Govor
NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA
A L E K S A N D R A
odrzan na vojnom groblju Zejtinlik (Solun)
(16. septembra 1998)
Evo nas danas na mestu gde se tuga druzi sa ponosom. Ovo je mesto
slave, mesto opomene i mesto nade. Mesto stalne veze i secanja na
solunske heroje.
Pre osamdeset godina, iz Soluna je krenula u juris i slavu srpska vojska
da oslobodi otadzbinu. Pod komandom moga dede, regenta Aleksandra,
ona je izvrsila svoju duznost ali zrtve su bile velike. Neke od tih
zrtava pocivaju ovde na Zejtinliku i mi smo danas dosli ovde da se poklonimo
njihovim senima i da odamo postu svim srpskim vojnicima koji su dali svoje
zivote za oslobodjenje Srbije. Njihov duh vecito zivi i pokazuje
nam put kojim treba da idemo.
Bilo je vreme kada nam je tugu za palim ratnicima ublazavalo saznanje
o njihovom velikom delu. Ostvaren cilj je bio vredan njihove
zrtve. Ova vojska krstova, ove postrojene vojnicke kosti, ova vecna
srpska kasarna svedoci o herojstvu i rodoljublju srpskog coveka.
Svaki grob ovde oznacava jedinstvenu licnost, svako ime pretke i potomke
a svaki krst ogledalo u kome vidimo sebe i sudbinu svog naroda.
Danas, kada vidimo da su mnogi ciljevi ovih zrtava izdani i prodani,
nasa tuga prerasta u gnev! Ali ipak zrtva solunskih heroja nije bila
uzaludna. Ona je proslavila srpsko ime sirom sveta i, dan danas,
inspirise sve nas i sluzi nam za primer kako treba sluziti otadzbini.
Zato nemamo pravo na stav “skrstenih ruku”, moramo ici napred! Nemamo
pravo da klonemo duhom, vec moramo podici glave i srca! Zbog nas
samih, zbog nase dece i unuka, ali i zbog junaka koji ovde pocivaju.
Samo kroz nas oni zive na zemlji kao primer i opomena sadasnjim i buducim
generacijama! Te heroje nikada ne smemo izdati!
Neka im je vecna slava i hvala!
1997 Nj.K.V. Princ Aleksandar II
Sva prava zakonom zasticena
