Сутра, 17. јула 2026. године, Њ.К.В. Престолонаследник Александар прославиће свој 81. рођендан, као и још један значајни јубилеј – 25 година откако је исправљена вишедеценијска неправда и када се Краљевска породица Србије најзад вратила у своју Отаџбину, где Карађорђевићи једино и припадају.
Његово Краљевско Височанство се захваљује свима који ће са њим поделити радост овог дана, али се сећа и још једне тужне годишњице, трагедије која се догодила баш на његов први рођендан. „За мене рођендани никада нису били толико важни; неки други празници, попут наше крсне славе, увек су ми били значајнији. Рођендан ми је заиста постао важан 2001. године, када смо се вратили кући. Ови дани су увек више били подсетник на дужност коју ми је поверила традиција Карађорђевића и наслеђе мојих предака – да служим народу, чувам наше завештање, трудим се да ојачам народно јединство и радим што је више могуће за добробит Отаџбине.
Без обзира да ли је земља монархија или република, улога Круне као институције се не мери кроз моћ, већ службом. Вођен тим осећајем дужности и инспирисан нашом историјом, увек сам се трудио да своју животну мисију испуњавам достојанствено и посвећено. Тако да су рођендани увек били добра прилика да се осврнем и проценим шта сам остварио, а шта би се могло побољшати. Оно што се никада неће променити јесте идеја која ме води: да служим Србији и нашем народу и да радим на будућности изграђеној на јединству. То је дужност Краљевске породице и пут којим ћу наставити да корачам у служби народа и Отаџбине.“
Преглед активности Престолонаследника Александра и Краљевске породице Србије у претходној години традиционално је документован кратким филмом под називом „25 година у Отаџбини – живот посвећен Србији“. Његово Краљевско Височанство позива све да овај видео премијерно погледају на Јутјуб каналу Краљевске породице, у петак, 17. јула у 11 часова, на линку:
„У години која је иза мене, један од најрадоснијих догађаја било је венчање мог најмлађег сина, Принца Александра, са Принцезом Весном. Са грађанским браком склопљеним у Београду и црквеним венчањем у Севиљи, у Шпанији, окружени родбином и пријатељима, ова прослава није била само важан породични догађај већ и симбол континуитета, наде и будућности Краљевског дома Србије. Догађаји попут овог дају ми снагу да наставим, да гледам у будућност“, рекао је Престолонаследник.
Иако ове године обележавамо четврт века од повратка Краљевске породице у Србију, Краљевски двор је одлучио да се направи филм са активностима само из прошле године, будући да је кратки биографски филм под називом „Стазама краљевског наслеђа“ већ припремљен прошле године, поводом Престолонаследниковог 80. рођендана и наравно доступан је на Јутјуб каналу Краљевске породице.
„Постоји још један веома важан разлог зашто 17. јула не могу да мислим само на свој рођендан. Пре тачно 80 година, 1946. године, на мој први рођендан, у Југославији којом је управљао недемократски, тоталитарни комунистички режим, следбеници ове идеологије, заслепљени мржњом, а након монтираног, стаљинистичког судског процеса, убили су једног од највернијих војника оданих заклетви датој Краљу и Отаџбини, првог герилца поробљене Европе, српског и југословенског официра, армијског ђенерала и начелника Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, Министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом светском рату – Драгољуба Дражу Михаиловића.
Не желећи да поново отварамо старе ране и поделе из Другог светског рата, дужни смо да поштујемо истину и одамо пошту свим жртвама свих екстремних идеологија. А Дража Михаиловић и његови војници били су несумњиво жртве једне од тих идеологија које су донеле велики бол и разарање нашем народу и земљи. Рекао сам да не желим да поново отварам зацељене озледе, али ово је једна од оних још увек отворених рана прошлости које морамо да залечимо. Народ Србије може да крене напред само ако поштујемо једни друге и молимо се за све оне који су изгубили животе.
Иако тешко оклеветан од тоталитарног комунистичког режима после Другог светског рата у Југославији, генерал Михаиловић је добио многа одликовања за допринос савезничкој победи у рату, укључујући Легију заслуга Сједињених Америчких Држава, коју му је постхумно доделио председник Труман 1948. године, као и француски ратни крст oд генерала Шарл де Гола 1943. године. Његово гробно место се ни данас не зна, али сећање живи и живеће док постоји наш народ! Нека је вечна слава и хвала нашем Чичи! Својом борбом против окупатора, сврстао се у ред највећих витезова и бораца за слободу нашег народа“, закључио је Престолонаследник Александар.
Рођенданска жеља Његовог Краљевског Височанства је да имамо више разумевања једни за друге, да као народ имамо више мира и јединства. Да сви заједно имамо мудрости и снаге да њима превазиђемо све тешкоће. Такође, жели просперитет и благостање нашој земљи, уз подсећање да смо као народ током историје много пропатили и да сви заслужујемо мир и стабилност.
