Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Драгомира Ацовића, председавајућег Крунског савета, присуствовали су данас у Марсеју комеморативним свечаностима поводом осамдесете годишњице од трагичне погибије витешког Краља Александра I Карађорђевића, Краља Југославије и Луја Бартуа, министра спољних послова Француске. Престолонаследник Александар II био је гост француске Владе, а његов домаћин био је г-дин Харлем Дезир, француски министар задужен за европске послове. Комеморативним свечаностима присуствовала је и званична делегација Србије предвођена г-дином Радославом Павловићем, саветником председника Србије.
Својим домаћинима и великом броју окупљених грађана Престолонаследник се обратио на Француском језику између осталог истакавши: “Политичку историју Србије, а потом и Југославије, прве половине XX века обележио је својим несебичним прегнућем регент, а потом и краљ, Александар Карађорђевић. Преузевши одговорност за судбину Србије у само предвечерје Великог рата, краљ Александар је непогрешиво управљао њеном судбином током четири године борби, страдања и егзила и одлучно допринео да се нова заједничка држава заснива, пре свега, на политичким традицијама и достигнућима српске демократије. Управо је настојање краља Александра I ујединитеља, како су га ословљавали његови савременици, да утемељи заједничку државу Јужних Словена на српској традицији парламентарне демократије француског типа било у корену његове трагичне смрти. Оштро се супроставиши свим настојањима да се државни темељи поткопају на националној или идеолошкој основи, краљ је постао симбол и гарант државе којој је, касније, и дао име које је носила до краја свог постојања. Сви противници Југославије, у Загребу, Москви или Риму, управо су у краљу Александру видели препреку за њено темељно преуређење, цепање или разарање. Краљ Александар је настојао да прво Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, а потом и Југославија остану део у рату искованог савезништва, превасходно са Француском. Југославија, као оснивач Мале Антанте, није само водила бригу о својој безбедности, него о целом систему регионалних савеза чији је основни задатак био да онемогући ускрснуће нове немачке опасности али и да заустави напредак Совјетске Русије на Запад. Смрт краља Александра и Луја Бартуа, означила је недвосмислени крај политике која се заснивала на искуствима Великог рата, те ће даљи развој односа у Европи попримити, како на регионалном тако и на ширем плану, својерсан « Минхенски » карактер. Политика споразумевања и попуштања тоталитарним режимима у срцу и на Истоку Европе, довела је до новог свеопштег сукоба чија је прва жртва био краљ и Ујединитељ Југославије, Александар Крађорђевић.”
Престолонаследник Александар II, министар Дезир и г-дин Павловић положили су венце на споменик Краљу Александру и Лују Барту, а затим су код спомен плоче на самом месту убиства блаженопочившег Краља и Француског министра положили цвеће и обишли музеј у коме се налази посмртна маска Њ.В. Краља Александра I, деде Престолонаследника Александра II.
Престолонаследника Александра је у Марсеју дочекао велики број Срба који живи у Француској али и велики број Француских држављана који и даље негују пријатељство између наших двеју земаља и чувају сећање на убијеног Краља Александра I.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II положиће данас у 18:00 часова венац на гроб свог деде, Њ.В. Краља Александра I, у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, након чега ће у 19:00 часова на Краљевском двору отворити изложбу посвећену одамдесетој годишњици убиства витешког Краља ујединитеља.
