Њ.К.В. Принцеза Катарина је са великим задовољством дала детаљан интервју за дневни лист „Политика“, у ком је говорила о добијању ордена Карађорђеве звезде, разним аспектима њеног хуманитарног рада, почецима али и плановима за наренди период, као и поруку Њеног Краљевског Височанства дамама Србије и широм света, јер је интервју објављен на Међународни дан жена..

Текст који је објављен у штампаном издању у броју од 8. марта 2024. године преносимо у целости. Захваљујемо се новинарки, г-ђи Катарини Ђорђевић на великом професионализму и реализацији интервјуа. Чланак је доступан и на сајту „Политике“ на ЛИНКУ

Политика 08.03.2024.

ИНТЕРВЈУ: Принцеза КАТАРИНА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Добијање Ордена Карађорђеве звезде за мене је највећа част

Мој хуманитарни рад почео је пре више од 30 година, са принцезом Иреном од Грчке и њеном фондацијом

Катарина Ђорђевић

Међу бројним заслужним институцијама и појединцима које је председник Александар Вучић ове године одликовао поводом Дана државности нашла се и принцеза Катарина Карађорђевић, која је добила Карађорђеву звезду првог степена за заслуге у области хуманитарног рада и њен допринос нашем народу и земљи.

Помоћ угроженима у Србији је главни фокус активности принцезе Катарине већ више од 30 година, а у разговору за „Политику” она открива своје утиске поводом одликовања које је примила, говори о плановима и активностима у будућем периоду и шаље поруку дамама на Међународни дан жена, који данас обележавамо. А на питање шта Орден Карађорђеве звезде првог степена значи за њу, принцеза Катарина Карађорђевић каже:

„Заиста ми је била велика част да добијем ово високо признање и веома сам захвална председнику Вучићу што је препознао мој труд, као и свима који су ме номиновали ”

Морам да кажем да ово није признање само за мој рад, већ и за сав труд и подршку свих оних дивних људи који већ годинама подржавају моју жељу да помогнем свима којима је помоћ потребна и који разумеју моју потребу да помогнем. Без њихове великодушности и несебичне помоћи, не би било могуће доћи до свих оних чији су животи дирнути и промењени набоље. Сви чланови од бора и симпатизери окупљени у пет канцеларија ’Лајфлајн’ хуманитарне организације, који су свих ових деценија толико пуно допринели нашој заједничкој ствари, запослени у мојој фондацији у Београду, наши пријатељи из дијаспоре и сви наши драги пријатељи из иностранства, који су препознали потребе народа Србије и Републике Српске и великодушно помогли, чланови Краљевског медицинског одбора, Краљевског одбора медицинских сестара… сви су толико помогли и допринели, и свима њима иде део овог признања. Без њих и њихове подршке, то не би било могуће, али и наравно, без мог драгог супруга, престолонаследника Александра, чија ме је љубав према нашем народу и нашој земљи инспирисала и пружила ми прилику да променим животе људи у Србији. Захваљујући њему, Србија је постала и моја отаџбина и народ наше земље има посебно место у мом срцу. Добијање Ордена Карађорђеве звезде за мене је највећа част. Ја настављам моју мисију, јер нема већег остварења од сазнања да сте донели промену набоље у земљи коју волите и у нечијем животу”, каже принцеза Катарина.

Хуманитарном раду посвећени сте већ више деценија како је он почео и ко вас је први подржао?

