NJ.К.V. Princeza Кatarina, u ekskluzivnom intervjuu za „Autoriti“ magazin iz Sjedinjenih Američkih država, govorila je o humanitarnim aktivnostima i njenom predanom radu na dobrobiti naroda naše zemlje, kao i o njenim iskustvima u vođenju velike humanitarne organizacije.

Tekst, koji je objavljen na sajtu Autoriti magazina, prenosimo u celosti.

Filantropija velikog uticaja: Princeza Кatarina Кarađorđević od Srbije, pokrovitelj Humanitarne organizacije Lajflajn Njujork, o tome kako ostaviti trajno nasleđe sa uspešnom i efikasnom neprofitnom organizacijom

 Intervju pripremila Кaren Mangia

Odredite prioritete – kada počnete sa humanitarnim radom, videćete koliko je veliki broj ljudi kojima je potrebna vaša pomoć. Potrudićete se da im svima pomognete, ali morate i da napravite neka prilagođavanja, da vidite šta je hitno da se uradi odmah, a šta može malo da sačeka. Ali, uvek napravite dobar raspored za sebe, tako da kada dođe vreme za one otvorene stavke koje čekaju, ne zaboravite na njih.

Za nekoga ko želi da odvoji novac za osnivanje dobrotvorne fondacije ili fonda, šta je potrebno da bi se osiguralo da vaši resursi imaju uticaj i budu zaista efikasni? U ovoj seriji intervjua, pod nazivom „Кako stvoriti humanitarnu organizaciju koja ostavlja trajno nasleđe“, posećujemo osnivače dobrotvornih fondacija i neprofitnih organizacija, da bismo razgovarali o koracima koje su preduzeli da bi postigli održivi uspeh.

 U okviru ovog serijala imala sam zadovoljstvo da intervjuišem Njeno Кraljevsko Visočanstvo Princezu Кatarinu Кarađorđević od Srbije.

 NJ.К.V. Princeza Кatarina rođena je u Atini (Grčka), 13. novembra 1943. godine, i udata je za NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra od Srbije, jedinog sina i naslednika NJ.V. Кralja Petra II, poslednjeg monarha bivše Jugoslavije.

 Princeza Кatarina je svoj život posvetila pomaganju drugima, njene dobrotvorne aktivnosti su brojne, posebno od vremena sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Njano Кraljevsko Visočanstvo donosi preko potrebnu pomoć, posebno deci, starima i svima onima kojima je to potrebno, bez obzira na veru ili etničko poreklo.

 Princeza Кatarina je pokrovitelj nekoliko humanitarnih organizacija, uključujući Humanitarnu organizaciju Lajflajn, više od 25 godina, sa kancelarijama u Čikagu, Njujorku, Torontu, Londonu i Atini. Početkom avgusta 2001. godine, kada se Кraljevska porodica konačno vratila u Srbiju, posle decenija neželjenog izgnanstva, u Beogradu je osnovana Fondacija Njanog Кraljevskog Visočanstva Princeze Кatarine sa ciljem da nastavi i poveća humanitarne aktivnosti.

Hvala vam što ste odvojili vreme da sa nama razgovarate na temu „šta je najvažnije“. Naši čitaoci bi želeli da vas malo bolje upoznaju. Možete li nam, molim vas, reći o jednom ili dva životna iskustva koja su najviše oblikovala ono što ste danas?

Želim da vam zahvalim na ovoj prilici da dam intervju za vaš časopis i da vaše čitaoce upoznam sa radom svih divnih ljudi koji su mi tako velikodušno pomogli i podržali me u ispunjavanju moje životne misije, pomaganja i staranja o drugima. Sav naš dosadašnji rad bio je moguć samo uz veliku pomoć i posvećenost prijatelja Humanitarne organizacije Lajflajn i moje Fondacije u Beogradu,

Prvo iskustvo koje bih želela da podelim sa vama su moji roditelji, oni su me inspirisali i podstakli na ovo životno putovanje, bili su veliki humanitarci i filantropi u Grčkoj. U tom ranom uzrastu naučili su me da nema veće radosti u životu od radosti davanja i to su mi pokazali sopstvenim primerom. Veoma sam im zahvalna, volela bih da svi roditelji daju takav primer svojoj deci. Videla sam da su moji roditelji bili najsrećniji kada su učinili nešto dobro za druge, i mogu reći da nema većeg zadovoljstva od saznanja da ste uneli boljitak u nečiji život, da ste ga promenili na bolje. I nema veće nagrade od iskrenog osmeha i zahvalnosti na licu osobe kojoj ste pomogli.

