Њ.К.В. Принцеза Катарина, у ексклузивном интервјуу за „Ауторити“ магазин из Сједињених Америчких држава, говорила је о хуманитарним активностима и њеном преданом раду на добробити народа наше земље, као и о њеним искуствима у вођењу велике хуманитарне организације.
Текст, који је објављен на сајту Ауторити магазина, преносимо у целости.
Филантропија великог утицаја: Принцеза Катарина Карађорђевић од Србије, покровитељ Хуманитарне организације Лајфлајн Њујорк, о томе како оставити трајно наслеђе са успешном и ефикасном непрофитном организацијом
Интервју припремила Карен Мангиа
Одредите приоритете – када почнете са хуманитарним радом, видећете колико је велики број људи којима је потребна ваша помоћ. Потрудићете се да им свима помогнете, али морате и да направите нека прилагођавања, да видите шта је хитно да се уради одмах, а шта може мало да сачека. Али, увек направите добар распоред за себе, тако да када дође време за оне отворене ставке које чекају, не заборавите на њих.
За некога ко жели да одвоји новац за оснивање добротворне фондације или фонда, шта је потребно да би се осигурало да ваши ресурси имају утицај и буду заиста ефикасни? У овој серији интервјуа, под називом „Како створити хуманитарну организацију која оставља трајно наслеђе“, посећујемо осниваче добротворних фондација и непрофитних организација, да бисмо разговарали о корацима које су предузели да би постигли одрживи успех.
У оквиру овог серијала имала сам задовољство да интервјуишем Њено Краљевско Височанство Принцезу Катарину Карађорђевић од Србије.
Њ.К.В. Принцеза Катарина рођена је у Атини (Грчка), 13. новембра 1943. године, и удата је за Њ.К.В. Престолонаследника Александра од Србије, јединог сина и наследника Њ.В. Краља Петра II, последњег монарха бивше Југославије.
Принцеза Катарина је свој живот посветила помагању другима, њене добротворне активности су бројне, посебно од времена сукоба у бившој Југославији. Њено Краљевско Височанство доноси преко потребну помоћ, посебно деци, старима и свима онима којима је то потребно, без обзира на веру или етничко порекло.
Принцеза Катарина је покровитељ неколико хуманитарних организација, укључујући Хуманитарну организацију Лајфлајн, више од 25 година, са канцеларијама у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини. Почетком августа 2001. године, када се Краљевска породица коначно вратила у Србију, после деценија нежељеног изгнанства, у Београду је основана Фондација Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине са циљем да настави и повећа хуманитарне активности.
Хвала вам што сте одвојили време да са нама разговарате на тему „шта је најважније“. Наши читаоци би желели да вас мало боље упознају. Можете ли нам, молим вас, рећи о једном или два животна искуства која су највише обликовала оно што сте данас?
Желим да вам захвалим на овој прилици да дам интервју за ваш часопис и да ваше читаоце упознам са радом свих дивних људи који су ми тако великодушно помогли и подржали ме у испуњавању моје животне мисије, помагања и старања о другима. Сав наш досадашњи рад био је могућ само уз велику помоћ и посвећеност пријатеља Хуманитарне организације Лајфлајн и моје Фондације у Београду,
Прво искуство које бих желела да поделим са вама су моји родитељи, они су ме инспирисали и подстакли на ово животно путовање, били су велики хуманитарци и филантропи у Грчкој. У том раном узрасту научили су ме да нема веће радости у животу од радости давања и то су ми показали сопственим примером. Веома сам им захвална, волела бих да сви родитељи дају такав пример својој деци. Видела сам да су моји родитељи били најсрећнији када су учинили нешто добро за друге, и могу рећи да нема већег задовољства од сазнања да сте унели бољитак у нечији живот, да сте га променили на боље. И нема веће награде од искреног осмеха и захвалности на лицу особе којој сте помогли.
