У Маузолеју Краљевске породице, цркви Светог Ђорђа на Опленцу, данас је обележена 208. годишњица смрти Врховног Вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа, родоначелника Краљевске династије Карађорђевић. Г. Дарко Спасић и г. Предраг Марковић, чланови Крунског савета, присуствовали су државној церемонији као изасланици Њ.К.В. Престолонаследника Александра.
Помен су служили свештеници из Тополе, након чега је уследила церемонија полагања венаца на гроб оснивача модерне Србије. Како ЊКВ Престолонаследник Александар и ЊКВ Принцеза Катарина, због текућег лечења од рака Њеног Краљевског Височанства у иностранству, нису могли да присуствују, чланови Крунског савета положили су венац у име старешине Краљевског дома, потомка Врховног Вожда.
Поред прeдставника Краљевске породице, пошту су одали и г. Никола Вукелић, Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници Војске Србије, г. Драган Рељић, директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Општине Топола, као и народ који се окупио да ода почаст великом Карађорђу.
„Веома сам срећан што је заоставштина мог претка Карађорђа још увек веома жива и што се његова дела и огроман допринос нашој земљи поштују и данас, 208 година након његове трагичне смрти, као што су се поштовали и у прошлости. Остао је упамћен као велики вођа нашег народа, онај који је ујединио Србе и успео да их поведе у победе које су донеле слободу нашој отаџбини, после вековног ропства.
Слободарски дух је нешто што представља саму срж нашег националног идентитета. Карађорђе није био први који је за време османске владавине покушао да са Србије збаци окове, али је он успео да покрене народ да сва та љубав и тежња према слободи буду усмерени ка јединству и заједничкој борби. Тако су мале „искре слободе“ изазвале пожар, који се проширио нашом земљом и донео остварење дуго очекиванoг снa. Иако су Османлије успеле да угуше устанак и поново поробе Србију, процес коначног ослобођења је био започет, и њега ништа више није могло да угуши. Зато је Карађорђе и данас упамћен као „отац модерне Србије“, како га је и велики Његош нaзвао“, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
После пропасти Првог српског устанка, Карађорђе је са породицом и најистакнутијим војводама прешао у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). После неуспелог покушаја да да убеди руског Цара да уђе у рат против Турске, Карађорђе ступа у контакт са грчком организацијом “Хетерија”, чији је циљ био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. Са намером да покрене заједничку борбу, Карађорђе тајно прелази у Србију. По налогу турског везира и Кнеза Милоша, Карађорђе је убијен у Радовањском Лугу код Смедерева, у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године. Његово тело почива у маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини Краља Петра I.