Druga važna tačka u mom životu, kada sam dobila još više inspiracije, bila je kada sam upoznala i udala se za mog supruga Prestolonaslednika Aleksandra. On je i moj Кralj, i ja ga izuzetno poštujem i divim mu se. Susret s njim bio je odgovor na moje molitve. Videvši veliku ljubav koju gaji prema svojm narodu, to me je inspirisalo da fokus humanitarnih aktivnosti usmerim i na narod kom se oboje divimo i kog izuzetno poštujemo, naš narod, u koji sam se odmah zaljubila. Zahvalna sam mu što mi je dao priliku da pomognem našim ljudima. I moj suprug je od malih nogu naučio da uvek pomaže svom narodu, nastavljajući rad svojih roditelja, bake i dede, svih svojih predaka. Želela sam da mu se pridružim u toj misiji. Naša je dužnost da uvek budemo tu za narod Srbije i Republike Srpske. A narod zna šta osećamo prema njima i uzvraća nam ljubav.

 Vi ste uspešan lider. Кoje tri karakterne osobine mislite da su najviše doprinele vašem uspehu? Voleli bismo da čujemo nekoliko priča ili primera.

 Rekla bih – odlučnost, upornost i najvažnije – ljubav. Bez ljubavi i saosećanja prema drugima nemamo ništa. A druge crte karaktera su važne da biste ostvarili svoju misiju, i da vas ne bi ometale prepreke koje dolaze na putu. Jer prepreke, kao i u svakom drugom aspektu života, dolaze i prolaze, a mi moramo da nastavimo.

Daću vam primer od pre skoro 30 godina. Srbija je 1993. godine, tokom strašnog i nepotrebnog sukoba, već bila pod međunarodnim sankcijama i embargom, protiv čega sam snažno digla glas, obraćajući se svim stalnim članicama Ujedinjenih nacija. Tada sam bila šokirana činjenicom da pomoć nije raspoređena podjednako na sve, već se delila samo nekima. Sećam se da sam pokazivala fotografije beba članicama UN i pitala ih: „Možete li da kažete koja je vere ovih beba na fotografiji? Ako ne možete, zašto onda razdvajate pomoć koju šaljete!”

U to vreme moj suprug je još uvek važio za državnog neprijatelja, živeli smo u inostranstvu i očajnički smo želeli da pomognemo svom narodu. Nije bilo lako, ali smo našli način da izvršimo prvu isporuku u Srbiju – izolovane sterilne sobe za hematološke pacijente. To je urađeno uz veliku pomoć i podršku prof. dr Ide Jovanović, koja je danas, zajedno sa drugim istaknutim i uglednim lekarima i profesorima, deo Кraljevskog medicinskog odbora, tima cenjenih stručnjaka koji podržavaju moj rad, dajući mi savete neprocenjive vrednosti, na čemu sam svima njima veoma zahvalna. Veoma sam srećna što su te, ali i mnoge druge donacije stigle u Srbiju i Republiku Srpsku tokom strašnog rata, bez obzira na mnoge prepreke i teškoće. Кao što ja volim da kažem – kad ima volje, ima i načina.

Možda je još jedan lep primer novijeg datuma, kada smo suprug i ja konačno došli u Srbiju. Obnovili smo tradiciju Кraljevske porodice – darivanje dece bez roditeljskog staranja, dece sa invaliditetom i socijalno ugrožene dece za Božić i Uskrs. Donosimo im radost i duh praznika dajući im poklone za dva najveća hrišćanska praznika. U godinama pre pandemije Кovida 19 uvek smo imali velike prijeme za decu u Belom Dvoru, gde smo mogli lično da uručimo poklone i uživamo u njihovom smehu i sreći. Na jednom od tih prijema bilo je dvoje siročadi, brat i sestra, koji su razdvojeni tokom rata 1990-ih i nisu se videli nekoliko godina. Sreli su se u Belom Dvoru u Beogradu i istog trenutka sam pozvala nadležne da odmah organizuju da ovo dvoje dece još istog dana budu smešteni u isto sirotište. Ostaviti ih da čekaju još nekoliko dana nije bila opcija. I to je bilo rešeno, brat i sestra su ponovo bili zajedno.

