На градској вили у улици Кнеза Милоша на броју три, која представља један од ретких примера стамбене градње из 19. века, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар у пратњи Њ.К.В. Принцезе Катарине открио је данас спомен плочу која ће бити сведочанство да су у овој вили живеле важне личности српске историје које су у време Краља Милана Обреновића и Краља Петра I Карађорђевића (прадеде Престолонаследника Александра) дале значајан допринос развоју Србије. Чину откривања спомен плоче присуствовао је и професор Слободан Марковић, члан Крунског савета, др Петар Марковић, власник куће и потомак генерала Петра Мишића и Карађорђеве кћерке Милице и Њ.Е. г-дин Константин Икономидис, амбассадор Грчке у Србији.
Спомен табла посвећена је Чедомиљу и Елодији Мијатовић који су у овој кући живели од 1875. до 1885. године након чега су је купили и у њој живели генерал Петар Мишић и његова супруга Милица Мишић, рођена Вујић (унука Вожда Карађорђа).
Чедомиљ Мијатовић био је професор, политичар, дипломата, економиста, историчар и писац. Чини се да је од прве до последње своје године, од 1842. до 1932, све време само радио. Почео је као професор политичке економије и финансија на београдској Великој школи, да би затим шест пута био министар финансија, два пута министар иностраних дела и дипломата више од тридесет година. Један је од оснивача Народне странке, један од зачетника економске науке код нас, основао је Народну банку Србије и нашој валути дао име – динари. Написао је прву велику биографију у нашој историографији, његове историјске романе волели су и читаоци и критичари, писао је прозу о верским темама, преводио с енглеског, био је наш први новински дописник из Лондона, први Србин изабран за почасног члана Краљевског историјског друштва у Лондону.
Његова супруга Елодија Мијатовић, рођена Лотон, живела је у Бостону педесетих година 19. века и радила у адвокатури аболиционистичког покрета. Године 1864. удала за Чедомиља Мијатовића, и са њим живела у Београду где је од породичног пријатеља Френсиса Мекензија, шкота, представника британског Библијског друштва, купила кућу са великом баштом, касније познатом и као вила Лотон. Елодија Мијатовић остаће упамћена као списатељица и преводилац српских књига на енглески језик. Снажно је пропагирала српске интересе у Европи и 1872. године у Лондону је објавила „Историју модерне Србије”, а потом и „Српски фолклор” 1874. године. Основала је београдско Удружење жена и била почасни члан Добротворних Задруга и Савеза Српкиња, који су објављивали у часопису „Женски свет”. Почетком 20. века Елодија Мијатовић је била прва и једина која је у Њујорку превела на енглески језик десет српских народних бајки. Посебно је значајан њен превод песама из Косовског циклуса и покушај да све песме уједини у целовиту националну баладу.
