Краљевска породица је данас обележила дан рођења Краља Петра II од Југославије, који је рођен пре 92 године, 6. септембра 1923. Краљ Петар био је насјтарији син Њихових Величанства Краља Александра I и Краљице Марије (која је била румунска принцеза).

Кумови на крштењу били су му Његово Величанство енглески Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета (касније Краљица мајка Велике Британије). После основног образовања које је стекао на Двору, играјући се са браћом и рођацима, похађао је школу Сандроид у Уједињеном Крајевству, из које се вратио после атентата на свога оца Краља Александра I у Марсељу, 1934. године. Престолонаследник Петар је у том тренутку имао само 11 година.

Тада је млади Краљ изгубио не само свога оца, него и своје детињство. Вратио се у београд као Краљ Петар II од Југославије. Још увек је био малолетан, па је формирано намесништво на челу са његовим стрицем Кнезом намесником Павлом од Југославије и још двојицом чланова.

27. марта 1941. народ је изашао на улице протествујући против потписивања Трипартитног пакта. Широм Југославије, а нарочито међу Србима, сврставање уз нацистичку Немачку и Хитлера сматрало се издајом. Уз подршку Ваздухопловства, Краљ Петар II преузео је краљевске дужности, иако још није напунио 18 година и постао пунолетан. Кнез намесник Павле протеран је у Кенију са својом породицом где је остао до краја рата, а млади Краљ Петар дошао је на чело државе која ће се убрзо распасти под спољним и унутрашњим притисцима, а Други светски рат се убрзано приближавао. Комунисти ће касније прослављати овај дан, али се из недавно пронађеног документарног филма јасно види да су у ствари храбри, обични људи изашли на улице, кличући Краљу Петру и носећи његове слике. Тога дана када је Југославија убола Хитлера прстом у око, Сер Винстон Черчил је изјавио да је „Југославија пронашла своју душу“.

27.априла 1941, Хитлер је бомбардовао Београд. Погинуле су десетине хиљада људи. Током следеће две недеље Југославија је распарчана од стране Немачке и њених савезника. По савету Владе и најутицајнијих јавних личности, од Краља Петра је захтевано да води земљу из иностранства. У иностранству, он ће успоставити контакт са Савезницима и тражити њихову помоћ. Да је остао у земљи, Немци би га ухапсили. Краљ Петар II одлучио је тешка срца да напусти Двор у Београду – једини Краљевски двор који је био бомбардован током Другог светског рата, и да оде у Лондон преко Атине, Јерусалима и Каира. Дочекан је као херој чија су се земља и народ усудили да се супротставе нацистичкој Немачкој и Хитлеру. Чак и данас веома су жива сећања на његове састанке са Черчилом или обраћање америчком Конгресу.

Краљ Петар II умро је у прогонству у Сједињеним Америчким Државама 1970. године од туге за домовином. Краљ Петар II се вратио кући 26. маја 2013. године када су га дочекали чланови породице, председник Србије, премијер, српска Црква и српски народ и када му је организована државна сахрана у Краљевском маузолеју на Опленцу.

Краљ Петар II био је веома млади Краљ. Био је дечак када му је убијен отац а земља гурнута у превирања. Као тако млад, сасвим је нормално да није имао политичког искуства, поготово у време када се читава Европа распадала и тонула у рат. Свој народ и своју земљу увек је волео више од било чега другог. Увек је сањао да се врати кући. Тај сан на жалост није досањао ни он а ни његова супруга Краљица Александра од Југославије (некадашња Принцеза од Грчке и Данске). Али сан се остварио њиховом јединцу Престолонаследнику Александру, рођеном 1945. године у Лондону, на привремено проглашеној југословенској територији и његовој породици који су се у Београд вратили 2001. године где и сада живе.

Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, и унуци Краља Петра Принчеви Петар, Филип и Александар изражавају најдубљу захвалност свима који су се сетили рођендана Краља Петра.