Бета Вукановић (Бамберг, Немачка 1872- Београд 1972)
Уље на платну
60 цм х 72 цм
око 1950.
инв. број: 72 /01
Краљевски двор
Поред живописних портета становника централног Балкана интересовање Бете Вукановић било је усмерено и ка пејзажима. Мотиви из Македоније, Србије и Босне представљају и најзначајнији део њеног стваралаштва. Слика Охридско језеро из уметничке збирке Дворског комплекса управо чини део тог опуса.
Бета ствара у пленеру и то је резултирало и једну врсту надоградње њеног импресионистичког манира. Одлике њених пејзажа препознају се по наглашеном цртежу и чврстој форми, али и једној уметницу својственој палети боја која је још под јаким утицајем импресионизма. Такве карактеристике су очигледне и у делу Охридско језеро .
Слика Охридско језеро налази се у Краљевском двору. Документација Кабинета Председника Републике(КПР) указује да је пејзаж ушао у дворску колекцију 1958. године, директним откупом КПР за Државну уметничку колекцију са јубиларне изложбе која је била организована поводом 60 година уметничког рада Бете Вукановић.
Бета Вукановић рођена у Бамбергу у Немачкој као Бета Бахмајер. Након школовања у приватној сликарској школи Карла Мара и Антона Ажбеа у Минхену и боравка у Паризу (1898) долази у Београд где заједно са супругом Ристом Вукановићем ради као наставник Уметничке школе од 1905-1936. године. Бета Вукановић је импресиониста, тај правац је прихатила још у Минхену. Своје ђаке учила је да раде у пленеру. Касније у њеном раду уочава се наглашен цртеж, чвршћи облици са импресионистичком палетом. Њен опус чине портрети, пејзажи и мртве природе. Бета је била једна од ретких уметница која се бавила и карикатуром и сматра се зачетником уметничке карикатуре у Југославији.
Поред Убавкића, Мурата, Предића, Симеона Роксандића и Ђорђа Јовановића, учествовала је у оснивању најстаријег друштва уметника у Србији Лада (1904) и излагала је на свим њиховим изложбама. Током живота излаже у Риму, Паризу и Минхену. Добитник је награде за животно дело 1971. године.