Друга важна тачка у мом животу, када сам добила још више инспирације, била је када сам упознала и удала се за мог супруга Престолонаследника Александра. Он је и мој Краљ, и ја га изузетно поштујем и дивим му се. Сусрет с њим био је одговор на моје молитве. Видевши велику љубав коју гаји према својм народу, то ме је инспирисало да фокус хуманитарних активности усмерим и на народ ком се обоје дивимо и ког изузетно поштујемо, наш народ, у који сам се одмах заљубила. Захвална сам му што ми је дао прилику да помогнем нашим људима. И мој супруг је од малих ногу научио да увек помаже свом народу, настављајући рад својих родитеља, баке и деде, свих својих предака. Желела сам да му се придружим у тој мисији. Наша је дужност да увек будемо ту за народ Србије и Републике Српске. А народ зна шта осећамо према њима и узвраћа нам љубав.
Ви сте успешан лидер. Које три карактерне особине мислите да су највише допринеле вашем успеху? Волели бисмо да чујемо неколико прича или примера.
Рекла бих – одлучност, упорност и најважније – љубав. Без љубави и саосећања према другима немамо ништа. А друге црте карактера су важне да бисте остварили своју мисију, и да вас не би ометале препреке које долазе на путу. Јер препреке, као и у сваком другом аспекту живота, долазе и пролазе, а ми морамо да наставимо.
Даћу вам пример од пре скоро 30 година. Србија је 1993. године, током страшног и непотребног сукоба, већ била под међународним санкцијама и ембаргом, против чега сам снажно дигла глас, обраћајући се свим сталним чланицама Уједињених нација. Тада сам била шокирана чињеницом да помоћ није распоређена подједнако на све, већ се делила само некима. Сећам се да сам показивала фотографије беба чланицама УН и питала их: „Можете ли да кажете која је вере ових беба на фотографији? Ако не можете, зашто онда раздвајате помоћ коју шаљете!”
У то време мој супруг је још увек важио за државног непријатеља, живели смо у иностранству и очајнички смо желели да помогнемо свом народу. Није било лако, али смо нашли начин да извршимо прву испоруку у Србију – изоловане стерилне собе за хематолошке пацијенте. То је урађено уз велику помоћ и подршку проф. др Иде Јовановић, која је данас, заједно са другим истакнутим и угледним лекарима и професорима, део Краљевског медицинског одбора, тима цењених стручњака који подржавају мој рад, дајући ми савете непроцењиве вредности, на чему сам свима њима веома захвална. Веома сам срећна што су те, али и многе друге донације стигле у Србију и Републику Српску током страшног рата, без обзира на многе препреке и тешкоће. Као што ја волим да кажем – кад има воље, има и начина.
Можда је још један леп пример новијег датума, када смо супруг и ја коначно дошли у Србију. Обновили смо традицију Краљевске породице – даривање деце без родитељског старања, деце са инвалидитетом и социјално угрожене деце за Божић и Ускрс. Доносимо им радост и дух празника дајући им поклоне за два највећа хришћанска празника. У годинама пре пандемије Ковида 19 увек смо имали велике пријеме за децу у Белом Двору, где смо могли лично да уручимо поклоне и уживамо у њиховом смеху и срећи. На једном од тих пријема било је двоје сирочади, брат и сестра, који су раздвојени током рата 1990-их и нису се видели неколико година. Срели су се у Белом Двору у Београду и истог тренутка сам позвала надлежне да одмах организују да ово двоје деце још истог дана буду смештени у исто сиротиште. Оставити их да чекају још неколико дана није била опција. И то је било решено, брат и сестра су поново били заједно.
Које је најзанимљивије сазнање које сте стекли откако сте почели да водите вашу организацију?
Није то неко велико откриће, већ потврда нечега што сам одавно знала, а то је – има заиста много добрих и љубазних људи на свету, који су несебични и вољни да помогну другима, али могу да буду обесхрабрени ако су сами, осећају се као да је њихов допринос само мала кап воде у великом океану, која не може да има већи утицај.
Међутим, када су уједињени, када раде заједно за веће добро, виде да њихов допринос није ни мали ни безначајан, већ да прави велику разлику. И тада су још више мотивисани да наставе. То је нешто што сам видела код српске дијаспоре током рата у бившој Југославији 1990-их – сви су били вољни и спремни да помогну, али нису знали како да пошаљу помоћ. Зато сам отворила прву канцеларију Хуманитарне организације Лајфлајн у Чикагу и наставила са отварањем других у Њујорку, Торонту, Лондону и Атини. И наравно, основала моју Фондацију у Београду, када је то постало могуће и када смо дошли у нашу земљу, 2001. године.