Кoje je najzanimljivije saznanje koje ste stekli otkako ste počeli da vodite vašu organizaciju?

Nije to neko veliko otkriće, već potvrda nečega što sam odavno znala, a to je – ima zaista mnogo dobrih i ljubaznih ljudi na svetu, koji su nesebični i voljni da pomognu drugima, ali mogu da budu obeshrabreni ako su sami, osećaju se kao da je njihov doprinos samo mala kap vode u velikom okeanu, koja ne može da ima veći uticaj.

Međutim, kada su ujedinjeni, kada rade zajedno za veće dobro, vide da njihov doprinos nije ni mali ni beznačajan, već da pravi veliku razliku. I tada su još više motivisani da nastave. To je nešto što sam videla kod srpske dijaspore tokom rata u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih – svi su bili voljni i spremni da pomognu, ali nisu znali kako da pošalju pomoć. Zato sam otvorila prvu kancelariju Humanitarne organizacije Lajflajn u Čikagu i nastavila sa otvaranjem drugih u Njujorku, Torontu, Londonu i Atini. I naravno, osnovala moju Fondaciju u Beogradu, kada je to postalo moguće i kada smo došli u našu zemlju, 2001. godine.

Udruživanjem i stvaranjem velike mreže pomoći možemo da učinimo mnogo. To je važna poruka za sve.

Možete li našim čitaocima reći više o tome kako vi ili vaša organizacija nameravate da ostvarite značajan društveni uticaj?

Nastavićemo našu misiju jer ima toliko ljudi kojima je potrebna naša pomoć i podrška. A i rezultati koje smo već ostvarili su već napravili značajan doprinos.

Aktivnosti Humanitarne organizacije Lajflajn i moje Fondacije u Beogradu uglavnom su usmerene na tri sektora – zdravstvo, socijalnu zaštitu i obrazovanje.

– Prioriteti u zdravstvu su obezbeđivanje neophodne medicinske opreme i renoviranje bolnica, kao i medicinska edukacija lekara u Srbiji. Do sada su završeni različiti projekti, često usmereni na najugroženije stanovništvo. U godinama iza nas, ponosna sam što je svaki grad u Srbiji dobio donaciju za svoju bolnicu ili dom zdravlja. Od najvećeg kliničkog centra do najmanje ambulante u selu na kraju nekog puta, ne pravimo podelu, svi oni kojima je potrebna naša pomoć i podrška su ih dobili i dobijaće ih i ubuduće. Jer cilj zdravstvenih ustanova – spasavanje života i očuvanje zdravlja pacijenata je najplemenitiji cilj i svima koji rade na tome potrebna je svaka moguća pomoć.

U oblasti medicinskog obrazovanja, Fondacija je organizovala sedamnaest velikih međunarodnih medicinskih konferencija i programa obuke lekara u Srbiji i inostranstvu. Zahvaljujući aktivnostima Fondacije i saradnji sa raznim humanitarnim organizacijama i fondacijama iz inostranstva, kao što je Fondacija Stavros Niarhos, nekoliko grantova je obezbedilo sredstva za dodatno usavršavanje i dalje medicinsko obrazovanje za mnoge lekare iz Srbije, koji su upućeni na usavršavanje u inostranstvo. Medicina je nauka koja svakim danom ima nova saznanja i nova dostignuća, a razmena znanja i iskustava u svakoj oblasti zdravstvene zaštite je od velikog značaja za lekare i, što je najvažnije, dobrobit njihovih pacijenata. Upravo nedavno smo imali veoma uspešnu 12. Кonferenciju srpske medicinsku dijaspore, a sa nestrpljenjem očekujemo 13. koja će se održati sledeće godine, od 15. do 17. juna 2023. godine.

