породичну имовину за себе. Њихова породична
ситуација се окренула набоље када је Александар Карађорђевић избаран за
српског Кнеза – прича Ацовић. Тада Крађорђевићи стварају богатство у
Србији, задржавајући имања у Влашкој и Беасрабији. Та имовина
Крађорђевића је расла, увећавала се до пада Кнеза Александра и Кнеза
Михајла. Наиме, тада је донет један закон којим је конфискована
комплетна имовина Карађорђевића на терторији Србије. Она је делом била и
физички уништена. На пример, у два наврата све оно што је постојало од
имовне Крађорђевића било је сравњено са земљом. Тада је порушен и
Карађорђев град, од којег је остао само конак, који и данас постоји.
Главни наследник онога што је преостало од имовине, углавном у
иностраству, био је један од синова Кнеза Александра, Кнежевић Андреј, и
он је био тај који је финансирао све прве акције потоњег Краља Петра И,
било у току херцеговачког устанка, било током његових честих илегалних
улазака у Србију, када је користио конспиративно име Петар Мирковић.

Краљ и војник

Будући Краљ Петар и његов најмлађи брат Кнез Арсен своју каријеру
потражили су у војној порфесији. Обојица су завршили војне школе. Краљ
Петар у Сан Сиру, у Фанцуској, и тамо су у једном моменту ушли у Легију
странаца.
– Не треба заборавити да је Краљ Петар у ствари служио у регуларној
француској војсци и да је његова рана коју је имао на руци задобијена у
бици за Седан, у француско- пруском рату, док је Кнез Арсен ратовао у
разним војскама. Био је професионални војник авантуриста и ратовао је на
готово свим фронтовима у првој половини и на крају 19. века, почевши од
манџурског фронта, где је ратовао у оквиру руске војске против Јапана
преко учешћа у француској војсци у ратовима у Индокини па до алжира.
Када се каснији Краљ Петар оженио ћерком црногорског Краља Николе, то
је, пре свега био политички брак, наравно и са сентименталном
компонентом, наводе наши саговорници. То није био брак из матреијалних
разлога. У време када је Петар И позван да из свог тадађњег боравишта
Женеве преузме српски престо, породична ситуација Карађорђевића јер у
финансијском смислу био поприлично ”танка”. Краљ Петар је са породицом
водио један прилично скроман живот.
С друге стране, Кнез Арсен се био оженио Кнегињом Аурором из богате
руске породице Демидова и уз њу је стекао одличан мираз, који је знатно
поправио његове финансијске прилике, али се тај брак није дуго одржао.
Краљ Петар је дошавши у Србију почео да реконструише оно што је била
некадашња породична имовина Карађорђевића. Био је човек који је навикао
да у тадашњим недаћама води верома сркоман живот, што се може видети из
његових дневника. Сваког момента је тачно знао чим располаже и његова
чуверност је постала легендарна.
– Није био тврдица. Пролазио је кроз разне невоље и научио је да
избегне сваки издатак који може да избегне. Томе у прилог може де додати
чињеница да, када је постојала намера да се оснује његов музеј – није се
могло наћи толико његових приватних предмета који би могли бити
изложени. Било их је за отприлике једну собу. Наиме, све се односило на
његову војну каријеру…- каже Ацовић