Удруживањем и стварањем велике мреже помоћи можемо да учинимо много. То је важна порука за све.
Можете ли нашим читаоцима рећи више о томе како ви или ваша организација намеравате да остварите значајан друштвени утицај?
Наставићемо нашу мисију јер има толико људи којима је потребна наша помоћ и подршка. А и резултати које смо већ остварили су већ направили значајан допринос.
Активности Хуманитарне организације Лајфлајн и моје Фондације у Београду углавном су усмерене на три сектора – здравство, социјалну заштиту и образовање.
– Приоритети у здравству су обезбеђивање неопходне медицинске опреме и реновирање болница, као и медицинска едукација лекара у Србији. До сада су завршени различити пројекти, често усмерени на најугроженије становништво. У годинама иза нас, поносна сам што је сваки град у Србији добио донацију за своју болницу или дом здравља. Од највећег клиничког центра до најмање амбуланте у селу на крају неког пута, не правимо поделу, сви они којима је потребна наша помоћ и подршка су их добили и добијаће их и убудуће. Јер циљ здравствених установа – спасавање живота и очување здравља пацијената је најплеменитији циљ и свима који раде на томе потребна је свака могућа помоћ.
У области медицинског образовања, Фондација је организовала седамнаест великих међународних медицинских конференција и програма обуке лекара у Србији и иностранству. Захваљујући активностима Фондације и сарадњи са разним хуманитарним организацијама и фондацијама из иностранства, као што је Фондација Ставрос Ниархос, неколико грантова је обезбедило средства за додатно усавршавање и даље медицинско образовање за многе лекаре из Србије, који су упућени на усавршавање у иностранство. Медицина је наука која сваким даном има нова сазнања и нова достигнућа, а размена знања и искустава у свакој области здравствене заштите је од великог значаја за лекаре и, што је најважније, добробит њихових пацијената. Управо недавно смо имали веома успешну 12. Конференцију српске медицинску дијаспоре, а са нестрпљењем очекујемо 13. која ће се одржати следеће године, од 15. до 17. јуна 2023. године.
– У социјалном сектору, кроз годишње манифестације које организује Фондација, неколико осетљивих група, као што су деца без родитељског старања, деца са сметњама у развоју, угрожена деца и адолесценти, као и избеглице, стари, особе са потешкоћама у интелектуалном развоју, добијају помоћ у складу са њиховим потребама.
– Радимо и на томе да деци обезбедимо што боље услове за учење. Образовни систем је у великој мери подржан кроз пројекте који обухватају реновирање школских објеката, обезбеђивање компјутерске опреме за наставу информатике, клупа, столица и табли за учионице, опремање школских библиотека књигама и обезбеђивање ђака школским прибором.
Шта вас чини страственом за овај циљ више од било чега другог?
То је сазнање да сте направили разлику. Искрени осмех на лицу детета, стисак руке и загрљај особе чији сте живот дотакли, непроцењиви су тренуци и најјача мотивација да наставите да то радите. Љубав коју добијамо од народа је највећи дар.
Без навођења имена, да ли бисте могли да поделите причу о неком појединцу који је имао користи од ваших иницијатива?
- године позвала ме је професорка Јовићевић и обавестила да се на Дечјој клиници налази девојчица која је боловала од тешког облика акутне леукемије и била је у веома тешкој ситуацији, јер се у то време у Србији није обављала трансплантација коштане сржи. Позвала сам моје пријатеље у Грчкој и организовала њен превоз до болнице Аја Софија у Атини. Пошто је њена коштана срж била веома специфична, нису могли да јој нађу донора и њено лечење је настављено још две године. Када је донор коначно пронађен, њена болест се вратила у најгорем облику. Ситуација је била веома драматична, али нисам могла да дозволим да овај мали анђео умре када је била тако близу спаса и издржала све борбе.