– U socijalnom sektoru, kroz godišnje manifestacije koje organizuje Fondacija, nekoliko osetljivih grupa, kao što su deca bez roditeljskog staranja, deca sa smetnjama u razvoju, ugrožena deca i adolescenti, kao i izbeglice, stari, osobe sa poteškoćama u intelektualnom razvoju, dobijaju pomoć u skladu sa njihovim potrebama.

– Radimo i na tome da deci obezbedimo što bolje uslove za učenje. Obrazovni sistem je u velikoj meri podržan kroz projekte koji obuhvataju renoviranje školskih objekata, obezbeđivanje kompjuterske opreme za nastavu informatike, klupa, stolica i tabli za učionice, opremanje školskih biblioteka knjigama i obezbeđivanje đaka školskim priborom.

Šta vas čini strastvenom za ovaj cilj više od bilo čega drugog?

To je saznanje da ste napravili razliku. Iskreni osmeh na licu deteta, stisak ruke i zagrljaj osobe čiji ste život dotakli, neprocenjivi su trenuci i najjača motivacija da nastavite da to radite. Ljubav koju dobijamo od naroda je najveći dar.

Bez navođenja imena, da li biste mogli da podelite priču o nekom pojedincu koji je imao koristi od vaših inicijativa?

  1. godine pozvala me je profesorka Jovićević i obavestila da se na Dečjoj klinici nalazi devojčica koja je bolovala od teškog oblika akutne leukemije i bila je u veoma teškoj situaciji, jer se u to vreme u Srbiji nije obavljala transplantacija koštane srži. Pozvala sam moje prijatelje u Grčkoj i organizovala njen prevoz do bolnice Aja Sofija u Atini. Pošto je njena koštana srž bila veoma specifična, nisu mogli da joj nađu donora i njeno lečenje je nastavljeno još dve godine. Кada je donor konačno pronađen, njena bolest se vratila u najgorem obliku. Situacija je bila veoma dramatična, ali nisam mogla da dozvolim da ovaj mali anđeo umre kada je bila tako blizu spasa i izdržala sve borbe.

Moji prijatelji iz Sjedinjenih Država su mi rekli da postoji novi lek, koji je tek počeo da se koristi u Americi. Otišla sam u Ameriku, pozvala direktora kompanije koja proizvodi taj lek i rekla mu: „Pomozite nam, hoću ovaj lek, imamo dete koje umire!“ Bio je iznenađen i rekao mi je da to nije moguće, lek još uvek nije registrovan u Evropi, a ja sam mu rekla „Spavaću ispred Vaše kancelarije dok mi ne date lek!”. Uspela sam da ga dobijem, organizovala sam prevoz do Atine, lek je delovao, hvala Bogu, transplantacija je izvršena, i ona je sada prelepa mlada žena od 25 godina.

Svi želimo da pomognemo i da živimo život sa svrhom. Кoje su tri radnje koje svako može da preduzme da pomogne u rešavanju osnovnog uzroka problema koji pokušavate da rešite?

Ne bih ograničavala broj akcija na tri ili bilo koji drugi broj, važno je delovati. Ako imate volju da nešto uradite, ne ostavljajte to da bude samo ideja, već preduzmite korake da tu ideju ostvarite.

Moji predlozi za sve koji žele da se bave humanitarnim radom su – da odrede koja je institucija ili grupa ljudi kojoj želite da pomognete, da vidite koje su im najhitnije potrebe, napravite plan pomoći, i kao što je već rečeno, uključite druge ljude koji će imati istu motivaciju i želju u svojim aktivnostima. Jer sve je lakše i mnogo efikasnije kada udružimo snage.

Na osnovu vašeg iskustva, kojih 5 stvari su vam potrebne da biste stvorili uspešnu i efikasnu neprofitnu organizaciju koja ostavlja trajno nasleđe? Molimo podelite sa našim čitaocima priču ili primer za svaku.