Краљева цивилна листа
Те предмета је завештао музеју, а оно што је остало јесу некретнине.
Откупио је имање деде и оца, такође и неколико кућа у Београду, што је
све заједно представљало његово имање. Према тадашњем Уставу и закону,
постојала је цивилна листа, која није постојала само у монархијама него
и у Француској републици, то је оно што би се могло назвати буџетсим
трошковима шефа државе. Цивилна листа се по правилу одређивала за више
година унапред. Није се могла мењати, ни увећавати ни умањивати између
две одлуке скупштине. То је збир краљеве плате и свих трошкова шефа
државе. Ту спада одржавање резиденцијала, плате особља, стан, цивилна
кућа, укључујући апанажу за чланове породице. Паметним управљањем
цивилном листом Краљ Петар је највећим делом успео да реконструише оно
што је представљало некадашње изгубљено и конфисковано имање породице.
То је у потоњем периоду, после смрти Краља Петра, увећао Краљ
Александар.
Постојеће приче које су се могле ту и тамо прочитати, да је Краљ
Александар био најплаћенији владар Европе. Ацовић тврди да је реч о
најобичнијој измишљотини.
– Чиста лаж. То се упоређивало са платом америчког председника, а
заборављали су да кажу да је цифра коју је добијао председник САД била
његова плата и да је служила само као његова плата, а све остало је био
део буџета, пошто он нема цивилну листу. Док оно што се радо називало
платом Краља Александра, у ствари јесте била цвилна листа, чиме су се
плаћале и стране посете и пријеми страних државника. Све оно што се
налази у трошковима кабинета шефа државе је на тој листи – напомиње
Ацовић.
Приликом венчања, Краљ Александар је добио богат мираз од Краљице
Марије, из Румуније… Ипак, у Румунији је владала немачка династија,
Хоенцолер. То је династија која је владала и Немачком. И немачки цар и
румунски краљ су били из исте династије, само из различитих грана те
династије. Династија Карађорђевића је тако имала доста веза са другим
владарским породицама.
– Све те везе са другим династијама су зачете тек венчањем Краља
Александра, пре тога таквих веза није било. Кад кажем друге династије,
мислим да не можете узети да су Петровић Негош били страна династија. То
је, такође, била српска династија из Црне Горе – каже Ацовић.
Карађорђе је, рецимо, био ожењен девојком из породице Јовановић, Кнез
Александар је био ожењен Персидом Ненадвић, Краљ Петар И је био ожењен
Зорком Петровић Његош, тек је Краљ Александар био први који се оженио
династички, ван националног контекста. Он се оженио Маријом, Мариоаром
Хоенцолерном, а она је била и потомак Немањића. Направио се лук и та
”лутајућа крв” Немањића се поново вратила у Србију. После тога је у
династички брак ступио и Кнез Павле, који се оженио Принцезом Олгом,
која је из грчке династије.

После 1934.
После убиства Краља Александра 1934, суд је одредио шта представља
заоставштину покојног Краља. Ту заоставштину је пре свега чинио Краљев
двор, у коме смо водили разговор.
Та имовина обухватала је Краљев двор, Бели двор, плус остале објекте,
као што су службене просторије маршалата двора. Уз ово имање постојао је
и део који је припадао дворској башти, дворском расаднику и који се
налазио у улици Патријатха Димитрија, у Раковици. Осим овог главног
дела, Краљ је поседовао кућу у Сарајевској улици, која је сада срушена,
а на њеном месту је друга грађевина хотел ”Турист”; потом кућа у
Крунској улици, поред Амбасаде Бразила; затим земљиште на коме су се
налазиле задужбине Краља Александра, које је Краљ још за живота пренео,
а то су зграде Архива Југославије и Војне гимназије, као и студентски
дом Краља Александра , који је данас познат као ”Лола”, у улици Краља
Александра.
Уз то, постојала је имовина која се састојала од виле у Ужичкој улици
1, и кућа коју је Краљ Александар завештао свом сину Томиславу, у
Толстојевој 2. И, наравно земљиште на коме су биле задужбине Краљице
Марије. То је Абердарева 1, зграда Радио – телевизије Србије, коју је
1999. бомбардовао Нато.
На територији Србије породица је поседовала земљиште у Сокобањи,
посебно и деоничарска права на неким рудницима, рецимо рудник злата
Невесница, на Пеку. И поседовала је права лова и риболова, али не и
право поседа земљишта, тако да су та права данас тешка за дефинисање. У
Словенији, Кнез Павле је поседовао доврац Брдо код Крања, док је Краљ
Александар поседовао имање на Бледском и Бохињском језеру, у општинама
Камник и Радовљица. То је чинило неколико објеката на Бледу и Бохињу. На
територији Хрватске Краљица Марија је поседовала неколико објеката, као
што је двор у Загребу, имање на Бељу, вила у Дубровнику. Такође, имала
је и вилу у Хан пијеску. На територији данашње Македоније Краљ је
поседовао велико пољопривредно добро код Демир капије, које је Краљ
Александар за живота поклонио Томиславу.
У Црној Гори, династија је имала поседе у Подгорици, у ријеци
Црнојевића и на Цетињу, док је Краљица Марија поседовала имање у
Милочеру. Опленац, који се често наводи као део имовине, заправо је
задужбина и под посебним је задужбинским режимом, под контролом и
надзором Управног одбора. То би било све, углавном, од непокретне
имовине.

