Бахчисарајска фонтана из Краљевског Двора
по нацрту арх. Николе Краснова (1864-1939)
мермер
око 1929. године
У подземном, раскошно декорисаном простору Краљевског двора налази се необични водоскок од мермера. Реч је о простору који је иницијално називан Оријентални или Персијски салон у којем је као најзначајнији декоративни елемент, стилски веома близак оријенлатној уметности, смештена Бахчисарајска фонтана. Висине око 2 м и ширине око 1 м, мермерна конструкција прислоњена је уз зид према централном холу подземног простора палате. Реч је о фонтани израђеној по угледу на ону из Башчисарајског комплекса палата на Криму (Бахчисарајски салсабил) из 1764. некада најмоћнијег татарског кана Кирима Гираја. Та фонтана позната је и као фонтана суза, јер је била симбол туге моћног кана Гираја за својом прерано преминулом миљеницом Диларом Бикеч. Ипак, Бахчисарајска фонтана у Краљевкосм двору има сасвим другачији значај. Њен аутор, славни руски архитекта Никола Краснов, инспирисан простором Бахчисараја и Крима, унео је дах Оријента и Русије у цео подземни простор ове палате, где је мермерни водоскок позивао на смирај. У средишњем делу фонтане налази се отвор за воду, окружен рељефом у виду латица испод којег се налазе четири мала мермерна базена за скупљање воде, постављена у замишљени ромбоид, док је пети и највећи базен, смештен уз само постоље фонтане. Средишњи део фонтане уоквирен је чипком у плитком рељефу са флоралним мотивима. На врху фонтане, фланкиран са две вазе у рељефу, налази се натпис на ћирилици:
Ток ми је живот вечне младости
а жубор песма чисте радости.
Ко ток ми пије – тај младује,
ко жубор слуша – тај се радује.
Стихови непознатог аутора на фонтани Краљевског двора, славе живот и вечну младост и указују на њу као на извор радости живота и вечне младости. Хипнотишући звуци које производи вода из ове фонтане спуштајући се низ мале водоскоке, требало је да изазову осећања која упућују на идеални простор за медитацију.
Познато је да је уређење европских репрезентативних дворских палата обично подразумевало и просторе уређене у оријенталном стилу. Преузимајући такве моделе уређења двора на Дедињу указује на нека устаљена правила уређења палата, а истовремено указује и на потребу за истицањем моћи. У том смислу настају и водоскок и оријентални салон краљевске палате. За разлику од Бахчисарајског салсабила, водоскок у Краљевском двору Дворског комплекса на Дедињу био је у функцији привилеговане приватности доступне краљу и кругу његових сарадника.
НИКОЛА КРАСНОВ
Један од веома важних архитекатакоји је својим стваралаштвом у архитектури и примењеној уметности оставио значајан траг у изгледу Београда и других градова Србије. Био је један од најистакнутијих представника академског историцизма у медјуратној архитектури наших простора. Његов статус и стваралаштво у Русији био је препорука за његово ангажовање у Србији. Као емигрант после Октобарске револуције, долази у Београд 1922. године и брзо се укључује у Архитектонско одељење Министарства грађевине Краљевине СХС, као руководилац одсека за монументалне грађевине и споменике и грађевински инспектор. Убрзо постаје цењени државни и дворски архитекта. У периоду од 1923-1939.године радио је на многобројним државним здањима. Његов рад на изградњи и уређењу Дворског комплекса, првенствено Краљевског двора био је веома обиман. Своја искуства из Русије Краснов је пренео у Дворски комплекс. За многа остварења, међу којима је и Бахчисарајска фонтана, инспирацију је нашао у својој постојбини. Радећи као главни архитекта на рестаурацији Бахчисарајског хана, Краснов је био добро упућен у историју , архитектуру и уметничку баштину Бахчисараја чијим мотивима је био инспирисан при уређењу подземних простора Краљевског двора.
Посетите изложбу о Николају Краснову на Краљевском Двору >>>