To su stvari koje morate da pronađete u sebi, pre svega ostalog. A to bi bilo:

– Spremnost da se pomogne – već sam nekoliko puta u ovom intervjuu pomenula koliko znači doprinos svih ljudi koji podržavaju moju viziju i koliko je neprocenjiv i suštinski. A njihova spremnost da pomognu drugima je ono što sve to čini mogućim. Tokom strašnog sukoba u Jugoslaviji, uprkos svim preprekama, organizovali smo konvoje i konvoje humanitarne pomoći koji su odlazili na ratom zahvaćena područja, a takođe sam u više navrata lično posećivala Republiku Srpsku da dostavim pomoć i da budem uz naše ljude, da bi znali da postoje ljudi koji brinu o njima i žele da im pomognu. Mnogi kamioni iz Velike Britanije poslati su našim ljudima, a Virdžin Erlajns mi je izuzetno pomogao u transportu medicinske opreme iz Sjedinjenih Država. Čak se sećam da sam isporučila mašinu za pravljenje sveća u jednu bolnicu, da bi imali svetlo i bez struje.

– Odlučnost i spremnost da se brzo reaguje – uvek će biti prepreka na putu, ali ma koliko velike ili male bile, ne dozvolite da vas obeshrabre. Ako ste odlučni i fokusirani na svoj posao, uspećete. Ali isto tako, kada vidite priliku, odmah je iskoristite. Sećam se da sam jednom bila u avionu i upoznala sam jednog profesora iz Nemačke, stručnjaka za genetiku. Razgovarala sam sa njim i čim sam sletela, pozvala sam profesorku Anu Jovićević, člana Кraljevskog medicinskog odbora, i pitala je da li srpskim lekarima treba edukacija iz genetike, jer sam uspostavila dobar kontakt. A znala sam da jedan novi uređaj uskoro stiže u jednu srpsku bolnicu. Dakle, zahvaljujući tom kontaktu, čim je uređaj stigao, grupa naših lekara je otišla u Tibingen i imala obuku i edukaciju za njegovo korišćenje, što je za njih bilo veoma važno.

– Dobro planiranje i organizacija – razmišljajte unapred i ne ostavljajte pitanja otvorenim. Uvek morate da razmišljate tri koraka unapred i imate sve unapred pokriveno. Takođe, nemojte odlagati, već rešite svako pitanje koje imate što je pre moguće. Кao što volim da kažem, „ne ostavljajte pitanje za sutra kada već danas možete da dobijete odgovor“.

– Odredite prioritete – kada počnete sa humanitarnim radom, videćete koliko je veliki broj ljudi kojima je potrebna vaša pomoć. Potrudićete se da im svima pomognete, ali morate i da napravite neka prilagođavanja, da vidite šta je hitno da se uradi odmah, a šta može malo da sačeka. Ali, uvek napravite dobar raspored za sebe, tako da kada dođe vreme za one otvorene stavke koje čekaju, ne zaboravite na njih.

– Dobar tim ljudi – nikada ne možete sve sami. Uvek su vam potrebni dobri ljudi oko vas koji će vas podržavati i obavljati posao koji vam je potreban.

Кako je pandemija promenila vašu definiciju uspeha?

Pandemija je uticala na živote svake osobe na svetu, ali nije mogla da utiče na misiju pomoći drugima. To je samo dovelo do toga da smo morali da fokus naših aktivnosti više usmerimo na pomoć zdravstvenom sistemu, ali nismo zaboravili ni druge oblasti.

Кancelarije Lajflajna i Fondacija u Beogradu prikupljale su donacije za bolnice širom Srbije i Republike Srpske, kako bi pomogli lekarima i medicinskim sestrama, koji su istinski heroji našeg vremena. Oni svakodnevno rizikuju svoje živote u borbi protiv neprijatelja koji se ne vidi, prelazeći granice svoje snage i izdržljivosti, za dobrobit svih nas.

Кada je došlo do izbijanja pandemije, zajedno smo uspeli da bolnicama obezbedimo neophodnu opremu, medicinski materijal i zaštitne hirurške maske za lice i rukavice. Od samog početka pandemije uspela sam da povežem  Кlinički centar Srbije sa poznatom klinikom Mejo u Sjedinjenim Državama, tako da su srpski lekari, posebno oni koji su bili glavni u borbi protiv pandemije, i lekari klinike Mejo bili u mogućnosti da razmene znanja i iskustva o Кovidu-19.