Мештровић и Буковац
– У власвништву Карађорђевића је пуно слика Влахе Буковца и кипова
Ивана Мештровића – каже Душан Бабац током обиласка Двора.
Ту су Мештровићев аутопортрет и глава Владике Његоша, такође
Мештровићев рад.
– Што се бибилиотеке тиче, морам нагласити да је од неких 50.000
књига остало свега 4.000. Нажалост, већина књига је нетрагом нестала –
објашњава Дошен.
Из Плавог салона прелазимо у Краљев радни кабинет, у коме је биста
Краља Петра, рад Драган Јовановића. Онда златни салон и опет Мештровићев
рад – ”Краљевић Марко”. Па портрет Краља Александра који је урадио
француски сликар Жорж Скот. Кроз велике прозоре краљевске трпезарије
види се двориште са ”Купачицом” Фране Кршнића. Свуда камен, осећа се
Медитеран.
Прелазимо у оријентални салон у духу ”1001 ноћи”, а одмах иза је
”соба шапата” са водопадским каскадама на зиду, које су се активирале
онда када је Краљ хтео с неким нешто у поверењу да поприча, а што није
за туђе уши.
Породична, краљевска Црква, св. Андреја Првозваног, у медитеранском
стилу, завршена је 1934. године, кобне година за Краља Александра
Карађорђевића, убијеног у Марсеју.
– Осликавање породичне цркве је урађено по налогу Краља Александра, а
према сликама и фрескама из српских средњевековних манастира. За
осликавање животописа у цркви изабрани су сликари Борис Обресков, Никола
Мајендроф, Владимир Бичковски, Рејфингер и Евгеније Барун Секрат, а све
је организовао академик Николај Краснов. Испред Цркве св. Андреја
Првозваног, што је и Крсна Слава Карађорђевића, постављен је топ,
изливен још пред Први српски устанак – тумачи Бабац док стојимо у порти
цркве, између бројних фресака.

Тито, Крцун, Милошевић
Бели двор блешти на поподневном сунцу. Доживотни председник СФРЈ
Јосип Броз Тито је двор користио годину дана интензивно, а онда само
повремено. Гроб Даворјанке Пауновић, лепе шумадинке и Титове секретарице
са ратим именом Зденка, која је сахрањена између Краљевског и Белог
двора, по некима, моугћи је разлог што је касније Тито у тим
просторијама боравио само службено.
Унутрашњост двора не заостаје за спољашношћу. Ту је чувени канабе,
који смо често гледали на државној телевизији док је тадашњи председник,
а садашњи хашки оптуженик примао госте из света. Ретко се видела слика
правог власника, Краља Александра Карађорђевића. Таква су била времена.

Није само Милошевић волео то здање, у којем је дао и последњу
државничку изјаву, када је испред камина коначно пизнао пораз на
изборима 2000. године и победу сада већ бившег председника бивше
Југославије др Војислава Коштунице. По сведочењу наших саговорника,
после Другог светског рата ”црвени принчеви” комунистичке револуције,
посебно Слободан Пенезић Крцун, волели су ово здање у којем су се често
раздрагни сликали са чашом пуном шампањца у руци.

1997 Њ.К.В. Принц Александар II
Сва права законом заштићена