Иван Радовић, Вршац 1894-1973
уље на платну,
димензије: 98 x 79 цм,
око 1934.
инв. бр. 229/01,
Бели двор
уље на платну,
димензије: 98 x 79 цм,
око 1934.
инв. бр. 229/01,
Бели двор
Слика Ивана Радовића Портрет Њ.К.В. Кнегиње Олге од Југославије, супруге Њ. К. В. Кнеза Павла од Југославије, припада кругу дела за које није сачувана документација о набавци или поруџбини. Дело је затечено у збирци, са већим оштећењима на средини слике. Такође, необично је да се дело први пут помиње у инвентарима тек 1981. године и то као „затечена слика без рама“.
Иако је Бели двор био резиденција Њ.К.В. Кнеза Павла и Кнегиње Олге не може се са сигурношћу тврдити да је портрет наручен управо за овај репрезентативни простор. Осим тога, није могуће утврдити када је портрет наручен, будући да Кнегиња Олга није приказана ни са једним атрибутом који би је означио као супругу Њ.К.В. Кнеза Регента Павла од Југославије.
По свим својим одликама Радовићев портрет је представа елегантне младе племкиње из 30- их година прошлог века. У питању је репрезентативни али не и званични портрет кнегиње. Она је насликана како седи, поносног аристократског држања, руку благо спојених у крилу и главе окренуте ка посматрачу. Посебна снага портрета налази се у продорном погледу кнегиње Олге који нам она јасно упућује. Овакав приказ говори не само о снази њене личности већ много више о јасној свести сопственог положаја у друштву. Попут многих портретиста свога времена Иван Радовић представља кнегињу у свечаној вечерњој хаљини која својом елеганцијом и једноставношћу говори о рафинману њеног носиоца и колоритом се уклапа у саму фигуру племкиње. Дизајн хаљине и њена фризура могу датирати портрет у 30-те године XX века. Загаситно браон нијансу њене косе Радовић понавља у колориту хаљине и прозирног вела који овлаш прекрива њене руке и рамена. Исто колористичко понављање видљиво је у боји њене пути и белог цвета, јединог украса Олгине хаљине, као и у плавозеленој нијанси кнегињиних очију која се са варијацијама понавља на једноставној монохромној позадини портрета. На тај начин Радовић је добио једну веома компактну, колористички заокружену целину и самим тим веома визуелно упечатљив портрет.
Иван Радовић (1894-1973) је рођен у Вршцу. Академију ликовних уметности завршава у Будимпешти 1919. године у класи професора Иштвана Ретија. Путовања у Праг, Париз, Венецију и Беч су имала великог значаја за његово уметничко усавршавање. Године 1922. Радовић учествује на В југословенској изложби у Београду, док прву самосталну изложбу приређује у Београду 1925. Од 1926. године Радовић је члан уметничке групе „Облик“. Као професор на Уметничкој школи у Београду ради од 1932-1940. године. У послератним годинама постаје члан УЛУС-а, а 1954. Године постаје члан групе „Шесторица“. Године 1971. постаје дописни члан САНУ.
