Интервју за лист “Панчевац'' Њ.К.В. Престолонаследника Александара II : Питање монархије је ван дневне политике

САОПШТЕЊЕ
КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Емитовано у “Кажипрсту”
Радија Б92 19. септембра 2003

Александар Карађорђевић
захтева да му Црна Гора врати наследство

Престолонаследник тражи
конфисковане дворце и имања
Никола Томић
Наследник круне Карађорђевића захтева да му држава Црна
Гора врати оно што му по наслеђу припада, а што су његовим прецима 1947.
конфисковали комунисти – између осталог, два дворца и 200 плацева. Из Црне
Горе стижу оштре реакције, а принц Никола Петровић-Његош у изјави за Радио
Б92 предлаже компромис. Припремио Никола Томић
Престолонаследник Александар Карађорђевић одлучио је да
затражи да му се врати његова имовина у Црној Гори. Од Комисије за
реституцију Владе Црне Горе престолонаследник Александар је преко
опуномоћеника затражио да му се врати имовина која му по линији наследства
припада, а коју су комунисти после Другог светског рата конфисковали. У
питању је следеће: дворац у Милочеру и око две стотине парцела у области
Будва–Милочер–Свети Стефан, затим зграда српског посланства на Цетињу и
припадајући плац, као и дворац Лесковац у Ријеци Црнојевића. У питању су
објекти и имања који су били у власништву краљице Марије, краља Петра Другог
и краљевића Томислава и Андрије. Део ове имовине је сада у државном, а део у
приватном власништву. Не постоји процена новчане вредности, али у питању су
стотине хиљада евра, најмање.
Члан Крунског савета Драгомир Ацовић образлаже за Б92
захтев престолонаследника Александра: ”Ради се о имовини која је
конфискована на основу акта из 1947. године, који је у међувремену, као што
знате, одлуком савезне Скупштине укинут и више не производи правно дејство.
Основ је тај да је у читавом цивилизованом свету право на приватну имовину
нешто што се сматра потпуно неспорним и што би морало бити неспорно и у
једној земљи као што је државна заједница Србије и Црне Горе.”
Б92: Очекујете ли било
какву подршку државе Србије и њених представника, на званичном или
незваничном нивоу, у овом случају?
Ацовић: ”Не очекујем ни
подршку, ни отпор. Очекујем да, ако постоји држава која функционише у свим
својим елементима – а то значи у којој функционише и правосудни систем – да
ће онда на овај захтев бити одговорено у складу са важећом правном
процедуром која се мора односити на сваког грађанина, без обзира на то да ли
се он презива Карађорђевић или, на пример, Јанковић.”
У Црној Гори јавност је врло бурно реаговала на овај
захтев. Многи правници, историчари и политичари тврде да је намера
Карађорђевића, најблаже речено, нереална. Типично је мишљење које је за Б92
изнео историчар из Бара Новак Аџић: ”Правни поредак Краљевине СХС и
Краљевине Југославије разорен је у доба рата 1941-1945. У доба револуције и
он је апсолутно престао да важи у складу са познатим начелом у праву лекс
постериор дерогат леги приори, тј. да каснији правни акти стављају ван снаге
раније правне акте. То значи да је 1945. године проглашен унутрашњи правни
дисконтинуитет са поретком Краљевине СХС и Краљевине Југославије, да је у
парламенту усвојен Закон о конфискацији имовине династије Карађорђевић, што
значи да Карађорђевићи у Црној Гори апсолутно немају никакав правни основ,
као ни морални и политички основ, да потражују покретна и непокретна добра.
Они су у Црној Гори били окупациона династија која је собом донела крв,
пепео, згаришта и гробља црногорским домовима.”
Члан Крунског савета Драгомир Ацовић на овакве и сличне
тврдње одговара: ”Јавност у Црној Гори често бурно реагује на начин који
често не може да се сврста у домен правног, разумног, па ако хоћете и
етичког. Дакле, јавност је запаљена због тога што постоји извесно
харангирање, које није ограничено само на неке политичке факторе и оно траје
врло дуго. Није необично то што има тако бурних реакција. Међутим, овде се
ради о нечему што спада у правне норме, а јавне емоције по правилу не би
смеле да имају уплив, а камоли да се на онову њих одлучује у таквим
питањима. У сваком случају, треба се надати да ће се питање прилагођавања
права личности или случају показати као нешто што је ствар прошлости, а не
садашњости и будућности.”
Б92: Односи Србије и Црне
Горе нису стабилни. Може ли овакав захтев Карађорђевића да утиче на даље
погоршање тих односа?
Ацовић: ”Ако постоји жеља
да се ствари терају ка негативном расплету, онда не постоји ствар која не
може бити злоупотребљена. Ако се не постави никакав захтев, и ако се не да
никаква изјава, и ако се никакав потез не повуче, онда је то разлог за
погоршање. Ако се неки потез повуче, онда је то опет разлог за погоршање.
Дакле, није питање да ли је постављен одређени захтев, него је питање шта је
