Јуче, 21. септембра 2024. навршило се тачно 120 година од историјског догађаја који се одиграо 1904. године, крунисања Њ.В. Краља Петра I. Југословенска кинотека организовала је премијеру дигитално рестаурисаног филма о крунисању као и пригодну изложбу, којој су присуствовали Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Њ.К.В. Принцеза Катарина.
„На данашњи дан пре тачно 120 година, у Саборној цркви у Београду крунисан је мој прадеда Краљ Петар I Карађорђевић, један од највољенијих владара нашег народа. Од ступања на престо, мој предак се суочио са великим изазовима, како на спољнополитичком тако и унутрашњем плану. Борио се са њима како је најбоље умео, али увек остајући искрен и чистог срца. Из богатог завештања његове владавине, посебно се истичу увођење и јачање политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција у политици и у свакодневном животу Србије. Наравно, не смемо заборавити донету слободу, непокорност завојевачима и неправди, и пре свега државотворност. Његов допринос нашем народу и Отаџбини, заоставштина његовог времена, живе и данас, на шта сви треба да будемо поносни и да се са љубављу и поштовањем сећамо великог владара“, изјавио је Њ.К.В. Престолонаследник Александар поводом великог јубилеја. Захвалио је Југословенској кинотеци што с великом преданошћу чува овај историјски тренутак и додао да је народ Србије срећан што има овакво културно благо, какво је филм „Крунисање Краља Петра“.
Догађају у згради Југословенске кинотеке присуствовали су и Њ.Е. Никола Селаковић, министар културе Србије, Њ.Е. Лука Гори, амбасадор Италије у Србији, г. Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, г. Александар Ердељановић, заменик директора за филмско-архивску делатност Југословенске кинотеке, чланови Саветодавних тела Круне, као и други угледни гости из света уметности, културе и јавног живота Србије.
На изложби су приказане бројне историјске фотографије са овог важног догађаја. Краљевски Двор је са великим задовољством помогао Југословенској кинотеци у обезбеђивању материјала за изложбу.
О Крунисању Краља Петра Првог
Након Мајског преврата 1903. године и краја династије Обреновића, на престо Србије је враћена династија Карађорђевић. Краљ Петар I. се из Женеве вратио у Београд јуна исте године, после чега је положио краљевску заклетву на преправљени Устав Србије из 1888. године. Крунисање је планирано за наредну 1904. годину, тако да је било довољно времена да се припреми прикладан програм свечаности.
Предвиђена је и израда Краљевских инсигнија, које Србија у том тренутку није имала. За избор инсигнија основан је Главни одбор, на челу са архитектом, Михаилом Валтровићем, директором Народног музеја, професором Велике школе и једним од најпознатијих домаћих уметника, који се од 1871. до 1884. године бавио истраживањем српске средњовековне уметности.
Валтровић је за круну предложио пет нацрта, а Краљ Петар је одабрао мотив двоглавих орлова. Круна Краља Петра I Карађорђевића изливена је од бронзе са ручке Карађорђевог топа, заплењеног од Турака у Првом српском устанку. Осим бронзе, круна има позлату, емајл и синтетичко драго камење. Овакав вид израде најважнијег симбола краљевске власти, јединствен у свету, извршен је по изричитом захтеву Његовог Величанства, који је био познат као веома скроман човек који није желео да се на његово крунисање троше баснословне своте новца, а и због симболике коју у себи носи топ којим је деда Краља Петра Првог, Врховни Вожд Карађорђе, извојевао слободу српског народа и ударио темеље модерне српске државе.
За секретара Главног одбора изабран је генерал Сава Грујић, тадашњи председник Министарског савета, који је био одличан познавалац историје српске артиљерије. Он је од експоната за будући Војни музеј, одабрао петофунтовни „абуз”, на коме стајао натпис на српском који сведочи да је изливен, односно преправљен 1812. године у Београду, за време владе Карађорђа. На истом топу стоји и натпис на арапском, који сведочи о његовом турском пореклу. С цеви је одсечена десна ручица која је имала облик „делфина”. Круна је израђена у радионици браће Андреа и Жака Фализа из Париз, по нацрту Михаила Валтровића, завршена је 29. августа 1904. година, а затим је послата „Оријент експресом“. Освештана је дан пре крунисања у Саборној цркви у Београду.
Крунисање је обављено 21. септембра 1904. године. Овај догађај, сутрашњу параду на Бањици и сцене из других места, као што су манастири Жича и Студеница, градови Краљево, Нови Пазар, Цетиње, Андријевица, Шибеник и Задар), посетили су и забележили британски сниматељ Френк Сторм Мотерш (енгл. Frank Storm Motershow) и организатор снимања Арнолд Мјур Вилсон (енгл. Arnold Muir Wilson).
„Крунисање краља Петра I Карађорђевића и Путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију“ је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, a филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један. Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму.
