Њ.К.В. Принц Наследник Филип и Њ.К.В. Принцеза Даница присуствовали су јуче свечаној церемонији посвећеној сећању на славно наслеђе „Гвозденог пука“ Војске Краљевине Србије, јуначке вишеструко одликоване јединице из Првог светског рата.
Свечаност је одржана на спомен-комплексу у селу Игриште, близу Куршумлије, поводом 113. годишњице мобилизације Другог пешадијског пука Моравске дивизије „Књаз Михаило“, који је својом неустрашивошћу и храброшћу већ тада понео име „Гвоздени пук“. Скуп је започео поменом за све који су положили животе у борби за слободу Србије.
Њихова Краљевска Височанства су, заједно са представницима Српске православне цркве, Војске Србије, Општине Куршумлија, удружењима бораца и грађана, потомака јунака из овог пука, одали почаст бесмртним ратницима. Принц Наследник је положио венац у име Краљевске породице, у знак сећања на војнике познате по изузетној храбрости, жртви, оданости и непоколебивом родољубљу.
Овом приликом, Њ.К.В. Принц Наследник Филип истакао је значај очувања наслеђа „Гвозденог пука“ и преношења будућим генерацијама вредности патриотизма, јединства и несебичне службе Отаџбини, оличених у примеру сабораца његових предака, Краља Петра I и Краља Александра I. „Као потомак Врховног команданта славне српске војске у Великом рату, регента, а касније и Краља Александра I, имао сам част да у име Краљевске породице Карађорђевић одам почаст див-јунацима наше слободе и њиховим потомцима који чувају њихову славу. Поносан сам што сам први Карађорђевић који је посетио ово величанствено место, на 940 метара надморске висине, где се и данас осећа дух храбрости и жртве.
Њихова дела нас подсећају да се отаџбина не воли речима, већ делима, сваког дана, у сваком тренутку. Стојим пред вама као поносни потомак Врховног команданта, ратног друга ваших славних предака, али понизан пред заоставштином коју су нам оставили. Он их је звао див-јунацима јер њихова дела прелазе људске могућности, а надимак “гвоздени” дао им је непријатељ. Има ли већег признања!
Наше је да се сећамо њихових дела, али и начина на који су живели. Најмање што можемо да урадимо је да учимо децу како се поштује и воли отаџбина, у сваком часу, сваком дану и сваком делу. Слобода коју су крвљу отели од силних, није нешто са чиме се игра, њихов завет нас опомиње. Драги моји Топличани, у том светом делу, рачунам на вас, као што су моји преци увек рачунали. Живела Србија!“
У оквиру званичног програма, ученици из Куршумлије извели су рецитације, а наступили су и Омладинско културно-уметничко друштво „Бата Лачковић“ и хор Гимназије Куршумлија. Потом је уследио обилазак Спомен собе посвећене јунацима Гвозденог пука из Топлице, у којој се налазе фотографије и аутентични предмети из Балканских ратова и Првог светског рата. Споменик и Споме -соба у Игришту подигнути су захваљујући великом ентузијазму Животе Јевремовића, уз подршку његове супруге Наде, који су уложили огроман труд да се створи достојно место сећања на наше претке, јунаке Великог рата.
Овом приликом, вреди подсетити на један историјски моменат: Њ.В. Краљ Александар I управо је у овом крају имао једно од последњих јавних појављивања пре атентата у Марсеју. Он је 9. септембра 1934. године, заједно са Његовом Светошћу блаженопочившим Патријархом Варнавом, у Прокупљу открио Споменик палим Топличанима у ратовима 1912–1918. „Шумадијска Србија, никнувши из Kарађорђевог устанка, створила је својом крвљу и слободну Топлицу. А нова Топлица, достојна постојбина Топлице Милана и Kосанчић Ивана, старог Југ-Богдана и његових девет Југовића, осветлила је образ и себи и својој земљи када је куцнуо судњи час да се и друга неослобођена браћа ослобађају. Њен Други пук, легендарни Гвоздени пук, пронео је њено име далеко и блиставо, то и овом приликом истичем као ваш врховни командант. Све ће то поколењима причати овај споменик. А странцима рећи ће још и то да против сваког завојевања које иде преко националних и етнографских граница, душа народа даје отпор вазда и у свим приликама…“, рекао је Краљ Александар I том приликом, како су тада пренеле новине „Политика“.
Други пешадијски пук Моравске дивизије првог позива „Књаз Михајло”, од педесет пукова, колико је бројала српска војска, једино је он носио почасни назив „Гвоздени пук”. Славно име није добио ни од краља, ни српске Врховне команде већ, сасвим спонтано, од самих српских војника других пукова, а због изузетне храбрости и великих ратничких подвига на бојном пољу крвавог Балкана. А знало се у целој српској војсци, па чак и у окупаторској регименти, да тај пук и по цени великих губитака не одступа са бојног поља без командног наређења.
