Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар присуствовао је вечерас у београдском Сава Центру свечаној академији поводом обележавања 100 година од Мојковачке битке (1916. -2016.) У пратњи Његовог Краљевског Височанства били су чланови Крунског савета г-дин Драгомир Ацовић и г-дин Матија Бећковић, а свечаној академији присуствовали су и Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Њихова Преосвештенства Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије и Епископ топлички Г. Арсеније, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, г-ђа Јасмина Митровић Марић, саветник председника Републике, г-дин Радослав Павловић, саветник председника Републике, директор Управе за сарадњу са с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, г-дин Јанко Вукотић, унук сердар Јанка Вукотића, у препуном Сава Центру.
У децембру 1915. године, Престолонаследник Александар, Никола Пашић и Радомир Путник траже помоћ од Краља Николе да заустави Аустроугаре и омогући одступницу српској војсци, која се већ приближавала Скадру. Црногорци су остали укопани на Мојковцу, иако су и они могли да крену у повлачење према Скадру. Али, нису. Дали су реч. Она им је била вреднија од злата, од живота. Победа је извојевана, Бојина Њива је одбрањена. Није помогло ни што је аустријски генерал Рајнер лично с исуканом сабљом предводио последње јурише своје војске. Није могао проћи. Прошла је само српска војска. Краљ Никола је после тога напустио земљу и онда је црногорска влада донела одлуку да престане да се бори. Сердару Јанку наређено је да положи оружје.
Краљ Александар је касније, одликујући сердар Јанка Карађорђевом звездом с мачевима, њему и његовим борцима рекао: „Војводо, ви сте се више неголи одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми Срби дужни смо да се с поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању Српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж Српства, његова узданица и његови вековни браниоци”.
