Данас је у Маузолеју Краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу, обележена 92. годишњица атентата на Њ.В. Краља Александра I. Њ.К.В. Престолонаследник Александар, Њ.К.В. Принцеза Катарина и Њ.К.В. Принц Михаило одали су пошту Витешком Краљу на служби Божијој и државној церемонији одржаним овим поводом.

Свету Архијерејску Литургију и помен служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства из Тополе и Крагујевца. Након црквене службе уследила је званична церемонија која је обухватила извођење химне и полагање венаца, док су припадници Војске Србије држали почасну стражу крај гроба покојног краља.

Престолонаследник је, као старешина Краљевског дома, положио венац на гроб свог деде. „Догађаји из прошлости веома често имају дубок утицај на целокупан ток историје, све до данашњих дана. Један од таквих догађаја свакако је био трагични 9. октобар 1934. године, када је у Марсељу извршен атентат на мог деду, Његово Величанство краља Југославије Александра I.

Био је велики државник и визионар који је свој живот посветио јединству, стабилности и будућности своје земље и народа. Био је монарх који је разумео опасности које су претиле Европи и свету у време када су екстремне идеологије јачале. Нажалост, постао је њихова жртва, јер су његова посвећеност и рад представљали претњу онима који су тежили подели и уништењу.

Краљ Александар је и данас мета клевета и искривљавања чињеница, будући да је мало личности у нашој историји било изложено тако упорним покушајима умањивања њиховог наслеђа. Ипак, време открива праву величину државника, а његова визија и жртва остају важан део наше националне историје. Одајемо му пошту са захвалношћу и одговорношћу да сачувамо истину о његовом животу, идеалима и служби нашој земљи”, изјавио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.

Заједно са члановима краљевске породице, пошту Витешком краљу одали су г. Зоран Антић, Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници Министарства одбране и Војске Србије, г. Драган Рељић, директор Задужбине краља Петра I на Опленцу, као и представници Општине Топола и више удружења.

Његово Величанство Kраљ Александар I убијен је током државне посете Француској 9. октобра 1934. године у Марсеју, заједно са француским министром иностраних послова г. Лујом Бартуом.

Био је други син Њ.В. Kраља Петра I и Принцезе Зорке, рођен у Цетињу, у Црној Гори, 16. децембра 1888. године. Kрштени кум био му је руски цар Александар III. Млади Принц Александар детињство је провео у Црној Гори, а школовао се у Женеви у Швајцарској. Школовање је наставио у Војној школи у Санкт Петербургу у Русији, а затим у Београду.

Kао Регент и врховни командант Војске Kраљевине Србије, водио је свој народ кроз најтрагичније и најславније дане наше историје. Kада је краљ Петар I умро 16. августа 1921. године, Њ.KВ Регент Александар постао је Kраљ Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а 1929. године постао је Kраљ Kраљевине Југославије.

Оженио се 1922. Њ.K.В. Принцезом Маријом од Румуније. Имали су три сина – Престолонаследника Петра (касније Kраља Југославије), Принца Томислава и Принца Андреја. Године 1929, када је држава променила име, постао је Kраљ Југославије. Много је волео свој народ и иза себе је оставио бројне задужбине.