Александар Карађорђевић рођен је 17. јула 1945. у хотелу Клериџис у Лондону као прво (и једино) дете  југословенског Краља Петра II и Принцезе Александре од Грчке и Данске. Тадашњи британски премијер Винстон Черчил прогласио је апартман 212 територијом Краљевине Југославије, тако да је одмах по рођењу Александар постао наследник престола, јер је Краљ Петар II био Краљ Југославије у том тренутку.

Његов отац, веома млади Краљ, напустио је Југославију у априлу 1941, заједно са југословенском владом у избеглиштву, и на крају, заједно са владом, стигао у Лондон. Краљ Петар II оженио се у Лондону 1944. Принцезом Александром од Грчке и Данске, ћерком грчког Краља Александра и Аспазије Манос.

Корени Престолонаследника Александра су краљевски и по очевој и по мајчиној линији. Име је добио по свом деди, Краљу Александру I Карађорђевићу од Југославије, а тако се звао и његов деда по мајци Краљ Александар од Грчке. Његова баба по оцу била је Краљица Марија, румунска Принцеза, ћерка Краља Фердинанда од Румуније и Краљице Марије која је била британска Принцеза (унука Краљице Викторије).

Александра је у вестминстерској Опатији крстио Патријарх Гаврило, кум му је био британски Краљ Џорџ VI, а кума његова ћерка тадашња Принцеза Елизабета, данас Њ.В. Краљица Елизабета II.

Александар II школовао се на Ле РозејуШвајцарска, Војној академији Калвер Индијана, САД, Гордонстон, Шкотска, и Милфилду, Енглеска. Затим се уписао на Краљевску Војну академију у Великој Британији. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16./5. пуку Краљевских копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Престолонаследник Александар посветио се међународној пословној каријери.

После смрти свога оца 1970. године, Престолонаследник је одлучио да у том тренутку не користи титулу Краља за коју је веровао да не представља много док је у егзилу. У исто време, јасно је ставио до знања да се не одриче титуле нити династичких права на трон.

Престолонаследник Александар са супругом Принцезом Катарином и синовима Петром, Филипом и Александром од 2001. године живи у Краљевском двору у Београду.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар је јула ове године организовао тродневну прославу свог 70. рођендана, којој су присуствовали чланови породице, пријатељи и највиши представници европских краљевских породица.

За овај број магазина ЦорД обавили смо ексклузиван разговор са Престолонаследником Александром.

Сваки човек у младости има неки животни план, чак и принчеви. Недавно сте прославили 70. рођендан. Која од ваших младалачких очекивања су и даље присутна, и како сте се осећали док сте примали рођенданске честитке од блиских пријатеља и уважених гостију?

– Седамдесет је само број. Било је тако лепо примати рођенданске честитке из целог света. Сви су били веома фини.

Прославили сте рођендан окружени најистакнутијим представницима европских краљевских породица. Шта то говори о угледу српске краљевске породице?

– Било је дивно што су моји рођаци дошли да ми честитају рођендан, био сам веома дирнут. Моја супруга и ја смо веома срећни и радосни што имамо веома добре односе са толико људи широм света. Увек се трудимо да останемо у контакту са својим пријатељима у иностранству и да присуствујемо многобројним догађајима.

Ваша животна прича је више него занимљива. Од изгнанства до краљевског дочека у срцу Београда, од непризнавања до борбе за основна права… Шта је на вас оставило најјачи утисак?

– Мој најјачи утисак је колико су наши људи добри. Где год да одемо, свуда смо примљени веома лепо, широм наше земље.

Да ли планирате да од своје животне приче направите аутобиографију?

– Размишљао сам о томе, и вероватно ћу се тиме и позабавити у неком тренутку.

Како бисте описали однос српске државе према вама?

– Учтив, али далеко више могло би да се уради у интересу Србије и наших грађана. Свако би могао имати користи од добрих и здравих односа. Треба побољшати нашу комуникацију и пријатељство. То ће побољшати имиџ Србије, што је веома важно. На жалост, постоје политичари који нису упознати са уставним монархијама у Европској Унији и шире. Када Србија постане чланица Европске Уније, ти политичари мораће да сарађују са уставним монархијама у Европској Унији. Треба рећи да су уставне монархије веома развијена и успешна друштва. Такође је веома важно успостављати и развијати пријатељске односе са монархијама са средњег истока и другима.