Bahčisarajska fontana iz Kraljevskog Dvora
po nacrtu arh. Nikole Krasnova (1864-1939)
mermer
oko 1929. godine
U podzemnom, raskošno dekorisanom prostoru Kraljevskog dvora nalazi se neobični vodoskok od mermera. Reč je o prostoru koji je inicijalno nazivan Orijentalni ili Persijski salon u kojem je kao najznačajniji dekorativni element, stilski veoma blizak orijenlatnoj umetnosti, smeštena Bahčisarajska fontana. Visine oko 2 m i širine oko 1 m, mermerna konstrukcija prislonjena je uz zid prema centralnom holu podzemnog prostora palate. Reč je o fontani izrađenoj po ugledu na onu iz Baščisarajskog kompleksa palata na Krimu (Bahčisarajski salsabil) iz 1764. nekada najmoćnijeg tatarskog kana Kirima Giraja. Ta fontana poznata je i kao fontana suza, jer je bila simbol tuge moćnog kana Giraja za svojom prerano preminulom miljenicom Dilarom Bikeč. Ipak, Bahčisarajska fontana u Kraljevkosm dvoru ima sasvim drugačiji značaj. Njen autor, slavni ruski arhitekta Nikola Krasnov, inspirisan prostorom Bahčisaraja i Krima, uneo je dah Orijenta i Rusije u ceo podzemni prostor ove palate, gde je mermerni vodoskok pozivao na smiraj. U središnjem delu fontane nalazi se otvor za vodu, okružen reljefom u vidu latica ispod kojeg se nalaze četiri mala mermerna bazena za skupljanje vode, postavljena u zamišljeni romboid, dok je peti i najveći bazen, smešten uz samo postolje fontane. Središnji deo fontane uokviren je čipkom u plitkom reljefu sa floralnim motivima. Na vrhu fontane, flankiran sa dve vaze u reljefu, nalazi se natpis na ćirilici:
Tok mi je život večne mladosti
a žubor pesma čiste radosti.
Ko tok mi pije – taj mladuje,
ko žubor sluša – taj se raduje.
Stihovi nepoznatog autora na fontani Kraljevskog dvora, slave život i večnu mladost i ukazuju na nju kao na izvor radosti života i večne mladosti. Hipnotišući zvuci koje proizvodi voda iz ove fontane spuštajući se niz male vodoskoke, trebalo je da izazovu osećanja koja upućuju na idealni prostor za meditaciju.
Poznato je da je uređenje evropskih reprezentativnih dvorskih palata obično podrazumevalo i prostore uređene u orijentalnom stilu. Preuzimajući takve modele uređenja dvora na Dedinju ukazuje na neka ustaljena pravila uređenja palata, a istovremeno ukazuje i na potrebu za isticanjem moći. U tom smislu nastaju i vodoskok i orijentalni salon kraljevske palate. Za razliku od Bahčisarajskog salsabila, vodoskok u Kraljevskom dvoru Dvorskog kompleksa na Dedinju bio je u funkciji privilegovane privatnosti dostupne kralju i krugu njegovih saradnika.
NIKOLA KRASNOV
Jedan od veoma važnih arhitekatakoji je svojim stvaralaštvom u arhitekturi i primenjenoj umetnosti ostavio značajan trag u izgledu Beograda i drugih gradova Srbije. Bio je jedan od najistaknutijih predstavnika akademskog istoricizma u medjuratnoj arhitekturi naših prostora. Njegov status i stvaralaštvo u Rusiji bio je preporuka za njegovo angažovanje u Srbiji. Kao emigrant posle Oktobarske revolucije, dolazi u Beograd 1922. godine i brzo se uključuje u Arhitektonsko odeljenje Ministarstva građevine Kraljevine SHS, kao rukovodilac odseka za monumentalne građevine i spomenike i građevinski inspektor. Ubrzo postaje cenjeni državni i dvorski arhitekta. U periodu od 1923-1939.godine radio je na mnogobrojnim državnim zdanjima. Njegov rad na izgradnji i uređenju Dvorskog kompleksa, prvenstveno Kraljevskog dvora bio je veoma obiman. Svoja iskustva iz Rusije Krasnov je preneo u Dvorski kompleks. Za mnoga ostvarenja, među kojima je i Bahčisarajska fontana, inspiraciju je našao u svojoj postojbini. Radeći kao glavni arhitekta na restauraciji Bahčisarajskog hana, Krasnov je bio dobro upućen u istoriju , arhitekturu i umetničku baštinu Bahčisaraja čijim motivima je bio inspirisan pri uređenju podzemnih prostora Kraljevskog dvora.
Posetite izložbu o Nikolaju Krasnovu na Kraljevskom Dvoru >>>>
