Јакопо Палма ил Векијо
Уље на платну
47,5×54цм
11/02
1510-1512. година
Није сигнирано
Краљевски двор
Портрет младића у црном рад Палме ил Векија изложен је у Златном салону краљевског двора. Слика припада иницијалној колекцији дворског комплекса и набављена посредством кнеза Павла преко чувених трговаца уметничким делима Браће Дивин. Од свог доласка у колекцију овај портрет је био изложен у неком од репрезентативних простора Дворског комплекса
Иако мали по димензијама овај портрет поседује велику снагу и интензитет присутности портретисаног. Из тамне позадине извире ¾ лик младића у тамној елегантној одећи тога времена где се само тоналитетим мрке и црне издвајају различите текстуре матеирјала од меканог сомота огртача и капе, до сјајног крзна којим је оперважен. У истом тону урађена је валовита коса која му пада до рамена као и прецизно поткресана брада која уоквирује лице оштрих црта.
По својој форми малог “биста” портрета где су приказани само глава и рамена портретисаног, као и по тамном колориту и сведеној одећи портретисаног овај портрет припада типу класичног портрета научника и интелектуалца ренесансе. Ипак интензитет погледа упућен ка горњем левом углу слике наводи нас на претпоставку да овај поретрет у ствари одсликава одраз уметниковог лица у огледалу. Такође теорију о аутопортрету подржава и сличност представљеног лика са познатим аутпортретима овог венецијанског уметника.
Од раног 15. века сликање аутопортрета постаје један од кључних механизама истицања и доданог потврђивања уметниковог статуса у друштву. Иако се још средином 15. века позција уметника полако трансформисала од пуког занатлије до уваженог креативног ствараоца прави статус уметника није тиме био заувек обезбеђен. И поред Албертијевог трактата и Бруналескијевих дела о перспективи, Челинијеве аутобиографије Требаће да прођу векови да би уметник стекао право уважавање свог стваралаштва и дела. Управо из тих разлога бележење уметниковог лика је требало да буде кључна потрвда његове жуђене потврде у друштву. На свим аутопортретима овог периода уметник, као и наш лика Палме ил Векија никада није приказан са атрибутима уметника. Он никада не држи палету или четкицу и веома ретко себе представља у чину сликања. Лик и улога који одабира за представу свог идентитета је лик дворанина онај врхунски лик ренесансног човека који је уобличио у својој књизи Балтезаре Кастиљоне. То је био човек чији је сваки покрет и чин одавао савршенство који је био оличење sprezzature апсолутне лакоће чињења и постојања.
Слика коју је о себи уметник остављао за вечност морала је бити одраз идеала једнога доба. Јакопо Палма ил Векијо (Jacopo Palma il Vecchio) венецијански ренесансни сликар познат још и као Палма Негрети потиче из познате сликарске породице. Предпоставља се да је био Тицијанов ученик као и уметника Бонифација Питатија. Посебно је био познат по религиозним темама и композицијама sacra conversatione (треба посебно издвојити дела у Бечу, Венецији, Напуљу…). Његова дела одликује жив колорит и посебан третман светла. Такође он је веома познат по својим женским портретима међу којима се посебно истиче серија у галерији у Лихтенштајну. Имао је великог утицаја на касније венецијанске уметнике. Међу његова најзначајнија дела убрајају се портрети у Националној галерији у Лондону, Поклоњење пастира у Лувру, Св. Петар на пресотлу у Галерији Академије у Венецији…