Моји пријатељи из Сједињених Држава су ми рекли да постоји нови лек, који је тек почео да се користи у Америци. Отишла сам у Америку, позвала директора компаније која производи тај лек и рекла му: „Помозите нам, хоћу овај лек, имамо дете које умире!“ Био је изненађен и рекао ми је да то није могуће, лек још увек није регистрован у Европи, а ја сам му рекла „Спаваћу испред Ваше канцеларије док ми не дате лек!”. Успела сам да га добијем, организовала сам превоз до Атине, лек је деловао, хвала Богу, трансплантација је извршена, и она је сада прелепа млада жена од 25 година.
Сви желимо да помогнемо и да живимо живот са сврхом. Које су три радње које свако може да предузме да помогне у решавању основног узрока проблема који покушавате да решите?
Не бих ограничавала број акција на три или било који други број, важно је деловати. Ако имате вољу да нешто урадите, не остављајте то да буде само идеја, већ предузмите кораке да ту идеју остварите.
Моји предлози за све који желе да се баве хуманитарним радом су – да одреде која је институција или група људи којој желите да помогнете, да видите које су им најхитније потребе, направите план помоћи, и као што је већ речено, укључите друге људе који ће имати исту мотивацију и жељу у својим активностима. Јер све је лакше и много ефикасније када удружимо снаге.
На основу вашег искуства, којих 5 ствари су вам потребне да бисте створили успешну и ефикасну непрофитну организацију која оставља трајно наслеђе? Молимо поделите са нашим читаоцима причу или пример за сваку.
То су ствари које морате да пронађете у себи, пре свега осталог. А то би било:
– Спремност да се помогне – већ сам неколико пута у овом интервјуу поменула колико значи допринос свих људи који подржавају моју визију и колико је непроцењив и суштински. А њихова спремност да помогну другима је оно што све то чини могућим. Током страшног сукоба у Југославији, упркос свим препрекама, организовали смо конвоје и конвоје хуманитарне помоћи који су одлазили на ратом захваћена подручја, а такође сам у више наврата лично посећивала Републику Српску да доставим помоћ и да будем уз наше људе, да би знали да постоје људи који брину о њима и желе да им помогну. Многи камиони из Велике Британије послати су нашим људима, а Вирџин Ерлајнс ми је изузетно помогао у транспорту медицинске опреме из Сједињених Држава. Чак се сећам да сам испоручила машину за прављење свећа у једну болницу, да би имали светло и без струје.
– Одлучност и спремност да се брзо реагује – увек ће бити препрека на путу, али ма колико велике или мале биле, не дозволите да вас обесхрабре. Ако сте одлучни и фокусирани на свој посао, успећете. Али исто тако, када видите прилику, одмах је искористите. Сећам се да сам једном била у авиону и упознала сам једног професора из Немачке, стручњака за генетику. Разговарала сам са њим и чим сам слетела, позвала сам професорку Ану Јовићевић, члана Краљевског медицинског одбора, и питала је да ли српским лекарима треба едукација из генетике, јер сам успоставила добар контакт. А знала сам да један нови уређај ускоро стиже у једну српску болницу. Дакле, захваљујући том контакту, чим је уређај стигао, група наших лекара је отишла у Тибинген и имала обуку и едукацију за његово коришћење, што је за њих било веома важно.
– Добро планирање и организација – размишљајте унапред и не остављајте питања отвореним. Увек морате да размишљате три корака унапред и имате све унапред покривено. Такође, немојте одлагати, већ решите свако питање које имате што је пре могуће. Као што волим да кажем, „не остављајте питање за сутра када већ данас можете да добијете одговор“.
– Одредите приоритете – када почнете са хуманитарним радом, видећете колико је велики број људи којима је потребна ваша помоћ. Потрудићете се да им свима помогнете, али морате и да направите нека прилагођавања, да видите шта је хитно да се уради одмах, а шта може мало да сачека. Али, увек направите добар распоред за себе, тако да када дође време за оне отворене ставке које чекају, не заборавите на њих.
– Добар тим људи – никада не можете све сами. Увек су вам потребни добри људи око вас који ће вас подржавати и обављати посао који вам је потребан.
Како је пандемија променила вашу дефиницију успеха?
Пандемија је утицала на животе сваке особе на свету, али није могла да утиче на мисију помоћи другима. То је само довело до тога да смо морали да фокус наших активности више усмеримо на помоћ здравственом систему, али нисмо заборавили ни друге области.
