Њ.К.В. Престолонаследник Александар је са великим задовољством дао интервју за дневни лист „Курир“, у ком је говорио о предстојећем преносу посмртних остатака Кнеза Алексе Карађорђевића, старијег Карађорђевог сина, из Кишињева, Молдавија у Србију.

Текст који је објављен у штампаном издању у броју од 16. јуна 2024. године преносимо у целости. Захваљујемо се новинарки, г-ђи Јелени С. Спасић на великом професионализму и реализацији интервјуа, али и на великом личном ангажману и иницијативи око реализације овог преноса. Чланак је доступан и на сајту „Курира“ на ЛИНКУ

КОНАЧНО: Посмртни остаци кнеза Алексе ускоро у Србији, Вождов старији син почиваће у Карађорђевом граду

Посмртни остаци Вождовог сина, кнеза Алексе, требало би да стигну у Србију крајем ове или почетком наредне године. Да се још један Карађорђевић врати својој земљи након превише година! Не само година већ деценија, па и векова – каже у интервјуу за Курир престолонаследник Александар Карађорђевић поводом иницијативе Курира за пренос у Србију посмртних остатака другорођеног Карађорђевог сина Алексе (првенац Сима умро по рођењу), који је преминуо у Кишињеву 1830, где и почива.

Од чега тачно зависи време преноса посмртних остатка?

– По прописима Молдавије, ексхумација може се обавити само од новембра до марта, кад је хладно време, и то ћемо поштовати. Чим будемо имали и тачан датум, обавестићемо јавност.

Где ће почивати кнез Алекса?

– Планирано је да кнез почива у порти старе Цркве рођења Пресвете Богородице у Карађорђевом граду у Тополи. Како је у питању задужбина врховног вожда Карађорђа, оца покојног Алексе, сматрамо да је то најприкладније место за вечни починак старијег Карађорђевог сина. Ту је и сам кнез живео и стасавао, школовао се, ту је и Вожд почивао до 1930. Јака је симболика због које је ово место одабрано. По неким изворима, Алекса је са својим оцем и лично присуствовао освећењу ове цркве.

Зашто не Опленац, где почивају сви Карађорђевићи, почев од самог Вожда?

– Како је Опленац место на коме се по жељи ктитора, краља Петра Првог, сахрањују његови потомци, што морамо поштовати, Карађорђев град је природан избор. У срцу Тополе са Опленцем заједно чини једну целину, која је јако битна одредница наше историје и традиције.

Хоће ли бити државне сахране?

– Та одлука је у домену надлежних институција Србије. Кнез Алекса није био на челу државе, тако да породица свакако неће инсистирати на церемонији каква је била у мају 2013, али у разговорима са представницима надлежних државних институција виде се спремност и воља да се ова свечана церемонија приреди на најприкладнији могући начин, како и заслужује син оснивача модерне Србије. Најважније је да се окупимо у молитви и достојно дочекамо и сахранимо Алексу Карађорђевића у његовом завичају. Сигурно ће нам се у том чину прикључити и представници државних институција јер су нам управо оне и пружиле драгоцену и кључну подршку и помоћ.

Шта ће бити са спомеником који је на гробу кнеза Алексе?

– Планирано је да се споменик заједно са посмртним остацима кнеза превезе у Србију, да настави да чува вечно сећање на њега. Сви добро знамо како у традицији нашег народа поштовање преминулих представља важан део нашег идентитета, где посебну пошту заслужују и споменици, као чувари места вечног покоја. Како је овај спомен настао одмах након Алексиног прераног краја живота, и он представља део сећања на њега. Захваљујући нашој амбасади у Букурешту, сви неопходни кораци у вези с дозволама су завршени, сада очекујемо да стручњаци из нашег Завода за заштиту споменика културе предложе најадекватнији начин транспорта и направе план.

Намеравате ли да покренете иницијативу и да породица кнеза Алексе буде сахрањена у Србији – супруга, син, снаја, унуци?

– Поновићу што сам рекао и када сте ме први пут питали за кнеза Алексу – морамо бити одмерени, не смемо журити по сваку цену како се не би направила нека грешка или пропуст. Алексин син Ђорђе почива у Бечу, немам информације о томе у каквом је стању сада гроб. Ђорђева жена Сарка је, по неким доступним подацима, измештена из гробнице у којој је почивала на гробљу Пер Лашез у Паризу… Доста чињеница треба проверити, а много је прошло од самих догађаја… На пример, неки извори тврде да су њихови синови, кнежеви Божидар и Алекса, били у Србији већ на крунисању краља Петра Првог, док, према другима, кнез Алекса долази у Србију тек за време балканских ратова, да би учествовао и у Првом светском, где је добио и Карађорђеву звезду… Након рата одлази из Србије, умире у Швајцарској, у доба епидемије шпанске грознице. Мој деда, у то време регент Александар, организовао му је парастос у Саборној цркви, ком су присуствовали чланови владе, дипломате, а проглашена је и жалост од шест недеља. Питање је, на пример, зашто тад Алекса, то јест Алексеј, како му у тадашњим изворима наводе име, није пренет у Србију, него је сахрањен у Швајцарској, да ли је то била његова воља или само сплет околности. Баш зато и приступам веома опрезно свему и желим да се саветујем са онима који су дубље истраживали нашу историју по том питању, јер не смемо наудити ни жељи покојника.

ЗАХВАЛНОСТ

 У овом подухвату много је учесника?

– Велику захвалност дугујемо Министарству спољних послова, коме сам почетком 2024, као старешина Краљевског дома, упутио молбу и дао сагласност да преко наше амбасаде у Букурешту, надлежне и за Молдавију, покрене неопходне процедуре за ексхумацију и пренос посмртних остатака. Такође, претходном министру Ивици Дачићу, са којим смо започели процедуру, а и садашњем Марку Ђурићу, који је свесрдно наставио да подржава иницијативу. Потом Министарству културе, које је пружило подршку у оквиру његове надлежности, Амбасади Србије у Букурешту, која је завршила све неопходне процедуре, као и свим другима који су помогли. Ова иницијатива је веома добар показатељ како различити актери могу заједно да раде на постизању заједничког циља. А тај циљ је, пре свега, допринос нашој националној историји и култури сећања. Наравно, захвалност иде и вама лично, Јелена, јер сте нас својим текстовима и иницијативом све мало размрдали и подстакли да кренемо у конкретне кораке.

ДА СЕ ОДАВНО ЗАПОЧЕТА ГЛОЖЕЊА КОНАЧНО ОКОНЧАЈУ

Шта за вас значи повратак Карађорђевог старијег сина у Србију?

– Наша историја јесте била веома бурна, те су нам поред многобројних славних примера херојстава и државоторних традиција, којима се с разлогом и данас поносимо, нажалост, остали и поједини случајеви неправди. Без потребе да прекрајамо историју, на нама потомцима је задатак да те неправде исправимо и оставимо темељ будућим генерацијама, да се слични догађаји никад не понове. За мене лично, ово је коначно затварање једне трагичне епизоде наше историје, зацељивање старих рана из прошлости… Сведоци смо да се и даље дешава да се потомци свађају и деле због нерешених ствари из давних времена, које се тичу предака. Зато је потребно да се одавно започета гложења коначно окончају и да се сви актери наше прошлости оставе да почивају мирно на страницама историје и у сећању нашег народа, где им је и место.

Јелена С. Спасић