Sutra, 17. jula 2026. godine, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar proslaviće svoj 81. rođendan, kao i još jedan značajni jubilej – 25 godina otkako je ispravljena višedecenijska nepravda i kada se Kraljevska porodica Srbije najzad vratila u svoju Otadžbinu, gde Karađorđevići jedino i pripadaju.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo se zahvaljuje svima koji će sa njim podeliti radost ovog dana, ali se seća i još jedne tužne godišnjice, tragedije koja se dogodila baš na njegov prvi rođendan. „Za mene rođendani nikada nisu bili toliko važni; neki drugi praznici, poput naše krsne slave, uvek su mi bili značajniji. Rođendan mi je zaista postao važan 2001. godine, kada smo se vratili kući. Ovi dani su uvek više bili podsetnik na dužnost koju mi je poverila tradicija Karađorđevića i nasleđe mojih predaka – da služim narodu, čuvam naše zaveštanje, trudim se da ojačam narodno jedinstvo i radim što je više moguće za dobrobit Otadžbine.
Bez obzira da li je zemlja monarhija ili republika, uloga Krune kao institucije se ne meri kroz moć, već službom. Vođen tim osećajem dužnosti i inspirisan našom istorijom, uvek sam se trudio da svoju životnu misiju ispunjavam dostojanstveno i posvećeno. Tako da su rođendani uvek bili dobra prilika da se osvrnem i procenim šta sam ostvario, a šta bi se moglo poboljšati. Ono što se nikada neće promeniti jeste ideja koja me vodi: da služim Srbiji i našem narodu i da radim na budućnosti izgrađenoj na jedinstvu. To je dužnost Kraljevske porodice i put kojim ću nastaviti da koračam u službi naroda i Otadžbine.“
Pregled aktivnosti Prestolonaslednika Aleksandra i Kraljevske porodice Srbije u prethodnoj godini tradicionalno je dokumentovan kratkim filmom pod nazivom „25 godina u Otadžbini – život posvećen Srbiji“. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo poziva sve da ovaj video premijerno pogledaju na Jutjub kanalu Kraljevske porodice, u petak, 17. jula u 11 časova, na linku:
„U godini koja je iza mene, jedan od najradosnijih događaja bilo je venčanje mog najmlađeg sina, Princa Aleksandra, sa Princezom Vesnom. Sa građanskim brakom sklopljenim u Beogradu i crkvenim venčanjem u Sevilji, u Španiji, okruženi rodbinom i prijateljima, ova proslava nije bila samo važan porodični događaj već i simbol kontinuiteta, nade i budućnosti Kraljevskog doma Srbije. Događaji poput ovog daju mi snagu da nastavim, da gledam u budućnost“, rekao je Prestolonaslednik.
Iako ove godine obeležavamo četvrt veka od povratka Kraljevske porodice u Srbiju, Kraljevski dvor je odlučio da se napravi film sa aktivnostima samo iz prošle godine, budući da je kratki biografski film pod nazivom „Stazama kraljevskog nasleđa“ već pripremljen prošle godine, povodom Prestolonaslednikovog 80. rođendana i naravno dostupan je na Jutjub kanalu Kraljevske porodice.
„Postoji još jedan veoma važan razlog zašto 17. jula ne mogu da mislim samo na svoj rođendan. Pre tačno 80 godina, 1946. godine, na moj prvi rođendan, u Jugoslaviji kojom je upravljao nedemokratski, totalitarni komunistički režim, sledbenici ove ideologije, zaslepljeni mržnjom, a nakon montiranog, staljinističkog sudskog procesa, ubili su jednog od najvernijih vojnika odanih zakletvi datoj Kralju i Otadžbini, prvog gerilca porobljene Evrope, srpskog i jugoslovenskog oficira, armijskog đenerala i načelnika Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu – Dragoljuba Dražu Mihailovića.
Ne želeći da ponovo otvaramo stare rane i podele iz Drugog svetskog rata, dužni smo da poštujemo istinu i odamo poštu svim žrtvama svih ekstremnih ideologija. A Draža Mihailović i njegovi vojnici bili su nesumnjivo žrtve jedne od tih ideologija koje su donele veliki bol i razaranje našem narodu i zemlji. Rekao sam da ne želim da ponovo otvaram zaceljene ozlede, ali ovo je jedna od onih još uvek otvorenih rana prošlosti koje moramo da zalečimo. Narod Srbije može da krene napred samo ako poštujemo jedni druge i molimo se za sve one koji su izgubili živote.
Iako teško oklevetan od totalitarnog komunističkog režima posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, general Mihailović je dobio mnoga odlikovanja za doprinos savezničkoj pobedi u ratu, uključujući Legiju zasluga Sjedinjenih Američkih Država, koju mu je posthumno dodelio predsednik Truman 1948. godine, kao i francuski ratni krst od generala Šarl de Gola 1943. godine. Njegovo grobno mesto se ni danas ne zna, ali sećanje živi i živeće dok postoji naš narod! Neka je večna slava i hvala našem Čiči! Svojom borbom protiv okupatora, svrstao se u red najvećih vitezova i boraca za slobodu našeg naroda“, zaključio je Prestolonaslednik Aleksandar.
Rođendanska želja Njegovog Kraljevskog Visočanstva je da imamo više razumevanja jedni za druge, da kao narod imamo više mira i jedinstva. Da svi zajedno imamo mudrosti i snage da njima prevaziđemo sve teškoće. Takođe, želi prosperitet i blagostanje našoj zemlji, uz podsećanje da smo kao narod tokom istorije mnogo propatili i da svi zaslužujemo mir i stabilnost.