Канцеларије Лајфлајна и Фондација у Београду прикупљале су донације за болнице широм Србије и Републике Српске, како би помогли лекарима и медицинским сестрама, који су истински хероји нашег времена. Они свакодневно ризикују своје животе у борби против непријатеља који се не види, прелазећи границе своје снаге и издржљивости, за добробит свих нас.
Када је дошло до избијања пандемије, заједно смо успели да болницама обезбедимо неопходну опрему, медицински материјал и заштитне хируршке маске за лице и рукавице. Од самог почетка пандемије успела сам да повежем Клинички центар Србије са познатом клиником Мејо у Сједињеним Државама, тако да су српски лекари, посебно они који су били главни у борби против пандемије, и лекари клинике Мејо били у могућности да размене знања и искуства о Ковиду-19.
На почетку пандемије добили смо и захтев Клиничког центра Србије да обезбедимо собе за лекаре који ће бити поред болнице. Аранжман је направљен са хотелом „Тесла“, који се налази преко пута Клиничког центра, а хотел је тада био затворен, да би се истог дана отворио и обезбедио смештај за 30 лекара, тако да су могли да буду доступни 24 часа дневно за њихове пацијенте са Ковидом-19. Организовали смо и испоруку хране лекарима у болницама, као и компјутере за болнице, како би могли много ефикасније да обрађују важне податке.
А наставили смо и у другој години пандемије. У таквим условима, када су држава и већина људи били фокусирани на своје проблеме, била сам веома срећна што има људи који нису заборавили да помогну другима.
Како добијате инспирацију након неизбежног успоравања и назадовања?
Већ сам много о овоме рекла у одговорима на претходна питања, назадовања су део сваког посла, али када знате колико ваш рад значи другима, колико сте живота дотакли и колико људи још увек чека вашу помоћ, само идете преко тих застоја и настављате. Заувек ћу се сећати једног дечака у једном београдском сиротишту. Отишли смо тамо да деци донесемо поклоне, а васпитачица у сиротишту је приметила да је један дечак нестао, нису могли да га нађу нигде у згради. Били су у паници, када се дечак изненада појавио, питали су га где је отишао, а он је рекао: „Моја принцеза долази, хтео сам да јој уберем цвет“. Био је прави млади господин. Такви гестови, права и искрена љубав је оно што све неуспехе чини ирелевантним.
Веома смо благословени што веома истакнути лидери читају ову колумну. Да ли постоји особа на свету са којом бисте желели да разговарате, да поделите идеју која стоји иза ваше непрофитне организације? Можда ће он, она или они видети ово, посебно ако их означимо. :-)
Не бих желела да издвајам фаворите или да истичем некога, јер желим да позовем све који имају у срцу посвећеност помагању другима да нам се придруже. Када направите разлику – то је највећа награда од свих. Када смо уједињени и радимо заједно, можемо учинити толико доброг, променити толико живота на боље и позитивно утицати на свет.
Народу Србије и Републици Српској потребна је наша помоћ и подршка! Они се ослањају на нас, ми на вас.
Радите важан посао. Како наши читаоци могу да на интернету прате ваш напредак?
Прво, желим да вам захвалим на овој прилици да поделите све ове информације са својим читаоцима.
Много више се може наћи на сајту моје Фондације у Србији – www.lifelineaid.org а тамо, у делу обрасца за контакт, имате и сајтове канцеларија Хуманитарне организације Лајфлајн у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини .
Такође, позивам све да посете презентацију Краљевске породице Србије – www.dvor.rs и боље се упознају са бројним активностима у другим областима и традицијом Србије и Краљевске породице.
Хвала на садржајном разговору. Желимо вам сваки успех у настављању ваше мисије.
О ауторки интервјуа: Карен Мангиа је једна од најтраженијих говорница на свету, која је током своје каријере делила своје идеје са преко 10.000 организација. Као потпредседница за информације о потрошачима и тржишту у компанији Salesforce, она помаже појединцима и организацијама да дефинишу, дизајнирају и остваре циљеве за будућност. Откријте њене доказане стратегије за приступ сопственом успеху у њеној четвртој књизи „Успех са било ког места“ и тако што ћете се повезати с њом на платформама LinkedIn и Twitter.
