Промоција књиге „Дворски комплекс на Дедињу”

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина заједно са Њ.Е. г-дином Братиславом Петковићем, министром културе и информисања, г-дином Драгољубом Којчићем, директором Завода за уџбенике и г-дином Душаном Бабцем директором Фонда Краљевски двор представили су монографију „Дворски комплекс на Дедињу” у издању Завода за уџбенике. 

Представљању у Краљевском Двору присуствовало је много угледних званица, међу којима су били Његово Преосвештенство Владика хвостански Г. Атанасије, г-дин Драгомир Ацовић, председавајући Крунског савета, чланови Крунског савета проф. др Драгољуб Кавран и г-дин Предраг Марковић, чланови Крунског кабинета г-дин Ђорђе Ђуришић и г-дин Ђурђе Нинковић, г-дин Владимир Божовић, државни секретар у министарству унутрашњих послова, г-дин Владимир Цвијан, народни посланик, Њ.Е. г-дин Владимир Чушев, амбасадор Белорусије, Њ.Е. г-ђа Нафсика Кроусти, амбасадор Кипра, Њ.Е. г-дин Абделах Загоур, амбасадор Марока, Њ.Е. г-дин Маџид Хамлуи, амбасадор Туниса, и многи други уважени гости. 

Монографија „Дворски комплекс на Дедињу“ приказују настанак и архитектуру дворских палата на Дедињу, обликовање уметничке збирке и капелу св. Андреја Првозваног и дворски комплекс као позорницу многобројних историјских догађаја. Књига је илустрована великим бројем фотографија екстеријера и ентеријера дедињских дворова, као и приказа богатства уметничке збирке која се налази у палатама. Она представља резултат дугогодишњих истраживања и жеље да се овај јединствени споменик културе приближи јавности. 

Први сегмент књиге под насловом „Неми сведок епохе” описује историјске околности и значај објекта у политичком и историјском смислу, представљајући га као позорницу важних историјских догађаја, и место посета важних историјских личности из света политике, од настанка до данас. На тај начин указује се на функцију објеката која, упркос различитим историјским околностима, остаје дуги низ деценија непромењена.

Други део под насловом „Архитектура Дворског комплекса”, ауторке Тијане Борић открива првобитне идеје о градњи и изгледу Дворског комплекса, стилске утицаје и карактеристике архитектонског обликовања Краљевског и Белог Двора, као и њихов концепт просторног уређења који је подређен функцији објеката. Указујући на жеље поручилаца открива се и детаљан архитектонски изглед палата истичући архитекте према чијим идејама настају здања, као и концепт уређења парковског простора са павиљонима, низом тераса и скулпторалним представама најзначајнијих југословенских скулптора.

Део књиге који носи наслов „Уметничка збирка” ауторки Јелене Тодоровић и Биљане Црвенковић указује на начин формирања јединствене уметничке колекције која се налази у оквиру палата Дворског комплекса. Истичући репрезентативност у начину одабира предмета, указује се на слојеве уметничке збирке, као и промене које је трпела током готово осам деценија, посебно у време ратова и разарања. Ауторке дају и кратак преглед појединих уметничких дела са описима и историјатом.

Последњи део књиге односи се на изградњу и уређење придворне капеле Св. Андреја Првозваног, ауторке Ане Радовановић. Дајући детаљан опис како архитектуре, живописа и мобилијара, ауторка указује и на значајне уметнике и архитекте на основу чијих пројеката настаје капела. Посебна пажња посвећена је реликвијама које су се до Другог светског рата чувале у овом објекту Дворског комплекса. 

Аутори текстова су : Душан Бабац, Тијана Борић, Јелена Тодоровић, Ана Радовановић и Биљана Црвенковић. Уредник и одговорни уредник је Слободан Г. Марковић, за издавача уредник је Милољуб Албијанић, ликовни уредник Тијана Ранчић, графички уредник Александар Радовановић. Дизајн и прелом књиге радио је Бојан Ћуковић и студио ДТП ентер.