У ДВОРСКОЈ ЦРКВИ СВ. АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ СЛУЖЕН ПОМЕН КРАЉУ ПЕТРУ ДРУГОМ

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

У ДВОРСКОЈ ЦРКВИ СВ.
АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ СЛУЖЕН ПОМЕН КРАЉУ ПЕТРУ ДРУГОМ

Њ.К.В Краљ Петар Други непосредно после полагања заклетве 28. марта 1941.
године
Београд, 6. септембар 2005.
– Данас је, на рођендан блаженопочившег Краља Петра II, служен
помен у дворској цркви Светог Андреја Првозваног на Дедињу, у
присуству Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника
Александра II, чланова Саветодавних тела Круне, и представника
Удружења припадника Југословенске војске у отаџбини 1941 – 1945.

Помен је служио отац
Панајотис Каратасиос, који опслужује у капели Теолошког
факултета у Београду уз појање Александра Јовановића, студента
Теолошког факултета.
Након помена присутнима се
обратио Њ.К.В. Престолонаследник Александар II и захвалио се
свима што су данас дошли у цркву заштитника породице
Карађорђевић, са жељом да упале свећу за покој душе његовом оцу,
блаженопочившем Краљу Петру Другом.
”Он је имао само једанаест
година када је његов отац, Краљ Александар убијен у Марсеју. Од
тада његов живот је био тежак али је увек имао пуно љубави у
свом срцу за наш народ. Вест о смрти мог оца затекла ме је у
Немачкој где сам посредством ББЦ- а после три дана чуо да је он
умро. На жалост ја као његов син и породица Карађорђевић
последњи су сазнали ту тужну вест.
Знам да би мој отац волео
да види бољу будућност за нашу земљу и да наш народ не ради
против себе. Он је био одан свом народу и својој отаџбини, Зато
је мој циљ да се земни остаци мог оца врате у отаџбину, на
Опленац, где треба да почивају и надам се да ће то бити и
омогућено током следеће године” – истакао је Престолонаследник
Александар II.
Краљ Петар Други преузео је
краљевску власт 27. марта 1941. године после државног удара.
Након окупације Краљевине Југославије био је приморан да се
заједно са владом најпре повуче у унутрашњост земље, а потом у
пратњи већине чланова владе и високих војних официра крене из
Црне Горе у емиграцију, најпре у Грчку а затим у Палестину и
Египат. За време свог избеглиштва Краљ Петар је обављао редовне
државничке активности и званичне посете савезничким земљама а
био се придружио и снагама британског Краљевског ваздухопловства.

У марту 1945. године Краљ
Петар Други је под притиском савезника, после дужег одбијања,
невољно пристао да обазује трочлано намесништво које је ускоро
мандат за састав владе дало Ј.Б. Титу. У новмебру 1945.
монархија је, одлуком уставотворне скупштине изабране под
притиском комуниста у сасвим недемократским условима, била
незаконито укинута, без референдума. Југославија је проглашена
републиком да би у следећих 45 година остала тоталитарна
једнопартијска држава под апсолутном влашћу комунистичке партије.
Династији Карађорђевић је посебним указом из 1947, одузето
југословеснко држављанство и конфискована целокупна имовина.
Краљ Петар Други, нелегално
детронизован, никада није абдицирао. У изгнанству је најпре
живео у Лондону са својом супругом (грчком Принцезом Александром
са којом се оженио 1944) и сином, Престолонаследником
Александром, рођеним 1945. Последње године живота провео је у
Америци где је заједно са представницима великог броја удружења
чланова некадашње Краљевске војске у Отаџбини и уз подршку
тамошњих Епархија Српске Православне Цркве, настојао да оспори
комунистичку власт у земљи, залажући се за обнову демократске
владавине и рестаурацију монархијског уређења. Објавио је своје
мемоаре на Енглеском језику у Лондону: “А Кинг’с Херитаге”, који
су драгоцено сведочанство о раздобљу његове владавине и у бурном
периоду Другог светског рата. После дуге и тешке болести умро је
у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је уз значајно
присуство Срба из Дијаспоре, у цркви Светог Саве у Либертвилу.
Очекује се да његови посмртни остаци буду пренети у задужбинску
цркву Светог Ђорђа на Опленцу.