Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II у пратњи чланова Крунског савета положио је данас венац на гроб свог оца Његовог Величанства Краља Петра II у породичном маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу поводом 90 година од рођења блаженопочившег Краља.

У Цркви Светог Ђорђе на Опленцу, задужбини династије Карађорђевић служен је помен за покој душе Њ.В. Краља Петра II, након чега је Њ.К.В. Престолонаследник Александар II положио венац на гроб свог оца, блаженопочившег Краља Петра II у породичној крипти. У пратњи Њ.К.В. Престолонаследника Александра II били су и чланови Крунског савета: г-дин Предраг Марковић, Проф. др Слободан Марковић и г-дин Дарко Спасић. Пошту Њ.В. Краљу Петру II одали су и чланови Удружења Краљевина Србија заједно са грађанима Тополе.

Њ.В. Краљ Петар II био је прворођени син Краља Александра И и Краљице Марије, Рођен је у Београду 6. септембра 1923. Кумови на крштењу били су му  енглески Краљ Џорџ ВИ и Краљица Елизабета (касније Краљица Мајка Велике Британије). После основног образовања које је стекао на Двору, похађао је школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада био малолетан и имао свега 11 година, краљевско управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Кнез Павле Карађорђевић.

Почетак Другог светског рата 1939. ставио је Краљевину Југославију пред тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (Немачка – Италија – Јапан) или да се супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука Принца Павла да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе владе и државног удара. Престолонаследник Петар проглашен је пунолетним, и одмах преузео овлашћења од Намесништва.

Југословенска војска није могла да се одупре предстојећој инвазији нацистичке Немачке која је уследила: Југославија је била окупирана за 11 дана. Краљ Петар II био је приморан да заједно са владом емигрира, прво у Грчку и Палестину, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где је прихваћен као симбол отпора нацизму. За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, након чега се придружио енглеском Краљевском ваздухопловству (РАФ).  

Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарнича покрета отпора. Први је био ројалистички на челу са генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био комунистички партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз – касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат. 

Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Године 1944, у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу. Наредне године, у новембру, монархија је незаконито, без референдума укинута, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије.

Краљ Петар II никада није абдицирао. Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом, грчком и данском принцезом Александром (од 1944. године) и сином Александром, рођеним 1945. године. Последње године живота провео је у Америци. После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у цркви Светог Саве у Либертвилу. Он је био једини краљ сахрањен у Сједињеним Америчким Државама. 22. јануара 2013. године његови посмртни остаци пренети су у Краљевску капелу на Дедињу, а 26. маја 2013. године сахрањени у задужбинској Цркви Светог Ђорђа на Опленцу током Државне сахране заједно са његовом супругом Њеним Величанством Краљицом Александром, његовом мајком Њеним Величанством Краљицом Маријом и братом Његовим Краљевским Височанством Краљевићем Андрејом.