циљ и шта је она стварна скривена жеља политичких фактора који у Црној Гори,
и не само у Црној Гори, управљају јавним мњењем.”
Пре доласка Карађорђевића на власт 1914. године
Краљевином Црном Гором је владала династија Петровић-Његош. Унук краља
Николе Првог Никола Други Петровић-Његош оштро је реаговао када је сазнао за
захтев Александра Карађорђевића упућен влади у Подгорици. Никола
Петровић-Његош, по занимању архитекта, живи и ради у Паризу, тако да смо с
њим разговарали телефоном, на француском језику. Поред критике, принц Никола
износи, међутим, и компромисни предлог: “Нисам правник и не могу да
коментаришем правну страну приче, али са етичког становишта, за мене је тај
захтев шокантан. Однос који породице Петровић и Карађорђевић имају са Црном
Гором, односно са Србијом, не може се свести на ниво материјалног. Оно што
су наши преци поседовали, то они нису стекли само захваљујући свом таленту
или вољи већ пре свега захваљујући храбрости и жртвама народа, мушкараца и
жена, који су на томе радили. То није имовина само краљевских породица, већ
и целог народа. Закони су правила која одређују једно друштво и могу се
мењати. На пример, донедавно је у свету постојало робовласништво, а ипак
никоме данас не би пало на памет да поврати своја стара права и затражи
натраг робове. То што неко хоће да Црној Гори узме Милочер и Свети Стефан,
најбоље адуте за црногорски туристички развој, напросто је невероватно. То
је као када би династија Бурбона у Француској тражила да јој се врати дворац
у Версају. Тај захтев је у суштини доказ небриге за тежак економски и
социјални положај Црне Горе. С друге стране, мислим да би било нормално и
могуће да се постигне одређени споразум, џентлменски договор, по којем би
породица Карађорђевић у Црној Гори добила одређени објекат, кућу на пример,
у којем би они могли да као домаћини бораве приликом својих долазака у Црну
Гору.”
Принц Никола Други у Црној Гори, пре свега у круговима
који се залажу за независност, има веома добар имиџ и често се појављује као
организатор или почасни гост многих јавних догађаја. Питали смо Драгомира
Ацовића из Крунског савета какав имиџ у Црној Гори има престолонаследник
Александар: ”С обзиром на то да су ставови у Црној Гори готово поларизовани
на два опозитна краја, то се види и у односу према престолонаследнику
Александру. Он је боравио у Црној Гори више пута и тамо где је боравио био
је дочекиван добро. То не значи да у неким медијима није било напада, то не
значи да у неким срединама није било крајње негативних коментара на свако
његово појављивање, али, у крајњој линији, то је вероватно нешто што би
требало да буде у домену демократских права, јер демократско је право
свакако грађанина или група или политичких странака да им се нешто свиђа, да
им се друга ствар не свиђа. Политика престолонаследника Александра била је
да не долива уље на ватру. Он се трудио да и у својим изјавама и у својим
поступцима не доприноси стварању нових конфликата нити заоштравању
постојећих. Ја бих подсетио на једну ствар. Он је такође потомак краља
Николе Првог, он је његов унук. У том смислу, приче о некаквој неправди, о
томе да његово појављивање у земљи његових предака може да изазове неке
неприлике, долазе по правилу од оних који сами учествују у стварању
негативне атмосфере.”
Б92: Да ли су у недавној
прошлости престолонаследник Александар Карађорђевић и принц Никола Петровић
контактирали, и какви су њихови односи?
Ацовић: ”Колико је мени
познато, званичних контаката није било. С Крунским саветом, који је у овом
сазиву од 1992. године, Никола Петровић није контактирао. Његов покојни отац
Михајло био је члан Крунског савета у првом сазиву краља Петра Другог. О
последњој изјави принца Николе ја сам информисан из медија и само толико
знам. Нагласио бих једну ствар: у имовини Карађорђевића – дакле, не говорим
сада ни о чему конкретно, нити о било ком одређеном Карађорђевићу – колико
је мени познато, не постоји ништа што је, пре него што је постало посед
Карађорђевића, било посед Петровића-Његоша. Прецизније, оно на шта се односи
захтев престолонаследника Александра није било конфисковано, одузето или на
било који други начин присвојено од породице Петровић-Његош, па затим
постало власништво Карађорђевића.”
Прича о повраћају имовине Александра Карађорђевића у
Црној Гори вероватно неће ускоро бити завршена. Наиме, престолонаследник
Александар је упутио захтев позивајући се на недавно усвојени црногорски
Закон о праведној реституцији, чија је уставност у тој републици већ
доведена у питање. Ту су, наравно, и замршени политички и историјски аспекти
приче, а неизвесна будућност односа Србије и Црне Горе свему томе најмање
иде у прилог.