Говор Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА
одржан на војном гробљу Зејтинлик (Солун)
(16. септембра 1998.)
Ево нас данас на месту где се туга дружи са поносом. Ово је место славе,
место опомене и место наде. Место сталне везе и сећања на солунске хероје.
Пре осамдесет година, из Солуна је кренула у јуриш и славу српска војска
да ослободи отаџбину. Под командом мога деде, регента Александра, она је
извршила своју дужност али жртве су биле велике. Неке од тих жртава почивају
овде на Зејтинлику и ми смо данас дошли овде да се поклонимо њиховим сенима
и да одамо пошту свим српским војницима који су дали своје животе за ослобођење
Србије. Њихов дух вечито живи и показује нам пут којим треба да идемо.
Било је време када нам је тугу за палим ратницима ублажавало сазнање
о њиховом великом делу. Остварен циљ је био вредан њихове жртве. Ова војска
крстова, ове постројене војничке кости, ова вечна српска касарна сведоци
о херојству и родољубљу српског човека. Сваки гроб овде означава јединствену
личност, свако име претке и потомке а сваки крст огледало у коме видимо
себе и судбину свог народа.
Данас, када видимо да су многи циљеви ових жртава издани и продани,
наша туга прераста у гнев! Али ипак жртва солунских хероја није била узалудна.
Она је прославила српско име широм света и, дан данас, инспирише све нас
и служи нам за пример како треба служити отаџбини. Зато немамо право на
став “скрштених руку”, морамо ићи напред! Немамо право да клонемо духом,
већ морамо подићи главе и срца! Због нас самих, због наше деце и унука,
али и због јунака који овде почивају. Само кроз нас они живе на земљи као
пример и опомена садашњим и будућим генерацијама! Те хероје никада не смемо
издати!
Нека им је вечна слава и хвала!
1997 Њ.К.В. Принц Александар
II
Сва права законом заштићена