На овај диван пут извели су ме моји родитељи, који су били велики добротвори и веома сам им захвална јер су ме научили да нема веће радости у животу од радости давања. Оно што је посебно важно јесте да су то урадили сопственим примером када желите да дете нешто научи, није довољно само да му то кажете, потребно је и дато покажете. Тако да сам ја следила њихов пример, а желим да то чине и сви остали. Треба да научимо нашу децу да дају, а не да узимају. Мајке и очеви имају обавезу да буду пример и успоставе традицију давања себе онима којима је потребна помоћ. Мој хуманитарни рад почео је пре много више од 30 година, када сам заједно са принцезом Иреном од Грчке и њеном фондацијом допремала краве у Индију како би тамошња деца имала свеже млеко; такође сам радила на допремању свеже воде у Мјанмар, започевши пројекат ископавања бунара са чистом водом. Нажалост, онда су дошле деведесете и постало је апсолутно неопходно помоћи народу Србије и Републике Српске, јер је ужасни рат почео. Мој супруг је тада још увек важио за државног непријатеља, живели смо у иностранству и нисмо могли да дођемо у Србију, али смо очајнички желели да помогнемо свом народу. Исту жељу смо видели и у српској дијаспори сви су бил и вољни и спремни да помогну. Међутим, постојао је проблем јер нису знали како да пошаљу помоћ, то није било лако због санкција. Стога, да бих ујединила све оне који су желели да помогну, отворила сам прву канцеларију хуманитарне организације „Лајфлајн” У Чикагу и наставила са отварањем других у Њујорку, Торонту, Лондону и Атину. Није било лако у почетку, али сећам се колико смо сви били узбуђени када је прва медицинска опрема коју смо послали у Србију 1993. године стигла у Дечју клинику у Тиршовој…

Рад ваше фондације и канцеларије „Лајфлајн” је, како често истичете, усмерен на помоћ свима којима је она потребна. Да ли постоје неке категорије угрожених којима више помажете?

Ако затреба помоћ, урадићемо шта је у нашој могућности да је и пружимо, не раздвајамо, сви људи су битни за нас. Наравно, немогуће је помоћи свима, када почнете са хуманитарним радом, видите коликом броју људи је ваша помоћ потребна. Морате да направите нека прилагођавања, да видите шта је хитно да се уради одмах, а шта може да мало сачека. Донације чак и најмањој школи или амбуланти у неком удаљеном селу праве разлику. Није важна само величина донације, већ и колико добра она доноси, и што омогућава људима да знају да нису заборављени. Заједно са канцеларијама „Лајфлајна” омогућили смо реновирање многих болница, домова за децу, школа и других установа, испоруке неопходне медицинске опреме, подржавамо образовање деце обезбеђивањем рачунарске опреме за информатичку наставу, клупа, столица и табли за учионице, опремањем школских библиотека књигама и обезбеђивањем школског прибора…

На које пројекте сте посебно поносни?

Веома је тешко издвојити само неке од пројеката, пошто их има баш много, али да почнемо са најновијим. Међу разном медицинском опремом, попут мамографа, ултразвука, инкубатора итд, најзначајнија је била дигитални мобилни мамограф дониран у јуну 2009. године Клиничком центру Ниш, захваљујући великодушности Фондације „Ставрос Ниархос” Од тада до маја 2022. године прегледано је више од 160.000 жена широм Србије и захваљујући раном откривању бројни животи су спасени. Захваљујући великодушности нашег драгог пријатеља Ричарда Јанкова и његове непрофитне организације „Упwард Боунд Yоутх ” у новембру прошле године успели смо да донирамо нови мобилни мамограф УКЦ „Ниш” и тако заменимо стари, а како је министарка здравља, професорка Данице Грујичић недавно истакла, овим новим уређајем већ је прегледано око 2.500 до 3.000 жена. Уз помоћ Фондације „Ставрос Нијархос” у децембру 2023. године отворили смо нову салу за порођаје у Клиници „Народни фронт” у Београду.

Имамо и веома успешну Конференцију српске медицинске дијаспоре, која ће ове године бити одржана од 6. до 8. јуна, четрнаести пут по реду. Медицина је наука која сваким даном остварује нова сазнања и нова достигнућа, а размена знања и искуства у свакој области здравствене заштите од вел иког значаја је за лекаре и, што је најважније, добробит њихових пацијената. Ова конференција, којој се сваке године придружује све више лекара из целог света, омогућава нашим лекарима да размене драгоцена знања, али и да створе пријатељске везе.