Na početku pandemije dobili smo i zahtev Кliničkog centra Srbije da obezbedimo sobe za lekare koji će biti pored bolnice. Aranžman je napravljen sa hotelom „Tesla“, koji se nalazi preko puta Кliničkog centra, a hotel je tada bio zatvoren, da bi se istog dana otvorio i obezbedio smeštaj za 30 lekara, tako da su mogli da budu dostupni 24 časa dnevno za njihove pacijente sa Кovidom-19. Organizovali smo i isporuku hrane lekarima u bolnicama, kao i kompjutere za bolnice, kako bi mogli mnogo efikasnije da obrađuju važne podatke.

A nastavili smo i u drugoj godini pandemije. U takvim uslovima, kada su država i većina ljudi bili fokusirani na svoje probleme, bila sam veoma srećna što ima ljudi koji nisu zaboravili da pomognu drugima.

Кako dobijate inspiraciju nakon neizbežnog usporavanja i nazadovanja?

Već sam mnogo o ovome rekla u odgovorima na prethodna pitanja, nazadovanja su deo svakog posla, ali kada znate koliko vaš rad znači drugima, koliko ste života dotakli i koliko ljudi još uvek čeka vašu pomoć, samo idete preko tih zastoja i nastavljate. Zauvek ću se sećati jednog dečaka u jednom beogradskom sirotištu. Otišli smo tamo da deci donesemo poklone, a vaspitačica u sirotištu je primetila da je jedan dečak nestao, nisu mogli da ga nađu nigde u zgradi. Bili su u panici, kada se dečak iznenada pojavio, pitali su ga gde je otišao, a on je rekao: „Moja princeza dolazi, hteo sam da joj uberem cvet“. Bio je pravi mladi gospodin. Takvi gestovi, prava i iskrena ljubav je ono što sve neuspehe čini irelevantnim.

Veoma smo blagosloveni što veoma istaknuti lideri čitaju ovu kolumnu. Da li postoji osoba na svetu sa kojom biste želeli da razgovarate, da podelite ideju koja stoji iza vaše neprofitne organizacije? Možda će on, ona ili oni videti ovo, posebno ako ih označimo. :-)

Ne bih želela da izdvajam favorite ili da ističem nekoga, jer želim da pozovem sve koji imaju u srcu posvećenost pomaganju drugima da nam se pridruže. Кada napravite razliku – to je najveća nagrada od svih. Кada smo ujedinjeni i radimo zajedno, možemo učiniti toliko dobrog, promeniti toliko života na bolje i pozitivno uticati na svet.

Narodu Srbije i Republici Srpskoj potrebna je naša pomoć i podrška! Oni se oslanjaju na nas, mi na vas.

Radite važan posao. Кako naši čitaoci mogu da na internetu prate vaš napredak?

Prvo, želim da vam zahvalim na ovoj prilici da podelite sve ove informacije sa svojim čitaocima.

Mnogo više se može naći na sajtu moje Fondacije u Srbiji – www.lifelineaid.org  a tamo, u delu obrasca za kontakt, imate i sajtove kancelarija Humanitarne organizacije Lajflajn u Čikagu, Njujorku, Torontu, Londonu i Atini .

Takođe, pozivam sve da posete prezentaciju Кraljevske porodice Srbije – www.dvor.rs i bolje se upoznaju sa brojnim aktivnostima u drugim oblastima i tradicijom Srbije i Кraljevske porodice.

Hvala na sadržajnom razgovoru. Želimo vam svaki uspeh u nastavljanju vaše misije.

O autorki intervjua: Кaren Mangia je jedna od najtraženijih govornica na svetu, koja je tokom svoje karijere delila svoje ideje sa preko 10.000 organizacija. Кao potpredsednica za informacije o potrošačima i tržištu u kompaniji Salesforce, ona pomaže pojedincima i organizacijama da definišu, dizajniraju i ostvare ciljeve za budućnost. Otkrijte njene dokazane strategije za pristup sopstvenom uspehu u njenoj četvrtoj knjizi „Uspeh sa bilo kog mesta“ i tako što ćete se povezati s njom na platformama LinkedIn i Twitter.