Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar prisustvovao je večeras u beogradskom Sava Centru svečanoj akademiji povodom obeležavanja 100 godina od Mojkovačke bitke (1916. -2016.) U pratnji Njegovog Kraljevskog Visočanstva bili su članovi Krunskog saveta g-din Dragomir Acović i g-din Matija Bećković, a svečanoj akademiji prisustvovali su i Njegova Svetost Patrijarh Srpski G. Irinej, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije, Njihova Preosveštenstva Episkop budimljansko – nikšićki G. Joanikije i Episkop toplički G. Arsenije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, g-đa Jasmina Mitrović Marić, savetnik predsednika Republike, g-din Radoslav Pavlović, savetnik predsednika Republike, direktor Uprave za saradnju sa s crkvama i verskim zajednicama dr Mileta Radojević, g-din Janko Vukotić, unuk serdar Janka Vukotića, u prepunom Sava Centru.
U decembru 1915. godine, Prestolonaslednik Aleksandar, Nikola Pašić i Radomir Putnik traže pomoć od Kralja Nikole da zaustavi Austrougare i omogući odstupnicu srpskoj vojsci, koja se već približavala Skadru. Crnogorci su ostali ukopani na Mojkovcu, iako su i oni mogli da krenu u povlačenje prema Skadru. Ali, nisu. Dali su reč. Ona im je bila vrednija od zlata, od života. Pobeda je izvojevana, Bojina Njiva je odbranjena. Nije pomoglo ni što je austrijski general Rajner lično s isukanom sabljom predvodio poslednje juriše svoje vojske. Nije mogao proći. Prošla je samo srpska vojska. Kralj Nikola je posle toga napustio zemlju i onda je crnogorska vlada donela odluku da prestane da se bori. Serdaru Janku naređeno je da položi oružje.
Kralj Aleksandar je kasnije, odlikujući serdar Janka Karađorđevom zvezdom s mačevima, njemu i njegovim borcima rekao: „Vojvodo, vi ste se više negoli odužili Srpstvu, zato mi je drago što mi se pružila prilika da vam lično iz ruke u ruku predam za sada ovo moje malo priznanje. Mi Srbi dužni smo da se s ponosom sećamo onih crnogorskih heroja koji se voljno žrtvovaše na mojkovačkim položajima za spas srpske vojske i srpskoga naroda. Zahvaljujući samo velikom osećanju Srpstva i bratstva, Crnogorsko-sandžačka vojska je istrajala u borbi i potvrdila staro uverenje našeg naroda da su Crnogorci srž Srpstva, njegova uzdanica i njegovi vekovni branioci”.