У свом хуманитарном раду сусретали сте се са најразличитијим догађајима и упознала са судбинама многих људи. Да ли можете неку од тих прича да поделите са нама?

Сећам се да сам 2008. године добила позив од једног од доктора да се на Дечјој клиници налази девојчица са Косова која има веома тежак облик акутне леукемије и да је у јако тешкој ситуацији, јер се у Србији у то време нису изводиле трансплантације коштане сржи. Позвала сам моје пријатеље у Грчкој и организовала превоз те девојчице до болнице „Аја Софија” у Атини. Пошто је њена коштана срж била специфична, нису могли да јој нађу до н ора и била је на лечењу две године. Када је донор коначно пронађен, њена болест се вратила у најгорем облику. Ситуација је била веома драматична, али нисам могла да дозволим да тај мали анђео умре када је била тако близу и издржала све борбе. Моји пријатељи из САД рекли су да постоји нови лек који је тек почео да се користи у Америци. Отишла сам тамо, позвала директора компаније која производи тај лек и рекла му: „Помозите нам, хоћу овај лек, имамо дете које умире!” Био је изненађен и рекао ми је да то није могуће, лек још увек није регистрован у Европи, а ја сам му рекла „Спаваћу испред ваше канцеларије док ми не дате лек!” Успели смо да га добијемо и лекара који ће се тиме бавити, организовала сам превоз до Атине, лечење је успело, хвала богу, извршена је и трансплантација, и та девојчица је данас прелепа млада жена, која је и завршила факултет у Грчкој.

Које планове имате за наредни период?

Имамо неколико пројеката који ће ускоро бити успешно завршени, као што су реновирање домова за децу и припрема предстојећег Васкршњег пријема… Мој супруг и ја смо се управо вратили из Лондона где је одржан веома успешан добротворни бал, за помоћ дечјим болницама у Србији, али и обележавање 30 година од оснивања .Лајфлајна” у Великој Британији. Као и сваке године, организоваћемо традиционални Базар рукотворина, које праве избеглице и социјално угрожене жене, како бисмо им помогли да издржавају своје породице.

Дамски доручак

Сваке године поводом 8. марта у Белом двору организујете Дамски ручак. Кога најчешће зовете на овај ручак и шта је сврха оваквог окупљања?

„Дамски ручак” у част Међународног дана жена Је традиционална манифестација коју сам започела годинама уназад, када смо дошли у Србију, која је посвећена обележавању доприноса жена друштву и стварању чврстих веза и пријатељстава између истакнутих дама у Србији. Сваке године окупљамо даме високе званичнице из државних органа Србије, супруге високих српских званичника, даме амбасадоре, супруге амбасадора, представнице међународних организација у Србији и друге угледне даме. На крају догађаја, мој супруг, као прави џентлмен, свакој нашој драгој гошћи поклања прелепу ружу.

Шта бисте ове године поручили нашим читатељкама и женама у Србији?

Увек треба да се сетимо колико важну улогу жене имају у друштву. Ми смо одговорне као жене да учинимо свет бољим местом за све, за нашу децу. Ми доприносимо свету радошћу, енергијом и новим идејама, али и међусобно се подржавајући у постизању заједничких циљева. Поносна сам на жене у Србији које ово друштво воде напред. Важно је да радимо заједно, да заједнички учинимо да се све наше жеље остваре. Увек треба да следимо своје жеље и снове, јер својом снагом можемо постићи све. Драге моје даме, баке, мајке, кћерке, молим вас, пазите на себе и на своје ближње, будите здраве, волите живот, будите хумане и наставите да будете најјачи стуб нашег света. Не заборавите да сте ви пример својој деци за њихову будућност. Помозите им да уче од најранијег доба.

ПРИНЦЕЗИН ИНТЕРВЈУ ЗА ПОЛИТИКУ ПОВОДОМ ОДЛИКОВАЊА ОРДЕНОМ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ
ПРИНЦЕЗИН ИНТЕРВЈУ ЗА ПОЛИТИКУ ПОВОДОМ ОДЛИКОВАЊА ОРДЕНОМ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