
Персида Карађорђевић (15. фебруар 1813 – 29. март 1873) била је Кнегиња Србије, супруга владајућег Кнеза Србије Александра Карађорђевића.
Персида је рођена у Бранковини, као кћерка војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Њен деда по оцу био је Јаков Ненадовић, први министар унутрашњих послова устаничке Србије, а деда по мајци, Младен Миловановић, био је први министар одбране.
Са 17 година, 1. јуна 1830. у Хотину у Бесарабији, удала се за Александра Карађорђевића, сина Карађорђа Петровића, који је 1842. године изабран за кнеза Србије.
Са Кнезом Александром имала је десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету (умрла у детињству), и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђа и Арсена.
У Србији тог доба осећао се утицај Кнегиње Персиде, како у политици тако и у култури.За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. На њену иницијативу подигнута је црква Светог Илије у Сокобањи, а цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала је скупоцени крст.
За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Орден падишаховог портрета 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.
Кнез Александар је 1858. године дошао у сукоб са члановима Државног савета и коначно био присиљен да абдицира, након чега се његова породица преселила у Темикшвар.
Кнегиња Персида умрла је 29. марта 1873. у 60. години у Бечу. 1912. године. Њен син, Краљ Петар I, наредио је да се посмртни остаци ње и Кнеза Александра пребаце у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.