Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина били су домаћини отварања изложбе личних предмета Срба ратних заробљеника, заточеника у нацистичким концентрационим логорима у Норвешкој, као и пројекције историјског документарног филма „Логор смрти у Карашјоку“, одржаних данас у Краљевском Двору у Београду.
Снимљен поводом 80. годишњице депортације преко 4.000 ратних заробљеника током Другог светског рата из НДХ, Србије и других делова окупиране Краљевине Југославије у Норвешку (од којих су 95% били Срби, већина официри и војници Краљевске југословенске војске) где су били заточени у нацистичким логорима смрти и приморани на робовски рад, филм говори истиниту причу о трагичној судбини жртава једног од највећих зала које је икада постојало на нашој планети. У Карашјоку, најбруталнијем од пет логора у Норвешкој, стопа смртности била је већа него у самом Аушвицу. Од укупног броја затвореника у Норвешкој, 2.398 се никада није вратило својим домовима. Најмлађи међу њима имао је само 12 година.
„Сећање на најтрагичнија времена у историји човечанства и чување од заборава страшне судбине наших сународника је обавеза коју сви имамо. Мудри људи су много пута рекли да треба да знамо историју, како се она не би понављала. Зато је цео овај пројекат толико важан, и то не само за наш народ и нашу земљу.
Прича о српским заробљеницима у Краљевини Норвешкој током Другог светског рата и храбрим Норвежанима који су им помагали, ризикујући своје животе, веома је дирљива. И она је заслужила да, после толико година, буде испричана. Несебичност коју је народ Норвешке показао према нашим заробљеним војницима у тим страшним временима створила је нераскидиве мостове пријатељства, који заувек везују наша два народа. Био је то трачак светлости у најмрачнијем добу људске цивилизације“, изјавио је овом приликом Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
Након премијера одржаних у биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа, и у Београду, у биоскопу Балкан Синема, 27. августа, делегација је имала прилику да види ово значајно сведочанство, које је дуго било у мраку, и у Краљевском Двору. Посебност догађаја у Двору била је то што је овде, први пут после 80 година, изложена колекција личних ствари ратних заробљеника, укључујући играчке норвешке деце која су ризиковала своје животе да дају храну заробљеним Србима. Аутор изложбе је норвешки историчар Улф Баке.
Руководилац пројекта и стручни консултант био је Кнут Фловик Торесен, норвешки историчар, носилац српске медаље части „Милош Обилић“ и капетан Краљевске гарде Њ.В. Краља Норвешке Харалда V. Капетан Торесен добио је високо српско одликовање за изузетну храброст и допринос у спасавању средњовековног манастира Српске православне цркве Грачаница током погрома на Косову 2004. године, када су Албанци извршили етничко чишћење протеравши више хиљада Срба и уништивши велики број српских православних цркава и манастира.
Пре званичног отварања изложбе и премијере филма, Њихова Краљевска Височанства су у дому Краљевске породице поздравила уважене госте, међу којима су били: Њ.Е. амбасадорка Љиљана Никшић, Министарство спољних послова Србије, потпуковник Даг – Магне Лунге, Војни аташе амбасаде Краљевине Норвешке у Србији, Г. Предраг Маркович и г. Дарко Спасић, чланови Крунског савета, г-ђа Јасмина Пекмезовић, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, примадона Јадранка Јовановић, посланица у Скупштини Србије, чланови филмске екипе која је снимала документарни филм, градоначелник града Карашјока г-дин Свеин Атле Сомби, потомци српских заробљеника и други уважени гости.
Овај историјски документарни филм снимљен је уз подршку Министарства одбране Краљевине Норвешке, Министарства иностраних послова Краљевине Норвешке, Савеза српских удружења Норвешке, Црквене општине Светог Василија Острошког из Осла и са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, као и Амбасаде Републике Србије у Норвешкој.
Сниман је на више локација у Србији и Норвешкој и преведен на српски, норвешки и енглески језик. Екипу филма чине: редитељ Кјетил Палмквист, продуцент Бранко Димовић Димески, копродуцент Јоерн Олсен, директор фотографије Терје Холм и композитор Андреј Стојановић.
